Најуспешнији лажни фудбалер на свету!

Многи дечаци сањају да једног дана постану професионални фудбалери, али ретко ко да постане фудбалер који не игра фудбал. То је била велика жеља Карлоса Енрикеа Кајзера, Бразилца који ће остати упамћен у историји фудбала као нападач који се овим спортом бавио 20 година и за то време постигао 0 (нула) голова.

Кајзер је имао једноставан план - само се требало спријатељити са неким "правим" фудбалером, а то су 80-их били Ромарио, Едмундо, Рикардо Роча, Реанто Гаучо, Бранко... Сваки од њих, када је потписивао нови уговор, тражио је од клуба да доведу "перспективног" Кајзера на пробни период од три месеца.

Одмах по потписивању уговора, Кајзер је твдио да није потпуно физички спреман и да му треба неколико недеља да се "врати у форму". Наредних месец дана, Кајзер је дању трчао око терена, док се ноћу проводио у клубовима Рија, импресирајући жене статусом професионалног фудбалера.

Ипак, кад-тад је морао да се појави на тренингу.

"Тражио сам да ми додају лопту, коју бих шутнуо далеко. Онда бих се ухватио за задњу ложу и превијао се од болова. Следећих 20 дана проводио бих у амбуланти. Тада није било магнетне резонанце, па су морали да ми верују", рекао је Кајзер у својој исповсти Глобу.

У данима "боловања", Кајзер је чинио све како би постао омиљен код саиграча.

"У то време играчима је било забрањено да напуштају хотел пре мечева. Зато сам ја, неколико дана пре доласка у хотел, изнајмљивао собе и жене у њима. Тако да, када су играчи стигли у хотел, нису морали да га напуштају како би се дружили са дамама", наставио је Кајзер.

Људи у клубовима и доктори нису схватали Кајзерову превару. Сматрали су га несрећним човеком и трудили се да му помогну. Ипак, било је и оних који су прозрели његов план.

Почетком 90-их, као члан Ботафога, Кајзер је са собом носио велики мобилни телефон, наравно лажни, који је користио за наводне разговоре са менаџерима и клубовима у Европи. Кајзер је причао не енглеском, који у Бразилу малтене нико није говорио. Међутим, један доктор је знао енглески језик и схватио је бесмисленост Кајзерових разговора. Одлазак из клуба био је неминован.

Највећи изазов у каријери Кајзер је проживео одласком у Европу. Као бразилски нападач постао је члан француског Ајачија. Већ на самом представљању, стотине навијача дошле су на тренинг како би видели велико појачање клуба.

Није знао шта да ради. Стари трик са шутирањем лопте и ваљањем од болова није био опција. Ипак, Кајзер се брзо досетио. Како би одушевио навијаче, почео је шутира лопте међу њих. Тако је радио док није остало ниједне једине лопте на терену, па је тренер морао да одржи кондициони тренинг, нешто у чему је Кајзер заправо био добар.

У Француској је остао неколико година, забележио 20 наступа, углавном улазећи са клупе на неколико инута. На крају каријере вратио се у Рио. Резултат је увек био исти - 0 голова!