Против модерног фудбала и концепта лажне деветке - прича о Крису Вуду и изумирању краљева шеснаестерца

Половином октобра, један ресторан у Ломбардији имао је необичну част. За столом резервисаним на име Едоардо Пиовани, седели су Пеп Гвардиола, Роберто Бађо и Лука Тони.

Необична комбинација, рекло би се. Међутим, заједнички именитељ постоји и налази се на северу Италије. Сва тројица некадашњих фудбалера, од којих је један постао најбољи тренер на свету, играли су у једном периоду своје каријере у Бреши.

Ах да, да не заборавимо. Пиовани је тим менаџер Бреше од 1998. године и за свог вакта је сарађивао са свом тројицом.

Уз добро вино и квалитетну храну, највише се разговарало, погодићете, о фудбалу. Део тог разговора Тони је поставио на своје друштвене мреже, поделивши на тај начин и мишљења љубитеља фудбала широм света.

"Пеп, уништио си фудбал лажном деветком. Због тебе нисам могао да пронађем клуб четири године. Зашто не волиш класичне нападаче?", упитао је шалећи се некадашњи италијански репрезентативац, 

Гвардиола се међутим није дао тако лако и кроз смех је веома брзо одговорио.

"Управо сада имам класичног нападача - Холанда. Постиже и по 60 голова у сезони и освојили смо триплету са њим. Нападач пре свега мора да буде добар", одговорио је Гвардиола.

Тони је међутим имао завршну реч.

"У реду, али доста је са лажним деветкама. Велики, класични нападачи су бољи", поручио је Тони.

Класични шпиц - идеја која умире

Неколико недеља касније у Мидлендсу, централна Енглеска, играо се 27. минут утакмице десетог кола Премијер лиге између Нотингем фореста и Вест Хема на "Сити граунду".

Алекс Морено је одлично пробио по левој страни и без гледања боцнуо лопту на петерац. Секунд касније, мрежа се затресла, а некадашњи шампион Европе је имао предност од 1:0.

Стрелац је наравно био Крис Вуд, који је везао шести узастопни сусрет на ком је постигао гол. Када су премијерлигашки голови у питању, а Вуд их је до сада постигао осам, испред њега се ове сезоне налази само Ерлинг Холанд са 11.

Његовим погоцима, Нотингем форест се после десет кола домогао трећег места на табели и представља највеће изненађење текуће сезоне.

Упркос трендовима, по којима све више тимова нагиње игри са нападачима чији учинак не зависи у потпуности од постиугнутих голова, Вуд је оличење класичног тешкаша који у систему Нуна Еспирита Санта има пре свега задатак да пребаци лопту преко гол линије, што бивши играч Барнлија ради више него добро.

Популаризација лажне деветке

Тонијеву шалу о Гвардиолином уништавању фудбала многи већ одавно озбиљно пропагирају. Међутим, то је ствар укуса. Оно што је сигурно, јесте то да је Гвардиола свакако још у Барселони успоставио систем који је због успеха каталонског клуба значајно утицао на тренерски рад, поимање тактике и промене у самом погледу на игру.

Једна од ставки у том систему, била је управо коришћење лажне деветке. Далеко од тога да је Гвардиола први свету представио тактику у којој се најистуренији играч спушта по лопту и проводи одређени део времена ближе средини терена. Међутим, са Месијем у тој улози, Гвардиола је покорио фудбалски свет, те су у годинама које су уследиле многи покушали да се адаптирају.

Квалитет нападача није се више ценио само на основу тога који број је у стајао колони "постигнути голови" на крају сезоне, већ је почела да се сагледава шира слика.

Технички обученији играчи постали су све вреднији, а нарочито је почело да се инсистира на првом додиру, пријему и додавањима. Покретљивост и брзина такође нису били на одмет, те су горостасне деветке које су се неретко боље служиле главом него ногом почеле да губе вредност.

Предност су добили они који су брзо размишљали, добро отварали простор и били у стању да разиграју остатак екипе. Голови су наравно и даље били пожељни, али су могли да падну у други план, нарочито ако би екипа имала ефикасна крила, као што су то на пример били Садио Мане и Мохамед Салах у Ливерпулу.

"Класичне" деветке су морале да се адаптирају, или потраже место у слабије рангираним и екипама које су навикнуте да се бране, задржавају време и играју много директнији фудбал.

