Ко је, шта и колико урадио за Партизан?

Била је то једна, употребићемо еуфемизам, необична полусезона. Партизан је играо у Европи како није у последњих двадесетак година. Победа над Стеауом у квалификацијама за Лигу шампиона једна је од најбољих европских утакмица које је неки српски клуб одиграо против иностраног ривала у дуго, дуго, дуго (дуго, дуго, дуго...) времена. Партизан је, кад смо код тога, остварио више победа (седам) него икада за својих 70 година постојања. Освојио је највише бодова у групној фази неког такмичења (девет) и први пут славио на гостовању. Исто тако је први пут победио немачки тим у Немачкој, односно холандски тим у Холандији. Сакупио је и највећи индивидуални Уефин коефицијент у последњих четврт века.

Једном ногом је већ био у нокаут фази Лиге Европе, а друга нога се такође већ одвојила од тла. У питању је, да не буде дилеме, по консензусу највиђенијих фудбалских гласова нашег континента, најквалитетнија завршница Лиге Европе од њеног постојања. А Партизан је био ту. Пролеће у Европи - тај светлуцави идеал српских клубова - је било ту. Али онда су црно-бели поражени у Београду од Аугзбурга резултатом 1:3. Управо оним резултатом, јединим реалним и остваривим, који је црно-беле остављао без проласка. Пре поготка Раула Бобадиље, члана идеалног тима групне фазе Лиге Европе и првог стрелца такмичења, два минута пре краја меча, Партизан је промашио три или четири деведесетдеветзапетадеведесетдеветпостотних шанси. Уз то је имао и једну пречку, као резултат ударца са дистанце.

Управо је одсуство среће (Ралф Волдо Емерсон каже да срећа не постоји, само однос узрока и последице) једна од ретких заједничких карактеристика игара Партизана на европским стадионима и српским... објектима за спорт, које неки, ваљда махинално, називају стадионима. Али није само дефицит среће, то мора одмах бити јасно, индуковао слабе резултате екипе из Хумске у домаћој нам Супер лиги.

Шта јесте онда? Замор? Никада ниједан српски клуб није одиграо оволики број утакмица у оваквом једном временском теснацу. Као последица напора и потрошње су стигле и повреде, које су толико „ошашавиле" Партизан да је, рецимо, овај против Атлетик Билбаоа у Београду играо без седам (!) фудбалера. Изузимајући сам старт сезоне и утакмице игране на јулском сунцу, црно-бели никако нису стигли да се укомплетирају. Али ни ово, свакако не само по себи, не може да буде узрок.

Мотивација? Нарушени односи међу фудбалерима? То не може да зна, не сасвим и не довољно поуздано да би о томе могао да говори, нико до фудбалера самих. Такође, долазимо ту и до једне „кокошка-јаје" дилеме. Ако постоје нагрижени односи и релације у свлачионици, да ли су они произвели резултате, или су резултати произвели њих? Немогуће је рећи и нико тиме не би смео да се бави.

Тактика? Осим „вечитог дербија" и, евентуално, меча са Аугзбургом, тешко је сетити се још неколико мечева у којима су тренери Партизана - Зоран Милинковић и Љубинко Друловић - погрешили толико да би били стигматизовани.

Партизан је играо наизменично у 4-3-3 и 4-2-3-1 системима, који су само подврсте једне фамилије формација (4-5-1) и као такви су врло слични. Код Милинковића је Партизан бранио прекид зоном, што се није испоставило као идеална солуција, да би код Друловића то радио игром „човек-човека", са приближно незадовољавајућим резултатима (Партизан је примио 15 голова из прекида, што је скоро 30 одсто од укупног броја примљних голова). Све остало је било највећим делом идентично.

Партизан је имао проблем са тактичком и позиционом дисциплином појединих (јако важно, појединих а не свих) играча последње линије. Имао је проблем и са високим пресингом, коме је фалила синхронизација и спремност појединих фудбалера да се подреде целини. И онда би домине саме почеле да падају... Црно-бели не би имали адекватну компактност, противник би лако пролазио прву линију пресинга јер би приступ лопти био никакав и, напослетку, лицем би ишао директно на централне везне фудбалере и штопере који би имали простор превелик за успешно брањење.

Много је дрвља, камења и поганих, само на стадионима и у саобраћају прихватљивих речи, било упућено дефанзивној линији Партизана после „вечитог дербија", али истина је да је она тог дана, рецимо, била потпуно изолована. Персонел у тој утакмици, са Сашом Илићем и Стефаном Бабовићем истовремено на терену, једноставно није могао да буде потребно дефанзивно усмерен.

Средњи пресинг црно-белих је, рецимо, био врло добар и управо је у тој трећини терена Партизан дефанзивно био далеко најјачи и најконзистентнији. Квалитетан блок у средњој зони, наглашено вертикално компактан, позиционо оријентисана зонска одбрана са тек понеким агресивније настројеним фудбалером унутар њега, а онда квалитетна офанзивна транзиција и завршница са оптималним бројем фудбалера. Ово је мустра већине голова које је Партизан постигао у Европи ове сезоне, која подједнако служи на част одређеним фудбалерима из навалног и средњег реда.

