понедељак, 05.07.2010, 12:46 -> 12:57
Балканско Европско првенство
Србија, Хрватска и БиХ у заједничкој акцији органозовања Европског првенства у фудбалу. У Београду и Сарајеву одушевљени, Загреб суздржан. Нови стадиони, зарада... Додуше, тек 2020. године.
Званичници фудбалских савеза Србије, хрватске и Босне и Херцеговине веерују да би, упркос бројним изазовима, те три државе могле заједнички организовати Европско првенство у фудбалу. Председник Фудбалског савеза Србије Томислав Караџић подсећа да велики број чланица УЕФА-е живи и ради на овим просторима. Зато би била квалитетна и изузетно добра одлука УЕФА-е да се определи за једно такво такмичење.
"Што се тиче Фудбалског савеза Србије, ми такву идеју подржавамо", каже Караџић за "Дојче веле".
Предсједник Ногометног/фудбалског савеза БиХ Сулејман Чолаковић одушевљен је идејом да три државе заједнички организују једно тако велико такмичење.
"Ако ФИФА и УЕФА буду хтеле да препознају ову нашу спортску и политичку реалност и ружну блиску прошлост, мислим да бисмо ми били најозбиљнији кандидати за домаћина првенства. Има то још једну поруку, спорт веже и зближава људе", каже Чолаковић.
Нема политичких препрека
Генерални секретар Ногометног савеза Хрватске Зорислав Сребрић не одбацује ову идеју, али истиче да би требало спровести одговарајуће процедуре у свакој од држава.
"Пошто су то велике организације, наравно да ниједан савез сам то не може организовати него мора имати логистичку подршку своје владе", истиче Зорислав Сребрић.
У Министарству за спорт Србије свесни су, и на примеру Јужне Африке, да спорт позитивно може трансформисати друштво. Министарка Снежана Самарџић Марковић сматра да је идеја одлична и да би заједничко организовање Европског фудбалског првенства био велики изазов, пре свега финансијске природе.
"Мислим да више нема политичких изазова и да би то био интеграциони, кохезиони фактор и једва чекам да видим какво ће бити искуство Украјине и Пољске и онда ћемо моћи једну такву врсту анализе применити и код нас", каже Самарџић Марковић.
Србија и БиХ још увек нису законски уредиле област спорта, а БиХ нема министарство за спорт на нивоу државе. Суад Џафић из Сектора за спорт при Министарству цивилних послова и комуникација поздравља ову идеју.
"Мислим да би то била јако интересантна кандидатура, наравно, ако се сложе Србија и Хрватска. Без тога, ништа", каже Дафић.
Улагања би се исплатила
Јасно је да би за овакав спортски фестивал било потребно засукати рукаве и одрешити кесу. Хрватска би, највероватније, могла понудити стадионе у Загребу, Сплиту, Ријеци и Осијеку, али би у реновирања требало уложити велика финансијска средства, каже секретар хрватског Ногометног савеза Зорислав Сребрић.
"То сигурно нису само симболични износи, али је улог код сваког организатора био исплатив и домаћини су, не само изградили и обновили спортску инфраструктуру него и зарадили", каже Сребрић.
Србија би, сасвим сигурно, за Европско првенство могла понудити Маракану и "Партизанов" стадион. БиХ је, када се ради о спортској инфраструктури, у најтежој позицији, али председник Ногометног/фудбалског савеза Сулејман Чолаковић је оптимиста.
"То је можда и шанса да главни град БиХ добије ново "Кошево". Уз "Билино поље" то су два терена на којима би се могло играти. Не треба занемарити ни Широки Бријег и Бању Луку. Спорт је чудо ако га људи упражњавају на прави начин и ова идеја је одлична", каже Чолаковић.
Препознају ли БиХ, Хрватска и Србија заједнички интерес и предности овакве спортске манифестације, кандидатуру за организирање Европског фудбалског првенства могле би поднети за 2020. годину.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 75
Пошаљи коментар