Голгетери

Шта значи имати у тиму правог стрелца видело се (и) прексиноћ на мечу Шпанија-Чиле и у првом дуелу осмине финала Уругвај-Јужна Кореја.

Давид Виља је мајсторским голом са 40 метера (гол јесте био празан, али требало је захватити оштру лопту како треба) отворио пут Шпанији ка победи и осмини финала, потом је заменио улогу са Иниестом и асистирао му за други гол док је Луис Суарез са два поготка одвео Уругвај у четвртфинале.

Двоструики прваци света , додуше пре 80 и 60 година, стигли су међу осам најбољих репрезентација света први пут после 1970. када су у четвртфиналу победили СССР са 1-0 да би у полуфиналу изгубили од Бразила 3-1 а у борби за треће место од Немачке са 1-0. Уз Суареза, Уругвај има и Диега Форлана, односно један од најубојитих тандема на 19. Светском првенству.

Обојица су дали по три гола. Виља би био на челу листе стрелаца да је искористио пенал против Хондураса, али његова три гола донела су Шпанији 6 драгоцених бодова. Аргентина има Игуаина док чека да проради Меси, Бразил Луис Фабиана, Холанђани Хунтелара и Робена, Португалци Кристиана Роналда...

Очито је да су даље прошли тимови који су имали завршницу, спретне голгетере који су шансе претварали у голове и изазивали одушевљење уместо уздаха и хватања за главу.

Признајем да ми је драго због Уругвајаца. Мала држава (3,4 милиона становника), свега 41.800 регистрованих играча, 1.122 клуба, 2.600 судија, али велика фудбалска традиција. Уз два мундијала, 1930. и 1950, освајали су две олимпијске златне медаље (1924,1928), 14 пута били су прваци Јужне Америке, први пут 1916, последњи 1995, њихови клубови побеђивали су 8 пута у „Копа Либертадорес", јужноамеричкој верзији Лиге шамшпиона, ту су и два Интерконтинентална купа.Имали су низ великих играча, од легендераног Андрадеа тридесетих преко Киђије педесетих до Франческолија 80-тих и данас Форлана.

Ако се не варам, међу 23 играча које је Оскар Табарез довео у Јужну Африку само један игра у Уругвају, Аревало јеје члан Пењарола, сви остали су ван земље, од суседних Чилеа и Бразила преко Турске, Португала и Фрфанцуске до Холандије,Италије и Шпаније.

Занимљиво је да су ухватили последњи воз за Јужну Африку, морали су, после 20 тешких мечева у јужноамеричкој лиги, да играју бараж са Костариком. Прошли су а сада су у четвртфиналу.Уз велики спортски успех иде и економски, каса федерације биће богатија за (најмање) 18 милиона долара.

Када смо код пара које ФИФА дели учесницима, чини ми се да систем расподеле није најправеднији. Свих 16 репрезентација које су отишле кући добиће су по 4 моилиона долара, милион за припреме и 3 милиона за учешће.

Чини ми се неправедним да исто добију, рецимо, Северна Кореја која је изгубила све три утакмице и примила 12 голова и, рецимо, Нови Зеланд који је отишао кући без пораза. Мислим да би било боље и стимулативније да се премира резултат у групи, независно од пласмана. Као у Лиги шампиона, бод вреди толико, победа толико, пласман у наредну рунду доноси толико...Слажем се да и за само учешће треба наградити тимове, али чини ми се да би између те фиксне суме и стимулативног дела могао да се нађе неки баланс који би задовољио а оба аспекта.

Јуче сам се бавио посртањем европских селекција. Сада је извесно да их је у осмини финала само 6 а још извесније да ће у четвртфиналу играти највише три јер се међусобно састају сви преостали европски тимови:

Немачка-Енглеска, Холандија-Словачка и Шпанија-Португал. Најмање Европљана међу последњих 8 било је у Шпанији 1982. и Кореји и Јапану 2002, по 4, а највише , чак 7, 1994. у САД док су пре 4 године у Немачкоњ само Аргентина и Бразил ушли међу Европљане..

Ни једног часа нисам рекао да нека од преосталих европских селекција не може освојити светско првенство, опсервација је била глобална јер је Европа континент који највише улаже у фудбал, има најјаче лиге и клубове, али можда се силна куповина играча одбија о главу националним селекцијама.

Док смо синоћ путовали заједно ка Преторији на меч Шпанија-Чиле Бора Милутиновић ме је питао колико Италијана игра у Интеру који је првак Италије и Европе.Рекох „Матераци, Балотели..." и стадох.

„И како онда да репрезентација Италије игра добро" упита Бора.


Коначно, мала шетња по лепом трговачком центру "Малрос арч". Навијачи у свим дресовима пратили су дуел Уругвај-Аргентина, колега Пеђа Милинковић је спојио једног Аргентинца и једног Мексиканца уочи сутрашњег дуела на "Сокер Ситију" , ваш извештач нашао је једног "црнопутог Хрвата" али је мистерија дреса брзо разјашњења, рече да га је добио од тренера, али је морао да погледа слику у мобилном телефону да бих ја препознао Славена Билића, селектора Хрватске. Србија више не учествује, али је остала бар понека заставица на ретровизору...

Да ли сте знали?

- Милован Рајевац је један од 17 тренера који су водили селекцију једне земље против своје матичне државе.

- Јон Дал Томасон (Данска) извео је против Јапана 200. пенал у историји светских шампионата.

- Енглеска, Немачка и Италија дошле су са играчима који искључиво играју у националној лиги.

- Уругвај има само једног играча из националне лиге, али је први пут после 40 година ушао у четвртфиунале.

- Ригоберт Сонг (Камерун) је први афрички играч који је играо на 4 шампионата света. Његов мундијалски стаж траје 16 година и 9 дана, испред њега су само Антонио Карбахал (Мексико) са 16 година и 25 дана, Уго Санчез (16 г, 17 д.) и Лотар Матеус (16 г, 14 д.)