Одбрана осваја титуле, а Турци су је довели до савршенства

Грчки суперстар Јанис Адетокумбо је у досадашњем току првенства бележио скоро 30 поена у просеку, док се против Турске зауставио на 12 - или боље рећи, зауставили су га турски кошаркаши.

Рекао је Алперен Шенгун после победе у полуфиналу да чак и Јанис Адетокумбо има слабих тачака и да су он и његови саиграчи договор из свлачионице спровели у дело.

Није грчка НБА звезда тако добар додавач, па су га Турци нон-стоп удвајали или чак утрајали и терали га да се ослобађа лопте. Адетокумбо је имао потешкоћа у томе и често таква додавања нису била најпрецизнија и правовремена.

Нешто слично су Турци радили у мечу са Србијом Николи Јокићу, али су његова додавања три класе изнад Јанисових, па добра одбрана изабраника Ергина Атамана у том сегменту није била толико видљива.

Утакмице између Турске и Грчке и Словеније и Немачке показале су да највеће звезде нису важне, ако екипа не игра тимску игру и одбрану и да појединац не може да победи систем.

Адетокумбо се мучио да дође до позиције за поентирање против Турака. Углавном су га бранили тако што му се одмакну, сузе одбрану и затворе му продор. У безброј таквих ситуација Грк је правио кораке, фаулове у нападу или је лоше додавао када види да не постоји пут до коша.

Агресивна одбрана на сваком кораку виђена је од стране турских кошаркаша. У стопу су пратили Грке и нису им давали ни милиметар простора - оно што би сваки тренер пожелео.

Ергин Атаман је дефанзиву Турске довео скоро до савршенства. Тако добро бране игру два на два и играча са лоптом сваки пут терају далеко од коша. У једној таквој ситуацији Толиопулос је чак нагазио аут-линију после блока саиграча, иако је био два, три метра далеко од ње. 

Ако је Немачка на овом првенству до сада важила за екипу која игра одбрану "прса у прса", Турска је тај сегмент подигла на виши ниво. Бековска линија ни у једном тренутку није направила велику грешку у комуникацији, разумевању или преузимању. Увек су знали где, када и кога бране.

Све то не би било могуће без центара тј. високих играча Турака. При сваком пик енд ролу у одбрану искакали би два до три корака напред и терали противника са лоптом да се повлачи и тако му сужавали опције у нападу.

Турска екипа има "велика тела" у разним петоркама, што значи да не постоји много ситуација у којима ће њен играч бити у подређеном положају против ривала, осим када је у питању Шејн Ларкин. Међутим, јако добро и брзо ротирају, што су показали на примеру против Адетокумба.

Није само против Грка селекција Атамана показала класу у одбрани. Исто је учинила у дуелу са Летонијом над Кристапсом Порзингисом који је убацио 10 поена и имао шут из игре 3/12.

Николи Јокићу је Турска допустила да јој убаци 22 поена, али уз много муке и чврсте игре у рекету. Ни у четвртфиналу против Пољака није показана ништа славија одбрана, јер је Џордан Лојд завршио меч са 19 поена, али већину је постигао при крају када је победник већ био решен. До тада, убацивао је око 30 у просеку.

Једна чињеница говори у прилог томе колико добру одбрану игра Турска - ниједан меч нису изгубили на Евробаскету, а од осам сусрета, чак шест су добили са двоцифреном разликом.

Мораће Турска да покажу исту дефанзиву ако мисли да се супротстави Немачкој како би  је онемогућила да макар до 2027. године буде актуелни светски и европски првак.