Отац антифудбала - Освалдо Зубелдија

У плејади изузетних тренера од којих су многи допринели развитку фудбалске игре, мало је било ониих који су увели праву револуцију. Освалдо Хуан Зубелдија је један од њих. Своју фудбалску филозофију можда је најбоље описао речима: „До славе се не стиже ходајући путем посутим ружама".

У пракси је значило да титуле које је освајао са Естудијантесом и другим клубовима нису дошле лепршавом и атрактивном игром, већ ригидном, тактички конзистентном дисциплинованом представом, где је све подређено резултату. Шездесетих година прошлог века, када је Зубелдија почео да уводи иновације у фудбалску тактику био је жестоко критикован. Данас он се сматра једним од инспиратора многих дефанзивних фудбалских тактика и „фудбалским оцем" тренера попут Жозеа Муриња.

Освалдо Зубелдија је још у то време доказао да фудбал није игра у којој су битне само техника и брзина играча, већ да је тактика, не само равноправан, већ у многим случајевима и кључан фактор победе.

Зубелдија је имао скромну играчку каријеру коју је провео у клубовима Велез, Бока Јуниорс, Атланта и Банфилд. Од 1960. године Зубелдија у Атланти почиње тренерску каријеру. У тренутку када је преузео Атланту, мали клуб из Буенос Аиреса се борио за опстанак. Од тренутка када је почео да примењује револуцинарне тактичке идеје, Атланта се нашла у врху табеле где је имала шансу и да освоји титулу.

На кратко се чинило да је Фудбалски савез Аргентине препознао квалитете, тада још младог тренера, када га је 1965. године, требало да преузме национални тим. Ипак, његове идеје испоставиле су се превише револуционарне за то доба. Од играча је тражио интезивније тренинге, тражио је да сви науче енглески језик да би за предстојеће Светско првенство у Енглеској 1966. године лакше комуницирали са медијима, док је био и први тренер који је предложио карантин за фудбалере.

Неразумевање у репрезентацији није обесхрабрило Зубелдију. Исте године преузима екипу Естудијантеса из Ла Плате од које за кратко прави најбољи тим, не само Јужне Америке, већ и планете.

Дубоке резове у тиму Зубелдија је направио чим је преузео Естудијантес. Пре Зубелдије Естудијантес је био клуб који се из кола у коло кретао између средине и доњег дела табеле. У тренутку када је Зубелдија 1975. године преузео клуб, Естудијантес се тек вратио из друге лиге, тако да је циљ био опстанак у елити.

Један од првих Зубелдијиних потеза био је да отпусти скоро цео први тим, осим четири играча. Екипи је прикључио највећи број фудбалера из подмлатка Естудијантеса које је тренирао Мигел Игномириељо. Суперталентована генерација фудбалера који су били веома срчани добили су надимак „убитачни малолетници", надимак који ће оправдати и у првој екипи Естудијантеса.

Под Зубелдијином командом Естудијантес је већ прве сезоне заузео шесто место, док је 1967. године освојио титулу. Овак клуб је тако постао први изван „велике петице" аргентинског фудбдала (Бока Јуниорс, Ривер Плејт, Расинг, Сан Лоренцо и Индепендијенте) који је узео титулу шампиона Аргентине.

Једна од новина коју је Зубелдија увео у игру је офсајд замка, где је на тренинзима уигравао задњу линију како да се креће да би се противнички фудбалери нашли у недозвољеном простору. Након тога офсајди више нису били само спонтани, већ офсајд замке многе екипе почеле да примењују у одбрамбеној тактици.

Естудијантес је под Зубелдијом био познат као екипа која је играла ултра-дефанзивно, са јаким пресингом на све противничке линије и играчима у тиму који су „кварили" игру противника. Циљ је био да се противницима не допусти да се размашу, док су све ситуације у којима би противник развио игру и припретио прекидане тактичким фауловима. До тада тако нешто није виђено у фудбалу.

Био је први тренер који је велику пажњу посвећивао прекидима. До детаља је развијао комбинације у случајевима када његова екипа изводи корнере и слободне ударце, као и позиционирање у одбрани (слично као Мурињо неколико деценија касније).

