Година резервисана за легенде

У години која је за нама, фудбалски свет је остао сиромашнији за неколико истинских великана ове прелепе игре, и људи који су заувек оставили свој печат у историји фудбала.

Тјери Анри

Чаробњак којег су увек више ценили у Енглеској, где се изборио за статус легенде играма у дресу Арсенала, него у родној Француској.

Без дилеме, најбољи потез у каријери Арсена Венгера – који је далеке 1999. године довео голобрадог младића, тада из Јувентуса, у Арсенал.

Анри је у блиставој каријери постигао 228 голова на 377 мечева у дресу "тобџија", а са Барселоном је освојио толико жељену Лигу шампиона.

Последњих година "за хлеб" је зарађивао у Америци, где је наступао за Њујорк Ред булсе.

У дресу "галских петлова", које је погурао (буквално, рукама) на Мундијал у Јужној Африци 2010. године, одиграо је 123 утакмице и постигао 51 гол.

Ривалдо

Витор Борба Фереира, познатији као Ривалдо, једна је од најпрепознатљивијих "десетки" у протеклих 15 година. Најбоље године је провео у Барселони и Милану.

Освајао је пехаре у Бразилу, Шпанији, Лиги шампиона, Грчкој, Узбекистану, а 2002. године освојио је са Бразилом Светско првенство у Јапану и Јужној Кореји.

Памтимо његове маказице против Валенсије, још више фолирање на Мундијалу 2002. године, његово фудбалско "истраживање" у Узбекистану и Анголи...

Хавијер Занети

Дугогодишњи капитен Интера, Хавијер Занети, којем су навијачи Интера наденули надимак "трактор", окончао је каријеру после 862 меча у црно-плавом дресу. Занети је из аргентинског Банфилда стигао у Интер 1995. године, а уписао је чак 145 наступа у дресу Аргентине, чиме је постао рекордер "гаучоса".

Занети је освојио пет титула шампиона Серије А са Интером, као и Лигу шампиона 2010. године. 

Карлес Пујол

Од 2014. године на теренима не видимо ни лепршаву фризуру Карлеса Пујола. Борбени дефанзивац Барселоне, један од најбољих штопера у претходних 15-ак година, окачио је копачке о клин због бројних повреда у позним играчким годинама, а остаће упамћен као човек који је одиграо више од 100 мечева у дресу шпанске репрезентације и као човек који је десет година носио капитенску траку на Ноу кампу.

Пујол је освојио шест титула у Примери, три пута Лигу шампиона, као и неколико националних и интернационалних купова.

Кларенс Седорф

Магични Холанђанин иде у историју фудбала као једини човек који је освајао Лигу шампиона три пута – са три различита тима – Ајаксом, Реалом и Миланом.

Седорф је каријеру започео у Ајаску и био члан феноменалне генерације која је 1995. године освојила Лигу шампиона: Ван дер Сар, Дени Блинд, браћа Де Бур, Едгар Давидс, Овермарс, Кики Мусампа, Клајверт, Рајкард, Финиди Џорџ...

Након Ајакса, Седорф је играо кратко у Сампдорији, одакле се преселио у Мадрид и са Реалом још једном освојио најелитније европско клупско такмичење. 

Након "краљевског клуба", Седорф се вратио у Италију, али овај пут у град моде – Милано. Обукао је дрес Интера, али га није дуго носио пошто га је Интер, у једном од најбесмисленијих трансфера у историји фудбала, послао у Милан, у замену за Франческа Кокоа. 

Са Миланом је Седорф освојио и трећи пут Лигу шампиона, након чега се опробао у бразилској лиги, где је играо за Ботафого.

Рајан Гигс

Можда није најспектакуларнији фудбалер у историји ове игре, али је један од оних које највише поштују. Лојалан једном клубу од 12. године, Рајан Гигс је имао каријеру каква се само пожелети може.

Велшанин је за Манчестер јунајтед одиграо 672 утакмице, а са "ђаволима" је освојио 12 премијерлигашких титула, две Лиге шампиона, четири ФА купа...

Хуан Себастијан Верон

И Верон је играо у Манчестер јунајтеду, али тај период би најрадије заборавио. Међутим, упркос неуспешним епизодама у Манчестеру (у који је дошао за тада невероватних 28,5 милиона фунти) и у Челсију (15 милиона), Верон се изборио за своје место међу фудбалским великанима.

Са Лациом је освојио триплу круну на почетку новог миленијума, а у Естудијантесу, у којем је поникао и у којем је завршио каријеру, има божански статус.

Жунињо Пернамбукано

Врло је тешко дати одговор ко је најбољи извођач "слободњака" у историји фудбала. Ако бисмо рекли Синиша Михајловић, не бисмо били далеко од истине. Исти случај је и са Жунињом, од чије страховите деснице су стрепели голмани широм света.

Жунињо је осам година провео у Лиону, чију је капитенску траку носио, са којим је освојио седам шампионских титула у Француској. На 248 мечева у дресу Лиона, постигао је 75 (спектакуларних) голова.

Након Лиона, Жунињо је наступао за Ал Гарафу, Васко и Њујорк, пре него што је фудбалу рекао збогом.

Ерик Абидал

Без дилеме један од најхрабријих и најпожртвованијих фудбалера у скоријој историји. Ерику Абидалу је у марту 2011. године откривен рак јетре, а Француз је непуна три месеца касније – играо у финалу Лиге шампиона, такмичења које је освојила његова Барселона победом над Манчестер јунајтедом.

У априлу 2012. године Абидалу је пресађена јетра, а годину дана касније се вратио на терен, доказујући да вера и истрајност воде до циља. 

Након Барселоне, Абидал је играо за Монако и Олимпијакос.