Балканско Европско првенство

Званичници фудбалских савеза Србије, хрватске и Босне и Херцеговине веерују да би, упркос бројним изазовима, те три државе могле заједнички организовати Европско првенство у фудбалу. Председник Фудбалског савеза Србије Томислав Караџић подсећа да велики број чланица УЕФА-е живи и ради на овим просторима. Зато би била квалитетна и изузетно добра одлука УЕФА-е да се определи за једно такво такмичење.

"Што се тиче Фудбалског савеза Србије, ми такву идеју подржавамо", каже Караџић за "Дојче веле".

Предсједник Ногометног/фудбалског савеза БиХ Сулејман Чолаковић одушевљен је идејом да три државе заједнички организују једно тако велико такмичење.

"Ако ФИФА и УЕФА буду хтеле да препознају ову нашу спортску и политичку реалност и ружну блиску прошлост, мислим да бисмо ми били најозбиљнији кандидати за домаћина првенства. Има то још једну поруку, спорт веже и зближава људе", каже Чолаковић.

Нема политичких препрека

Генерални секретар Ногометног савеза Хрватске Зорислав Сребрић не одбацује ову идеју, али истиче да би требало спровести одговарајуће процедуре у свакој од држава.

"Пошто су то велике организације, наравно да ниједан савез сам то не може организовати него мора имати логистичку подршку своје владе", истиче Зорислав Сребрић.

У Министарству за спорт Србије свесни су, и на примеру Јужне Африке, да спорт позитивно може трансформисати друштво. Министарка Снежана Самарџић Марковић сматра да је идеја одлична и да би заједничко организовање Европског фудбалског првенства био велики изазов, пре свега финансијске природе.

"Мислим да више нема политичких изазова и да би то био интеграциони, кохезиони фактор и једва чекам да видим какво ће бити искуство Украјине и Пољске и онда ћемо моћи једну такву врсту анализе применити и код нас", каже Самарџић Марковић.

Србија и БиХ још увек нису законски уредиле област спорта, а БиХ нема министарство за спорт на нивоу државе. Суад Џафић из Сектора за спорт при Министарству цивилних послова и комуникација поздравља ову идеју.

"Мислим да би то била јако интересантна кандидатура, наравно, ако се сложе Србија и Хрватска. Без тога, ништа", каже Дафић.

Улагања би се исплатила

Јасно је да би за овакав спортски фестивал било потребно засукати рукаве и одрешити кесу. Хрватска би, највероватније, могла понудити стадионе у Загребу, Сплиту, Ријеци и Осијеку, али би у реновирања требало уложити велика финансијска средства, каже секретар хрватског Ногометног савеза Зорислав Сребрић.

"То сигурно нису само симболични износи, али је улог код сваког организатора био исплатив и домаћини су, не само изградили и обновили спортску инфраструктуру него и зарадили", каже Сребрић.

Србија би, сасвим сигурно, за Европско првенство могла понудити Маракану и "Партизанов" стадион. БиХ је, када се ради о спортској инфраструктури, у најтежој позицији, али председник Ногометног/фудбалског савеза Сулејман Чолаковић је оптимиста.

"То је можда и шанса да главни град БиХ добије ново "Кошево". Уз "Билино поље" то су два терена на којима би се могло играти. Не треба занемарити ни Широки Бријег и Бању Луку. Спорт је чудо ако га људи упражњавају на прави начин и ова идеја је одлична", каже Чолаковић.

Препознају ли БиХ, Хрватска и Србија заједнички интерес и предности овакве спортске манифестације, кандидатуру за организирање Европског фудбалског првенства могле би поднети за 2020. годину.