Неостварени трансфери

Када неко помене имена Пелеа, Марадоне, Фига, Роналдиња или Кристијана Роналда, прва асоцијација је да су то можда и најбољи фудбалери који су икада истрчали на терен. Каријере ових играча и клубове за које су играли свако зна напамет.

Још се памти Пелеова магија у Сантосу, Марадонине чаролије у Аргентинос и Бока јуниорсима, Барселони, Наполију и Севиљи, Роналдињове и Фигове мајсторије у Барси, и Кристијаново стасавање у великог играча у Манчестер јунајтеду.

Ипак, увек се намеће питање шта би било да је каријера ових мајстора фудбала имала другачији ток.

Није било далеко да ови играчи своја фудбалска имена, уместо у дресовима наведених тимова, граде у неким другим клубовима, где су били на корак до трансфера. Фудбалска историја пуна је занимљивих прича како су неки фудбалери били на граници да заиграју за један, а онда завршили у сасвим другом тиму.

Занимљив је рецимо случај сјајног фудбалера Френка Вортингтона, који је 1972. године требао да из Хадерсфилд тауна пређе у Ливерпул. Осим великог талента, овај фудбалер је волео раскалашан живот, па због повишеног крвног притиска није прошао медицински преглед у Ливерпулу.

Легендарни менаџер "црвених" Бил Шенкли дао је и другу шансу овом играчу, да после одмора поново дође на нови преглед.

Међутим то лето Вортингтон је "потрошио" на луди провод и изласке тако да је "пао" и на другом медицинском прегледу, па је и његов трансфер у Ливерпул пропао. Тако је овај играч завршио у Лестер ситију, и пропустио шансу да са клубом са Енфилда седамдесетих година доминира евро куповима и домаћим првенством.

Ништа мање није занимљив и пут сада већ легенде, Бразилца Роналдиња, коме је изгледа судбина била да са Барселоном освоји највеће трофеје.

Мало је познато да је Роналдињо 2001. године био на прагу потписивања уговора са нижеразредномм шкотском екипом Сент Митрен, али је због поседовања лажног пасоша овај трансфер пропао.

Неколико година касније, овај играч је требао да пређе у мадридски Реал, али "галактикоси" су проценили да је Роналдињо превише ружан за њихов тим, па су потписали уговор са "лепотаном" Дејвидом Бекамом.

На крају је бразилски играч завршио у редовима Каталонаца, а ко је боље прошао у овом обрту, процените сами.

Мало је фалило да и каријера Луиса Фига има тотално другачији ток. Деведесетих година, тада двадесетдвогодишњи Луис Фиго направио је невиђену глупост када је као играч Спортинга из Лисабона потписао уговоре са Јувентусом и Пармом.

Имајући у виду да је строго било забрањено потписивање више професионалних уговора у исто време, Италијанска фудбалска организација је поништила уговоре, а Фига казнила са две године забране играња у Калчу.

Португалац, који је тада био изузетан таленат, каријеру је наставио у Барселони, а све остало је историја.

Није Фиго једини Португалац који је био на прагу Јувентуса, мало је познато да је и један од тренутно најбољих фудбалера планете, Кристијано Роналдо замало завршио у екипи из Торина. Ово је недавно открио тадашњи извршни директор "старе даме" Лућиано Мођи.

Те 2003. године, тада је талентованом тинејџеру Кристијану Роналду био је понуђен уговор, али све је блокирао нападач Јувентуса, Марсело Салас, који је одбио да у замену за Роналда оде у Спортинг.

Младог Роналда је запазио и Алекс Фергусон, који није имао проблема да га доведе на Одл трасфорд, под чијом је командом овај млади Португалац стасао у сјајног играча.

Замислите тек како би историја фудбала изгледала тек да је Марадона своју европску каријеру започео на Острву. Захваљујући харизми коју поседује Ел Пибе, можда би и светска историја имала другачији ток.

Сви се и даље сећају полуфинала Мундијала 1990. године, када је домаћин Италија у Напуљу играла против Аргентине. Преко 50.000 људи на стадиону Сао Паоло једноставно није имало срца да навија против "гаучоса", јер је миљеник целог града, Марадона, био на терену. Иако је цела Италија туговала због елиминације од Аргентине, само су Наполитанци били задовољни, јер је њихов јунак, Марадона победио.

Ипак, ретко ко зна за чињеницу да је мало фалило да Марадона своју европску каријеру започне у Енглеској. Екипа Шефилд јунајтеда је хтела да из Аргентинос јуниорса доведе Марадону у своје редове. Сума од 600.000 фунти колико је тада тражено за обештећење била је право богатство, а Шефилд је могао да понуди само 180.000 фунти, што је глатко одбијено. Уместо Марадоне, за 160.000 фунти, енглески клуб је тада потписао уговор са играчем Ривер плате Алексом Сабељом.

Као што је својом игром и темпераментом залудео Италијане, нема сумње да би Марадона отопио и срца хладних Енглеза. Да је каријеру наставио на Острву, можда би због Ел Пибеа био избегнут Фокландски рат који је осамдесетих година вођен између Велике Британије и Аргентине.

Где је Марадона, ту је и његов највећи ривал Пеле. Бразилац Пеле је можда и највећи фудбалер свих времена, и играч који је скоро читаву каријеру провео у својој земљи и једном клубу, Сантосу.

Ван јужноамеричког континента Пеле је наступао само у дресу бразилске репрезентације, и никада није носио дрес ниједне европске екипе.

Ипак, постојала је могућност да ова фудбалска легенда шездесетих година заигра на старом континенту.

"Реал Мадрид је био заинтересован за мене, заједно са Манчестер јунајтедом и Јувентусом. Председник Јувентуса био је близу договора са Сантосом, који је укључивао и подршку Фијата. Размишљао сам пуно о доласку у Европу, али изабрао сам да останем са јединим тимом који је у мом срцу, Сантосом", рекао је Пеле.

Ипак, останак у матичној земљи није била само жеља Пелеа, већ је и бразилска влада забранила продају, како су они рекли, "националног блага".

Ипак, на самом заласку каријере овај играч је ипак "шутнуо лопту" ван Јужне Америке, и то на северном делу америчког континента. Када је већ напунио 35 година, Пеле је прешао у САД где је наступао за екипу Њујорк космоса, где је и окончао своју фудбалску каријеру.

На и на овим нашим просторима постоје приче које могу да се пореде са осталим светским фудбалским анегдотама.

Најпознатија је свакако везана за Роберта Просинечког, када га је тадашњи тренер Динама, Ћиро Блажевић прогласио за неталентованог фудбалера, и практично отерао из загребачке екипе.

После одласка из Загреба, Роби је дошао у Црвену звезду и остатак је познат. Просинечки је постао један од водећих играча београдске екипе, а са Звездом је освојио титулу европског шампиона.