Двајт Јорк у Београду

Двајт Јорк има 42 године, али ликом се није много изменио у односу на године када је са Манчестер јунајтедом освојио титулу првака Европе поменуте 1999. године и када је освајао титулу првака Енглеске (3) и Куп Енглеске (1). Међутим, он сада не игра фудбал, чак ни рекреативно. Али и даље прати догађаје у овом спорту, поготово клубу у којем је направио највеће успехе.

English Version 

Прво што је питао када је дошао у Београд било је „Где је Саво?" распитујући се за Сава Милошевића са којим је био саиграч у Астон Вили. Са задовољством је дочекао одговор да ће га срести касније тог дана. А потом се интересовао и за Сашу Ћурчића, са којим је такође играо у истом клубу из Бирмингема.

„Био је страшан таленат...", прокоментарисао је после непрецизног одговора да негде у Енглеској ради у школи фудбала.

„Да, и даље пратим фудбал, поготово Манчестер јунајтед. Наставио сам да гледам утакмице свог бившег клуба и њихов сам навијач", рекао је некада најбољи стрелац Премијер лиге Енглеске.

Јорк је признао да садашња група мора да игра изузетно да би остварила неки резултат или победила боље екипе од себе. А то се не дешава тако често. Тек неколико пута ове сезоне су превазишли просек и зато су далеко од борбе за титулу и неизвесно је да ли ће уопште играти еврокупове следеће сезоне.

„Налазимо се у прелазном периоду. Променили смо тренера. Сер Алекс Фергусон је водио тим скоро 27 година што је дуг период за било кога у свету фудбала. Неће више бити тренера који ће направити тако велике резултате. Схватамо да је дошао нови тренер и његове идеје су различите од оних које је имао Сер Алекс. Играчи морају да се навикну. Без обзира на све, ово је била разочаравајућа сезона са наше тачке гледишта и сигуран сам да Дејвид Мојес напорно ради да би исправио ствари за следећу сезону."

Многи искључиву кривицу за слабе резултате бацају на Фергусоновог наследника, такође Шкота, Дејвида Мојеса. Не желећи да коментарише разлике између два тренера Јорк је пристао да појасни какав је био Фергусон и у чему је била његова највећа снага.

„Он је био изузетан човек, изузетан вођа, изузетан мотиватор. Нисте имали никаквих недоумица у вези са њим. То што си видео, то је он. Успевао је да вас натера да верујете у ствари у које ни сами нисте веровали у то време. И наравно, играли сте за клуб са тако великм традицијом и схватали сте кога и шта представљате. Наравно, све је то само фудбал, али играли сте за клуб који има 700 милиона навијача у свету. То је био мали притисак, али притисак који вас је терао да играте најбоље што можете."

Фергусон је у свету фудбала био познат као директан и понекад чак груб у начину на који је водио клуб.

„Једна ствар коју морате да разумете у вези са Сер Алексом јесте да сте морали да играте на највишем нивоу на свакој утакмици, сваком тренингу. Морали сте то да прихватите. И да прихватите његов победнички менталитет. Саставите све ове ствари које сам рекао и добили сте победничку формулу."

Помињало се да се играчи плаше Сер Алекса Фергусона и да је он владао заводећи страховладу.

„У вези са тим страхом који помињете, морате да схватите да је он оно што видите. Он не крије ништа. Ако не играте на нивоу који захтева клуб ви више нећете бити део Манчестер јунајтед фудбалског клуба. У сваком моменту морате да дате свој максимум. Ако то не урадите, ту су други играчи да искористе ваше грешке."

Један од фудбалера који је то одмах схватио по доласку у клуб је Немања Видић. Видић је постао тек други инострани капитен у клубу, после легендарног Ерика Кантоне. О Видићу се са уважавањем говори у свакој ситуацији, у сваком разговору.

„Мислим да би људи у Србији требало да буду веома поносни на оно што је Видић урадио као играч. Он је био непознат када је стигао, али због своје жеље, одлучности и чињенице да му је Сер Алекс Фергусон остварио сан којем се сви надамо, да играмо за тако велики клуб, он је зграбио своју прилику са обе руке."

„Он се показао као квалитетан вођа. И иступио је напред када је ушао у тим. Играо је изузетно. Не само да је постао вођа којег сви поштују већ је био невероватан током осам година у клубу. Тужно је што одлази али то је једно од разочарања у спорту, морате да одете у једном тренутку без обзира на то колико добри сте били. Он је једна од истинских легенди клуба."

Јорк каже да ће Видић остати заувек упамћен у фудбалском клубу Манчестер јунајтед. Заувек је упамћена и генерација из 1999. А бивши играч са Тринидада и Тобага који је чак са репрезентацијом играо и на Светском првенству нема дилему да би његова генерација из најуспешније године данас била равноправна са било којом екипом, па чак и доминантна.

„Апсолутно. Ми не само да смо имали добрих стартних 11 већ и све играче од првог до 20. у екипи. Било је фудбалера који су улазили у игру као замене и одржавали једнако висок ниво игре. Имали смо изузетне фудбалере од одбране до напада. Шмајхел на голу, Стам у одбрани, Ирвин на беку, Сколс и Кин у везном реду, Гигс, Бекам, Теди Шерингем, Кол и ја напред, Соскјер..."

Јорк је сигуран да би и дан данас та група освајала трофеје. Не само у Енглеској већ и у Европи.

„Немам никакву дилему. Да смо 15 година млађи и да нас поново саставе освојили бисмо титулу првака Европе и освајали трофеје у Енглеској. Играли бисмо на највишем нивоу. То је била посебна група играча."

Постоји могућност да Двајт Јорк заигра и следеће године у егзибиционој лиги која би се одржавала у Индији, али како каже - само ако му понуде довољно новца.