Немогућност да се лопта прецизно одложи из прве, отвори контра, а касније се иста и заврши брзим трком у шеснаестерац, смањила је вредност многих играча који су пре почетка Барсине доминације лакше долазили до посла.

Изузеци пак потврђују правила, а један такав изузетак игра у Нотингему и од почетка сезоне малтретира штопере од Њукасла до Борнмута.

Каријера коју су обележиле позајмице

Крис Вуд рођен је у Окленду, на Северном новозеландском острву. Од малих ногу, што је у његовом случају кратко трајало, показао је интересовање за спорт, пре свега услед тога што му је отац био фудбалер.

До 12. године није могао да се одлучи између фудбала и рагбија - много реалније опције када се родите на Новом Зеланду - а коначној одлуци допринела је и сестра Челси, фудбалска репрезентативка "кивија". Као фудбалере који су највише утицали на његову игру истакао је Алана Ширера и Дидијеа Дрогбу, што није чудно имајући у виду период у ком је одрастао.

Са 15 година се Вуд преселио у Бирмингем, где се школовао у академији Вест Бромвич Албиона, након чега је по изласку из омладинске школе започела серија позајмица. Селио се Вуд чак четири пута у периоду од само две године (2010-2012.) пре него што је прву успешну епизоду имао у Милволу.

"Било је јако тешко стално се селити, мењати тимове и саиграче и прилагођавати се на ново окружење. Међутим, свака од тих позајмица ме је научила нечему и утицала на мој развој. Пред прелазак у Милвол, рекли су ми да то може да буде преломна тачка у мојој каријери, јер ако будем могао добро да играм пред њиховим навијачима, онда могу да играм било где. Тако се и десило", рекао је Вуд недавно.

На 19 утакмица у дресу Милвола постигао је 11 голова, чиме је привукао пажњу Лестера, свог будућег клуба. Тамо је коначно почео да игра редовно, али голова није било довољно, због чега је поново позајмљен, овога пута Ипсвичу, а касније 2015. године и продат Лидсу.

У Западном Јоркширу је за две сезоне постизао у просеку гол на свакој другој утакмици, чиме је привукао пажњу Шона Дајша, који га је довео у Барнли.

Управо је Дајшово лице на друштвеним мрежама постало заштитини знак борбе против "фудбалског воук покрета" у Енглеској. Риђобради тренер Евертона своју тактику темељио је на много трчања, туче, али и на играчима који су се пре свега истицали својим физичким предиспозицијама.

Његов стил, нарочито из дана у Барнлију, најбоље се може описати реченицом из култнe британскe сатиричнe комедије "Мајк Бесет: менаџер Енглеске".

"Даме и господо, Енглеска ће играти четири, четири, је***их два", речи су фиктивног тренера Енглеске.

Такав приступ заступао је и Дајш, а савршен партнер Вуду у нападау био је Ешли Барнс. Пет добрих година у Барнлију биле су одлична препорука за Њукасл, у ком је брзо нестало места после уплива новчаница умазаних нафтом.

Следећа станица био је Нотингем форест.

Најефикаснији "шумар" у Нотингему

После позајмице од шест месеци, Еди Хау му је свестан ситуације дао зелено светло да пређе у Форест, где је у првој сезони постигао 14 голова.

Доласком Нуна Еспирита Санта, Вуд је постао централна фигура у нападу, а Португалчев стил му је савршено одговарао.

Форест углавном напада преко бокова, по којима дејствују брза и продорна крила, те нападачки оријентисани бекови. Таква тактика гарантује велики број центаршутева, који за своју мету најчешће имају управо Вуда, а када се погледа каталог његових голова, јасно је због чега му толико добро иде.

Већину својих погодака Вуд је постигао пре свега након лопти убачених са стране, било да је реч о прекидима или центаршутевима из игре. Међутим, са својих 191, далеко од тога да је спсоабан да запрети само из ваздуха. Има одличан осећај за простор, а нарочито је спретан приликом гужви у казненом простору. Брзине му такође не мањка, а умео је са времена на време и да веома ефективно крунише контранападе.

Тренутно са 32 године игра фудбал живота и пажњу медија одржаваће вероватно све док буде успевао да редовно тресе мреже. Слично ће бити и са Форестом, који се налази на трећем месту на табели.

Вуд највероватније, као ни његова екипа, неће издржати у истом темпу до краја сезоне. Међутим, својим приступом и начином игре, донели су дашак неких не тако давних времена, током којих су се многи заљубили у фудбал и Премијер лигу.