Барселона: Титаник или Нојева барка?

Барса је одувек важила за једно – за велики клуб, институцију, појам фудбала, јер као и фудбал, многи је воле, обожавају и за њу живе, можда готово исто толико је мрзе, презиру и не подносе, али готово сви причају о њој, сви су у праву јер када год спомињу фудбал, на уму у неком контексту имају Барселону.

Блауграна је одувек била јединствена, засебна. За разлику од осталих, она је гледала себе, не обазирући се превише на друге, живела је и гајила свој стил, своју децу, своје будуће звезде.

Ипак, данас су ствари другачије... гледањем у себе, статичношћу, неприлагођавањем, доспели су у ситуацију да главу држе тик изнад воде, не знајући који од дугогодишњих ривала може да им "пресуди" и да их "потопи". 

Главни кривац свега тога, по речима многих, касније се испоставило и по такође речима многих, јесте управа тима из Каталоније.

Управо је она закувала одлазак међу навијачима и играчима вољених Нејмара, Алвеса, па својевремено и Педра, Санчеза, Фабрегаса, Тијага, многобројне своје "деце" коју је сада почела да откупљује и враћа. Барселона је доживела и живи период велике смене генерација, како играчког, тако и кадра стручног штаба.

Стуб, ослонац, носећи зид и срце тима спали су три играча, на Барсину децу Пикеа, Инијесту и Месија.

Последња двојица су пред истеком уговора и први од многобројних потеза у клубу је да пре свега треба задржати то благо, то срце, тај систем око којег ће се све градити и дешавати. 

Не може се са сигурношћу рећи да ће Меси или Иниjеста остати у клубу, а када вам то није сигурно, онда се не можете уздати у остале играче, потенцијална појачања која треба да том двојцу помогну.

Зато је Барселона и имала овакав прелазан рок, пун турбуленција, непотпуних информација, папира, понуда, одабира.

Можда и први пут у историји, Барселона је "молила", очајнички тражила неког на кога ће потрошити новац, а опет у том трошењу била према многима скромна и шкрта.

Можда су баш зато навијачи за две недеље купили само два дреса новог појачања Паулиња, жељни да пошаљу јасну поруку управи да се не играју са именом и теретом клуба какав Барселона носи.

Тражио се и чекао тај Кутињо, Мбапе, прижељкивао повратак Санчеза, у мислима били Асенсио и Иско, али је Барселона на крају водила и добила рат за 20-годишњег Француза из Борусије Дембелеа.

На крају крајева, некада је битна само промена и начињен потез, иако та промена није у истом рангу као већ поменути Нејмар, тај потез је битан због промене расположења и негативне атмосфере у позитивну.

Навијачи су много задовољнији, свлачионица је чини се напокон показала осмех и осећа се генерално велико олакшање међу свима у Барселони.

Далеко од тога да ће један Дембеле, Паулињо, Семедо или неко други бити играч који ће пресудити и вратити Барселону на пут тријумфа и старе славе, али управо један Дембеле, Паулињо или Семедо могу бити шраф машинерије или део слагалице зване победа.

"Кључ Барселониних успеха, да ли то биле ране 40. и 50, Кројфова или Гвардиолина ера, увек је био исти... Барселона мора да прати и иде у корак са осталим ривалима широм Старог континента, да поштује, проучава и познаје фудбалере и системе других, а потом да превагу ка успеху нађе у својим играчима и свом систему и феномену", речи су и мишљење многих бивших играча, познавалаца и критичара Барселоне.

Свакако, повратак на врх неће бити нимало лак, чак напротив, већ су показали да су рањиви, да могу да буду згажени и збачени и то са разлогом свако треба да користи, али Барселона познаје тај пут, зна какве кораке треба да прави како би се попела на ту планину звану успех, зна да пре свега мора да буде најбоља у свом дворишту, својој покрајини, потом Шпанији, а онда да шири успехе на континентални и интерконтинентални ниво.

Питање је да ли је Барселона спремна на такав пут, такве кораке и такав изазов.

Први је већ направљен, управо су у свом дворишту и покрајини декласирали Еспањол и искористили кикс осталих ривала да се домогну првог места на табели, али време ће показати колико та дружина може.