Хиљаду дана Пепа Гвардиоле

Пеп Гвардиола је на челу Барселоне две и по године, илити хиљаду дана. Његов феноменални успон од тренера у млађим категоријама и Барселониног другог тима до тренера кога многи сматрају једним од најбољих на свету је, у најмању руку, необичан. Тренери, тачније јако мали број оних који достигну тај ниво, на прилику да воде клуб какав је Барселона чекају много година а Гвардиола ју је чини се добио преко реда. Многи сматрају да са талентом каквим он располаже у својој екипи свако, али баш свако, може изгледати као геније.

Али да ли је баш тако?

Оно што Барса приказује на терену из недеље у недељу је, а ово је вероватно еуфемизам, импресивно. Многи би рекли сама појава његове екипе на терену говори довољно. Међутим, када се погледа сама статистика, вилица сама почиње да клизи ка земљи.

Две узастопне титуле у Примери, са трећом на дохват руке, једна титула у Лиги шампиона, један Куп Краља, победа у УЕФА Супер купу, прво место на Светском првенству клубова и два шпанска Супер купа стоје поред имена Гвардиоле. Сигурно је да не треба помињати и велике шансе да се колекцији трофеја, импозантној каква јесте, ове сезоне дода још.

Од његовог доласка, Барселона у игри није променила ништа радикално. У филозофији игре нема много разлике у односу на, рецимо, Рајкардову Барселону. Али управо у томе лежи тајна. Док све друге екипе на свету мењају филозофију игре и тактику у зависности од тренера или играча које имају на располагању, Барса увек игра исто. Име тренера, или играча, не игра никакву улогу, Барселона увек игра у формацији 4-3-3, уз наравно сада већ легендарну "тика-така" пас игру. Увек се игра исто, без обзира на противника или важност утакмице. Па где се онда огледа утицај, или значај, Гвардиоле на успехе које бележи каталонска екипа?

Када је Пеп Гвардиола преузео први тим, екипа је иза себе имала две сезоне без титуле уз понижавајући пораз од Реала од 4:1. Са Гвардиолом Барса је победила Реал свих пет пута, уз незаборавних 2:6 на "Сантиаго Бернабеу" и 5:0 у претходној полусезони. Успех у сваком случају добија на значају када се има у виду да је с друге стране био Гвардиолин конкурент у избору ФИФА-е за тренера године, Жозе Мурињо, који је касније и освојио признање.

Онда долазимо до статистике мечева. Барселона је одиграла укупно 166 утакмица у свим такмичењима, победивши 122, играјући нерешено 29 пута и изгубивши на 15 сусрета. Простом математиком долазимо до импресивног броја од 73,5% победа на свим мечевима.

У лиги, Гвардиола је водио тим на 103 меча, победио је 82 пута уз 14 нерешених исхода и само седам победа у скоро три сезоне. Барселона је освојила 84,1% могућх поена у Примери. Нити један тренер нема такав коефицијент успешности.

Када се погледа број постигнутих голова, уз све измене које је претрпео напад ове екипе у овом периоду, Барса је и даље импозантна. Број постигнутих голова је 419, примљених 121, што говори да Барселона у просеку постиже 2,5 голова по мечу.

Барселона, можда и пре него што је Јохан Кројф донео "тотални фудбал" у престоницу Каталоније, је увек била екипа коју су волели ван границе шпанске покрајине. Али у претходних пар година, у Гвардиолиној ери, све је подигнуто на скоро незамислив ниво. Као резултат тога, Барса је придобила велики број такозваних неутралних навијача, што као индиректну последицу има и велике приходе које клуб остварује од продаје сувенира и дресова. Барселонин музеј је, сада већ убедљиво, најпосећенији на Пиринејском полуострву.

Наравно, није мали број оних који, баш из разлога што фудбалери Барселоне понекад изгледају "сувише" добри и супериорни, скоро до границе да то постаје и непоштено према противничкој екипи, не воле клуб са "Камп Ноуа". Али нико није равнодушан када су на терену играчу у плаво-црвеним дресовима, а на крају само је то битно.

Питање које се неумитно поставља је колико ће Гвардиола остати на клупи Барселоне? Каталонац инсистира да сваке сезоне продужује свој уговор, никада на дуже од једне године. Да ли у његовој глави постоје други планови, можда промена земље, па и континента или чак селекторска позиција, за сада није познато. Оно што је извесно, докле год Барселонина машинерија буде радила као и до сада, није извесно да ће популарни Пеп мењати средину. Не би било претерано прогнозирати, у том случају, још дугу, дугу доминацију екипе, коју многи већ сада сматрају најбољом у историји овог спорта.