Усијана глава Кобија Брајанта

Лејкерси ће, по свему судећи, и поред очајне сезоне, успети да се пласирају у плеј-оф, али ће се тамо борити без свог најбољег играча и капитена Кобија Брајанта. Он ће са терена одсуствовати од шест до девет месеци. Штавише, питање је да ли ће се легендарни Коби уопште враћати на НБА терене...

Прошлонедељна повреда чланка леве ноге, тачније покидана Ахилова тетива, можда је окончала једну велику кошаркашку каријеру. Болан израз лица Кобија Брајанта и његове поруке на друштвеним мрежама након хитне операције забринуле су бројне фанове Лејкерса, али и кошарке уопште.

Медији у Сједињеним Државама ових дана баве се узроцима ове повреде и покушавају да нађу кривца. Можда ће лаицима звучати чудно, али највећи кривац за овакав исход јесте сам Брајант и његова незасита жеља да се и ове сезоне у Стејплс центру игра плеј-оф.

Можда је љубитељима америчке кошарке промакло да је Брајант, од тренутка када је било јасно да ће борба са Јутом за последње плеј-оф место на Западу бити вођена до самог краја регуларног дела сезоне, играо сваку утакмицу, и то целу! То значи да је на терену проводио свих 48 минута, а минутажа ни у ранијем делу сезоне није била много мања већ се кретала око 40 минута по мечу, тачније 38,6. Од њега је "бољи" био само руки Портланда Демијан Лилард.

Очигледно је да Брајанту у клубу из Града анђела нема ко да се супростави, а то се, пре свега, односи на њему директно надређене – тренера Мајка Дантонија и тим менаџера Мича Купчака.

Истина, Купчак је покушао да одврати Брајанта од таквог "убитачног" темпа и указивао му на опасност од повреде. Коби му је само послао поруку следеће садржине: "Мич, разумем о чему ми говориш, али ми морамо ући у плеј-оф, ја ћу играти и не постоји ништа што би могао да урадиш да то промениш".

Ово само говори да одлазак Шакила О'Нила из Лејкерса и стални сукоби са Брајантом нису били случајни и да је Коби прави газда овог тима. На крају прошле сезоне, Брајант је рекао да ће отићи ако клуб не ангажује играче са добром НБА репутацијом. Након тога у клуб су брже-боље доведени фантастични, али већ прилично времешни плеј Стив Неш и доминантни али ћудљиви центар Двајт Хауард.

Сезона није почела добро, а цену је платио тренер Мајк Браун. Коби је, наравно, био консултован о том питању. Ангажован је искусни Мајк Дантони, али је тим, заправо, играо по Брајантовим нотама. Улазио је и излазио из игре када је хтео, играо је колико је хтео.

Дантони није имао ауторитет као, рецимо, тренер Бостона Док Риверс пре четири сезоне. Он је тада после Нове године и Ол-стар викенда одмарао трио звезда (Гарнет, Пирс и Ален) и спремао их за напад на прстен. У том периоду, они су играли по десетак минута по мечу и чували снагу и свежину за плеј-оф. Изнад свега, чували су се од повреда. Резултат оваквог договора и поштовања истог знамо – Бостон је освојио титулу.

Овако је нешто требало, или чак морало да се догоди и у Ел-Еју. Али није. Лејкерси су ангажовали Дантонија, који очигледно нема такав ауторитет, али ни потребну визију. 

Некадашњи тренер Њујорк Никса је велику Брајантову жељу и остајање на терену свих 48 минута кратко прокоментарисао, чини се свестан да нема утицај на прву звезду тима који тренира:

'"Он је веома снажна индивидуа, нема спора око тога. Његова жеља за победом и пласманом у разигравање је сјајна." Између редова, није му могао апсолутно ништа.

Након свега, јасно је да је Коби сам одлучивао шта ће радити, не обазирући се на савете људи из клуба. Мало је чудно што су Лејкерси, као франшиза која има изузетну традицију и интегритет, себи дозволили да појединац буде изнад тима. Чак и поред најбоље Кобијеве намере.

Такође, намеће се питање да ли је Коби овим чином завршио каријеру? У овом тренутку, тешко је рећи. Иако му предстоји дуга пауза, знајући његов менталитет и посвећеност кошарци, он неће лако одустати. Међутим, године га стижу, ускоро ће напунити 35 и тело неће успети тако брзо да се опорави.

Он ће, у најбољем случају, бити спреман после Нове године, када ће сезона увелико бити у току и тешко је очекивати да Мамба одмах ухвати ритам неопходан за квалитет такмичења. Брајант је навикао да буде доминантан, а питање је да ли ће након опоравка бити на потребном нивоу.

Како год, турбулентна сезона Лејкерса се, како ствари стоје, наставља у доигравању, где ће се састати са најбољим тимом Запада, а то ће бити Оклахома Сити Тандер.

"Језерашима", који целе сезоне траже победничку хемију, супроставиће се Кевин Дјурант и Расел Вестбрук са остатком врло компактне екипе. Лејкерси ће имати изузетно тежак, по свој прилици и немогућ задатак.

Тим менаџер Купчак је након губитка Брајанта из развојне лиге вратио Ендруа Гудлока који би требало на неки начин да надомести Кобијево неиграње. Чини се, класичан потез очајника.

Тренер Мајк Дантони биће, пак, приморан да промени начин игре и више искористи доминацију на центарским позицијама. Лопта ће се вероватно много чешће спуштати у рекет на Хауарда и Гасола и ту ће се тражити већина поена. Удвајања ће, пак, отворити простор за шутеве споља. У овим комбинацијама Лејкерси ће тражити офанзивна решења.

На питања новинара ко ће преузети улогу лидера у тиму након што је остао без Брајанта, Дантони је рекао:

"Гасол је лидер, Хауард је лидер, Неш је лидер и Мета Ворлд Пис је лидер. Сви они су 'алфа мужјаци' и не сумњам да ће на терену добро функционисати, све у интересу тима", рекао је Дантони.

Лејкерси ће у наставку сезоне играти за част и образ франшизе. Можда ће Брајантова повреда мотивисати остале момке из екипе да пруже и више од својих могућности. Можда ће се десити сценарио као из оне народне изреке "да несрећа зближава људе", и можда ће се сада створити нека нова хемија и пробудити инат код "језераша". Али, они који нису наклоњени Лејкерсима рекли би да их чека "чишћење" са терена и крај плеј-офа у четири утакмице. Верују да ће бити само врећа за ударање за Дурантулу и екипу.

Какав ће епилог на крају бити, биће познатије од 20. априла, када почиње плеј-оф. Једно је сигурно, Лејкерси без Брајанта нису и неће бити исти тим.