Партизан је, опет, био јако слаб у дефанзивној транзицији, када никако није успевао да построји адекватан број фудбалера иза лопте на време, али ни да заштити све стратешки важне зоне (једну или две свакако, али никад све). На сасвим другој страни, овај тим је имао оно што ниједан српски није у Европи већ деценијама - квалитетну прогресију лопте из задње и прве линије везног реда у нападачку трећину терена. Глатка циркулација лопте и избегавање аљкаве и троме обраде у овој фази напада је база било какве успешности против ривала из најјачих европских лига и Партизан је у томе, на скоро свим мечевима, апсолутно бриљирао.

Али ово су само магловите појединости, и то један њихов јако мали део. Могли би да набројимо још тридесетак елемената који су били лоши у игри Партизана, али и тридесетак који су били добри. Не бисмо далеко догурали у нашем настојању формирања или, још мање, изрицања става.

Да бисмо били савршено објективни у својој оцени, морамо да будемо егзактни. Да би видар био успешан у процесу излечења и опоравка, његова дијагноза мора бити савршено тачна. Може постојати фудбалер чији стил или став са или без лопте нам се (не)допада, али да бисмо стварно могли да тврдимо шта је урадио, колико добро и колико често, морамо да имамо бројеве. Све остало је, да простите на изразу, наклапање. Све остало је као да оцењујете контролни из математике, не према тачности решених задатака, већ према естетској вредности и утиску исписаних цифара.

Па, дакле, шта кажу ти бројеви? Ко је, шта и колико урадио за Партизан ове сезоне? Пре него што то погледамо, вреди посветити пажњу још једној малој напомени (или опомени). Бројеви, као и све друго у фудбалу, мора се посматрати и проматрати у контексту. Потпуно је нормална и очекивана, па и пожељна, сразмерност. Прикладно је да офанзивни фудбалер има више голова, али и више изгубљених лопти и грешака. Исто тако, штопери или бекови не морају да постижу много голова или да бележе много асистенција, али је неопходно да имају мало техничких или тактичких грешака.

Видљива је, додуше, одмах и једна аномалија код Партизана. Једино је очекивано да фудбалери из задње линије предњаче у дефанзивним аспектима, али то није случај. Везни играчи су поприлично испред њих.

Углавном, погледајте и сами. Црно-бели... црно на бело.

Супер лига Србије

Голови и асистенције:

Божинов 14 (11+3, у просеку 1,1 по мечу)

А. Живковић 9 (6+3, 0,7 по мечу)

Бабовић 7 (3+4, 0,5 по мечу)

Нинковић 6 (3+3, 0,7 по мечу)

Трујић 7 (2+4, 1,6 по мечу)

Грбић 5 (1+4, 0,6 по мечу)

Шапоњић 4 (3+1, 0,6 по мечу)

Умару 3 (3+0, 0,3 по мечу)

Добијени дефанзивни дуели:

Јевтовић 114 (8 по мечу)

Вулићевић 99 (5,9 по мечу)

Фабрисио 95 (6,3 по мечу)

Балажиц 74 (6,8 по мечу)

Ћирковић 68 (6 по мечу)

Субић 51 (5 по мечу)

Брашанац 48 (4,2 по мечу)

Лукић 46 (4,5 по мечу)

Пресечене лопте:

Јевтовић 109 (29 на противничкој половини, укупно 8 по мечу)

Вулићевић 101 (15 на противничкој половини, 6 по мечу)

Фабрисио 80 (4 на противничкој половини, 7 по мечу)

Ћирковић 77 (7 на противничкој половини, 7 по мечу)

Балажиц 57 (6 на противничкој половини, 5 по мечу)

Лукић 50 (16 на противничкој половини, 4,8 по мечу)

Брашанац 49 (23 на противничкој половини, 4,3 по мечу)

Дриблинзи:

А. Живковић 107 (70 успешних)

Бабовић 85 (56 успешних)

Стевановић 54 (31 успешан)

Нинковић 50 (34 успешна)

Грбић 47 (26 успешних)

Субић 45 (31 успешан)

С. Илић 41 (32 успешна)

Успешни стартови:

Јевтовић 36 (2,6 по мечу)

Вулићевић 33 (2,1 по мечу)

Фабрисио 26 (2,1 по мечу)

Балажиц 26 (2,5 по мечу)

Брашанац 23 (2 по мечу)

А. Живковић 20 (1,5 по мечу)

Добијени ваздушни дуели:

Јевтовић 65 (4,7 по мечу)

Ћирковић 53 (4,5 по мечу)

Вулићевић 44 (2,8 по мечу)

Балажиц 37 (3,5 по мечу)

Умару 32 (3,5 по мечу)