Зубелдија је један од првих, ако не и први тренер, који је пре утакмице анализирао игру противника и на основу тога припремао свој тим. Појединци су тврдили да је Зубелдија ишао тако далеко да је тачно знао детаље из живота противничких играча док је тачно простудирао и њихове личности.

Свој тим је припремао не само да квари игру противника, већ и да провокацијама избаци из равнотеже противничке фудбалере. Тако су фудбалери Естудијантеса, након што је Зубелдија „скенирао" противника, знали најслабије тачке где ће поједини противнички фудбалери да реагују. У једном случају фудбалери Естудијантеса су противничког фудбалера током утакмице називали „убица", јер су дошли до податка да је убио најбољег пријатеља у несрећи током лова.

Многи су оптуживали Естудијантес да игра прљаво, док су за Освалда Зубелдију рекли да убија фудбал. Израз антифудбал први пут се појавио 1968. године када је у финалу Копа Либертадорес тај израз употребио један бразилски новинар да опише игру Естудијантеса на финалном мечу против Палмеираса. Без обзира на одсуство лепоте и лепршавости у игри, Естудијантес је меч добио резултатом 2:0 и освојио такмичење.

Дефанзивна тактика, игра из прекида, кварење игре противника, негативна психологија и прљави трикови, нису били једини диприноси Зубелдије модерном фудбалу. Овај тренер је волео дисциплину, јер је за тактику коју је спроводио на терену морао да има дисциплиноване играче. Био је међу првима заговорник стављања играча у карантин да буду изоловани од свих ствари које би могле да им одвуку пажњу пред утакмицу.

Уз чињенице да је био изузетан тактичар и прагматичар, треба додати да је био и велики мотиватор који је знао да припреми тим за највеће утакмице.

Тако је Естудијантес 1968. године у две утакмице постао и интерконтинентални шампион, побдивши Манчестер Јунајтед. У првом мечу на „Бомбоњери", фудбалери Естудијантеса су демонстрирали све из арсенала тренера Зубелдије.

У тешком мечу уз доста оштрих стартова фудбалери Естудијантеса су на пик узели фудалера Јунајтеда Нобија Стајлса. Читав меч су га фаулирали, ударали, провоцирали назваијући га „убица", док је Стајлс све то мирно подносио. Ипак у финишу и живци морног Стајлса су попустили, тако да је он 79. минуту након одговора на једну од провокација добио црвени картон, што је значило да неће играти на селедећем мечу.

Најагресивнији на терену био је Карлос Билардо, који ће касније постати велики аргентински тренер. За њега је Алф Ремзи рекоа да је због њега било опасно по живот имати лопту у ногама.

Иако у то време најбољи тим на планети, Манчестер Јунајтед није успео да рашири игру трпећи констатан притисак противника који је сецкао игру фауловима. Естудијантес је успео да постигне један гол и да тако реши први меч. У реваншу на Олд трафорду виђена је слична игра. Јунајтед је нападао, али је одмах на старту примио гол. Онда је напдао још више, Естудијантес је „паркирао аутобус" испред гола и није допустио противнику да затресе мрежу.

Неколико пута је фалило да избије туча на терену, док је у финишу меча Џорџ Бест, због туче, искључен заједно са Медином. Манчестер Јунајтед је успео у 90. минуту само да изједначи  резултат, што је значило да је Естудијантес посташ шампион света. Бесна публика на Олд трафорду спречила је фудбалере Естудијантеса да истрче почасни круг, гађајући их ситним новцем и другим тврдтим предметима. Ово је био највећи тријумф фудбалске филозофије Освалда Зубелдије.

Сир Мет Безби који је водио Јунајтед, изиритиран игром Естудијантеса, рекао је да би Аргентинцима требало забранити да играју фудбал., док је Алф Ремзи у једном изливу беса назвао Аргентинце животињама.

