Највећи промашаји НБА драфтова (први део)

Кен Дурет је био четврти пик на драфту 1971. године и изабрали су га Синсинати Ројалси (Данашњи Сакременто Кингси). Овај играч је у четворогодишњој НБА каријери направио више фаулова (197) него што је имао успешних погодака (192). Дурет је у просеку играо десет минута по мечу и никада није био стартер.

Портланд је на драфту 1972. године направио велику грешку када је као првог пика изабрао Ларуа Мартина уместо Боба Мекадуа, који је касније ушао у Кућу славних. Мартин је у просеку постизао седам поена по мечу и није дошао чак ни до нивоа просечног НБА играча.

Кент Бенсон, као први пик на драфту 1977. године, а у десет НБА сезона на прсте се могу пребројати утакмице у којима је постигао више двоцифрени број поена. Бенсон је често био „монета за поткусуривање" у време трејдова, а у НБА лиги променио је четири екипе.

Бил Гарнет се 1982. године на драфту појавио као четврти пик (први био Џејмс Ворти, трећи Доминик Вилкинс), и изабрала га је екипа Далас Маверикса. Гарнет се, најблаже речено, није снашао у НБА лиги где је провео само четири сезоне, две у Даласу, две у Индијани. У НБА лиги Гарнет је одиграо 300 утакмица и постигао укупно 1638 поена, 5,5 по мечу. Остатак каријере Гарнет је провео у Италији где је наступао за више клубова.

Ако неко мисли да су Лос Анђелес Клиперси правили катастрофалне грешке бирајући погрешне пикове на драфтовима шта тек треба рећи о Портланду који је 1984. године као другог пика изабрао Сема Боувија. Блејзерси су се оглушили о основно неписано правило драфтовања које гласи „никад не чекај да бираш играча који ти је потребан". Портланду је требао центар да би употпунио екипу са Џимом Паксоном и Клајдом Дрекслером, па су зато пропустили прилику да изаберу Мајкла Џордана, Чарлс Барклија и Џона Стоктона. Бови није био лош играч али је његова каријера обележена повредама због којих није показао пуни потнцијал. У десет сезона у НБА лиги Боуви је у просеку бележио 10,9 поена и 7,5 скокова по мечу, скроман учинак од оног какав су сви од њега очекивали. Иначе, те године када је Боуви био други пик, први је био Хаким Олејџуон.

На драфту из 1985. године листа играча била је најблаже речено чудна. Патрик Јуинг је заслужено био први пик, али Џон Кончак и Џо Клајн су изабрани као пети, односно шести пик од стране Аталанта Хокса и Сакременто Кингса. Двојица играча не само да се нису доказала, већ им је највећи задатак био да испуне квоту од шест фаулова на утакмици. Овај двојац се на драфту нашао испред играча попут Криса Малина, Детлафа Шремфа и Чарлса Оуклија. Оно што је најбизарније је чињеница да је исте године Карл Мелоун био тек 13. пик на драфту.

Крис Вошбурн сматра се једним од највећих драфт промашаја свих времена, а 1986. године као трећег пика изабрали су га Голден Стејт Вориорси. Овај кошаркаш је одиграо само 72 меча у НБА лиги и постигао укупно 222 поена пре него што је избачен због злоупотребе наркотика. Исте године најатрактивнији играч на драфту био је Денис Родман кога су као 27. пика изабрали Детроит Пистонси.

Денис Хопсон је први играч у кога су полагали наду да би могао да буде нови Џордан. На пику 1987. године Хопсона су као трећег пика изабрали Њу Џерси Нетси. Хопсон никада није испунио очекивања и у пет сезона у НБА лиги у просеку је постизао 10,9 поена по мечу. Исте године иза Робсона су се на драфту нашли и Скоти Пипен, Кени Смит, Кевин Џонсон, Хорас Грент, Реџи Милер, Магзи Богз и многи други сјајни играчи.

Дени Фери је био други пик на драфту 1989. године и изабрали су га Лос Анђелес Клиперси. Међутим Фери није желео да игра за Клиперсе тако да је једну сезону провео у италијанском Месађеру (Виртус Рома) где је имао просек од 23 поена и шест скокова по мечу. Клиперси су га у међувремену трејдовали у Кливленд. Сматра се да је тадашњи генерални менаџер Кавалирса Вејн Ембри учинио катастрофалан потез када је у замену за Ферија у Лос Анђелес послао Рона Харпера. Иако је у Кавалирсима играо десет сезона никада није постао стрелац какав је био Харпер.

На драфту 1990. године осми пик је био Бо Кимбл који је најављен као велика звезда. Овај кошаркаш је на Лојола Маримаунт колеџу био права машина за постизање кошева, тако да су га на драфту изабрали Лос Анђелес Клиперси. Кимбел се једноставно није снашао у НБА лиги где је његова каријера трајала 105 мечева. У једном трејду Кимбл је прослеђен Њујорк Никсима где му се губи сваки траг у НБА лиги.

Шон Бредли је био други пик на драфту 1993. године, одмах иза Криса Вебера а испред Амфернија Пенија Хардвеја, Џамала Мешбурна, Алана Хјустона и других. Бредли је играо за три НБА клуба, Филаделфију, Њу Џерси и Далас, али нигде није постао играч на којем би се заснивала игра екипе. Бредли је успео да дође на 14. место НБА листе најбољих блокера али то није ни чудо имајући у виду да је висок 229 центиметара.

Ед О'Бенон је био мултиталентовани кошаркаш, али сви ти таленти нису били на НБА нивоу. Овог играча су као деветог пика 1995. године изабрали Њу Џерси Нетси. НБА каријера О'Бенона трајала је само две сезоне од којих је једну провео у Нетсима другу у Даласу.

Исте године први пик је био Џо Смит, просечан играч по свему од имена до квалитета. За 16 сезона у НБА лиги променио је 12 екипа и нигденије успео да заигра на нивоу каквом се очекује од првог пика. Иначе овај кошаркаш се на драфту 1995. године нашао испред кошаркаша попут Антонија Мекдајса, Џерија Стејкхауса, Рашида Валаса и Кевина Гарнета.