Лукић 21 (2 по мечу)

Грешке које су директно или индиректно довеле до примљеног гола:

Ж.Живковић 9 (0,6 по мечу)

Ћирковић 7 (0,6 по мечу)

Остојић 6 (0,9 по мечу)

Балажиц 5 (0,5 по мечу)

Фабрисио 4 (0,3 по мечу)

Вулићевић 3 (0,2 по мечу)

Кљајић 2 (0,3 по мечу)

Лукић 2 (0,2 по мечу)

Додавања:

Ћирковић 822/727 88 одсто

Балажиц 667/582 87 одсто

Фабрисио 829/701 85 одсто

Брашанац 617/517 84 одсто

Вулићевић 943/779 83 одсто

Јевтовић 782/648 83 одсто

С. Илић 652/537 82 одсто

Бабовић 906/717 79 одсто

А. Живковић 682/501 73 одсто

Кључна додавања (пасови саиграчима који се налазе у непосредној позицији да шутирају на гол):

А.Живковић 9 (0,7 по мечу)

Нинковић 8 (1 по мечу)

Грбић 7 (1,2 по мечу)

С. Илић 5 (0,4 по мечу)

Божинов 5 (0,4 по мечу)

Брашанац 4 (0,4 по мечу)

Бабовић 4 (0,3 по мечу)

Стевановић 2 (0,3 по мечу)

Лига Европе

Голови и асистенције:

Умару 6 (5+1, 1,6 у 90 минута)

А. Живковић 5 (4+1, 1 у 90 минута)

Јевтовић 2 (0+2, 0,4 у 90 минута)

Вулићевић 2 (0+2, 0,4 у 90 минута)

Нинковић 1 (0+1, 0,3 у 90 минуа)

Бабовић 1 (0+1, 0,2 у 90 минута)

Добијени дефанзивни дуели:

Јевтовић 33 (60 одсто успешност, 6 по мечу)

Фабрисио 33 (58 одсто успешност, 6 по мечу)

Вулићевић 20 (53 одсто успешност, 3,8 по мечу)

Брашанац 17 (46 одсто успешност, 4 по мечу)

А. Живковић 16 (53 одсто успешност, 3,2 по мечу)

Субић 14 (39 одсто успешност, 3,9 по мечу)

Бабовић 13 (37 одсто успешност, 2,6 по мечу)

Пресечене лопте:

Фабрисио 50 (3 на половини противника)

Јевтовић 46 (10 на половини противника)

Вулићевић 32 (4 на половини противника)

Ћирковић 23 (0 на половини противника)

Субић 21 (0 на половини противника)

Брашанац 18 (6 на половини противника)

Успешни дриблинзи:

А. Живковић 27 (5 по мечу)

Стевановић 13 (4,7 по мечу)

Умару 13 (3,4 по мечу)

Бабовић 13 (3,4 по мечу)

Грбић 10 (7 по мечу)

Брашанац 9 (2,1 по мечу)

Вулићевић 9 (1,7 по мечу)

Субић 8 (2,3 по мечу)

Успешни стартови:

Јевтовић 16 (3,2 по мечу)

Фабрисио 15 (3 по мечу)

А. Живковић 11 (2,2 по мечу)

Брашанац 10 (2,4 по мечу)

Вулићевић 9 (1,7 по мечу)

Бабовић 7 (1,4 по мечу)

Субић 6 (1,7 по мечу)

Нинковић 5 (1,6 по мечу)

Добијени ваздушни дуели:

Јевтовић 21 (81 одсто успешност)

Умару 18 (32 одсто успешност)

Фабрисио 13 (52 одсто успешност)

Ћирковић 11 (55 одсто успешност)

Бабовић 9 (33 одсто успешност)

Брашанац 3 (17 одсто успешност)

Божинов 2 (13 одсто успешност)

Грешке које су директно или индиректно довеле до примљеног гола:

Фабрисио 5 (0,9 по мечу)

Ж.Живковић 3 (0,7 по мечу)

Остојић 2 (1,3 по мечу)

Ћирковић 2 (0,7 по мечу)

Вулићевић 2 (0,4 по мечу)

Умару 1 (0,3 по мечу)

Балажиц 1 (0,5 по мечу)

Додавањa:

Брашанац 123/104 85 одсто 

Бабовић 198/154 78 одсто 

Субић 123/95 77 одсто 

Вулићевић 231/175 76 одсто

Фабрисио 222/166 75 одсто

А. Живковић 184/135 73 одсто

Јевтовић 157/114 73 одсто

Ћирковић 107/78 73 одсто

Нинковић 98/71 72 одсто

Кључна додавања (пасови саиграчима који се налазе у непосредној позицији да шутирају на гол):

Умару 3 (0,8 по мечу)

С. Илић 2 (за 22 минута на терену у две утакмице)

Нинковић 2 (0,6 по мечу)

Вулићевић 2 (0,4 по мечу)

Стевановић 1 (0,4 по мечу)