И поред свих критика Естудијантес је и наредне године освојио Копа Либертадорес, док је Интернационални куп играо против Милана. У првој утакмици италијански тим је победио са 3:0, док се реванш у Буенос Аиресу сматра за једним од најнасилнијих мечева у историји фудбала.

Играчи Естудијантеса су играли „своју игру", тврдо, са доста фаулова и провокација. Осим победе од 2:1, која је била недовољна за трофеј, три играча Естудијантеса су ухапшена након утакмице због насиља, као и један фудбалер Милана, Нестор Комбин, који је са сломљеним носем и тешким повредама (након напада противничких фудбалера и навијача) изнесен на носилима са стадиона. Аргентинска полиција је ухапсила Комбина, који је рођени француски држављанин рођен у Аргентини, због оптужби да за дезертерство, односно да је избегавао војну обавезу.

Трећи пут узастопно Естудијантес је освојио Копа Либертадорес 1969. године, али је и тада у двомечу за првака света поражен од холандског Фејнорда.

Након петогодишње авантуре у Естудијантесу, где је избрушио фудбалску тактику, Зубелдиија је наставио даље. До тада су многи аргентински тимови почели да копирају тактичке замисли Зубелдије, посебно постављање играча код прекида.

Наредни велики успех Зубелдија је остварио са екипом Сан Лоренца, коју је преузео титулу у домаћем првенству, док се кратко задржао и у Расингу.

Последњу магију Освалдо Зубелдија је извео у Колумбији где је преузео екипу Атлетико Национала. Како је сам рекао, он је променио фудбал у тој земљи: „Револуционизовао сам колумбијски фудбал. Нема више тешких доручака ни продужених ручкова".

Колумбијска лига није била квалитетна, иако је обиловала талентованим играчима. Ти играчи су били недисциплиновани, нису имали радну етику и остајали су на нивоу талената. Многи странци, пре свега Аргентинци, у финишу каријере долазили су у колумбијске клубове да окончају каријеру. И они су се уклопили у опуштен живот у престоници Медељину, где су уживали у благој клими и опуштеном животу, не хајући превише за професионалне обавезе.

Када је 1976. године преузео Атлетико Национал, исте године је са њима узео титулу, прву након 14 година. Исти успех поновио је и 1981. године. За шест година проведених у Колумбији Зубелдија је постао један од најпопуларнијих тренера у тој земљи. Од талентованих колумбијских играча направио је праве такмичаре, срчане фудбалере жељне победе.

Зубелдија је умро 1982. године, на хиподрому, након инфаркта док ишао да уплати опкладу на трку коња. Аргентински тренер је у тренутку смрти имао 54 година. Иако је његова фудбалска филозофија и тактика жестоко оспоравана за време његовог живота, многи клубови, прво у Аргентини а затим у Европи и целом свету почели су да примењују новине које је унео у игру. Зубелдија је прешао дугачак пут од оца антифудбала до тога да га сматрају за једног од највећих тактичара свих времена.

Његов „фудбалски макевијализам" како су појединци називали Зубелдијину филозофију, сада је у широкој примени јер је и у данашњем времену „атомског фудбала" све подређено резултату.

Осим што је у ударио темеље новој, до тада невиђеној фудбалској тактици, иза себе је оставио следбенике који су наставили и унапредили његов рад. Карлос Билардо, коме је Зубелдија био тренер у Естудијантесу по завршетку играчке каријере започео је тренерску каријеру. Наставио је на темељима које је поставио Зубелдија, унапредио је игру и уз снажну и организовану одбрану појачао и напад. Титулу коју је 1982. године освојио са Естудијантесом посветио је свом бившем тренеру Зубелдији који је преминуо те године.

Све тактичке новине привукле су пажњу Фудбалског савеза Аргентине који је Биларда 1983. године поставио за селектора репрезентације. Такво поверење је узвратио 1986. године када је на Светском првенству у Мексику предводио Марадону, Каниђу и друге маестралне играче до титуле светског првака. У ту титулу инкорпорирана је и фудбалска доктрина Освалда Зубелдије који је на посредан начин допринео највећем успеху аргентинског фудбала.