Роналдо, време је за пензију

Звиждуци хиљада Португалаца на ивици суза проламали су се трибином иза гола на чијој је линији стајао Диого Кошта.

Тео Ернандез је наместио лопту на белу тачку, а Мајкл Оливер по, испоставиће се претпоследњи пут, дунуо у пиштаљку.

Неколико секунди касније, француски играчи су у углу терена прослављали ново полуфинале великог такмичења, док су се прве сузе сливале низ лица играча и навијача са португалским пасошима.

Сви играчи у црвеним дресовима до тада окупљени на центру, одмах су кренули ка Жоау Феликсу - трагичару који је промашио једини пенал у серији - како би утешили 24-годишњака који је уплакано лице моментално сакрио међу дланове.

Сви, осим једног. Капитен и најбољи играч у историји земље, Кристијано Роналдо, нехајно је бацио поглед на саиграче, као да сам није доживео ментални слом само неколико дана раније и одмах кренуо ка клупи.

Одмах је притом свукао и траку са руке, само што је овога пута није бацио, као што је то био случај приликом једног гостовања у Београду пре више од три године. Упутио се ка резервама, које су брзо притрчале да га утеше, иако би као другом најстаријем играчу у екипи, то требало да буде његов посао.

Током читавог турнира је стављао свој его испред тима - и то каквог - и био вероватно и највећи разлог због је Португал остао без завршнице такмичења. А све је могло да прође другачије.

Играч никада није већи од клуба, а камоли земље

Пред сам почетак тунира, знало се да ће Роналдо бити први центарфор Португалије. Знало се и да више није онај стари, те да већ скоро две године не игра врхунски фудбал. 

Знало се и да би могао да буде велики баласт за изузетно талентован тим, ако не пристане на споредну улогу, за коју очигледно није био спреман.

Више од 200 наступа и 130 репрезентативних голова, али и одлука савеза да изабере Роберта Мартинеза као тренера, били су ипак довољни да Роналдо добије шта жели, иако за то већ неко време није спреман.

Већ против Чешке дало се наслутити како ће изгледати мечеви Португала, нарочито они у којима имају улогу фаворита. Без већих проблема би лопта стизала до последње трећине, где би по правилу настајао проблем.

Као и у Катару, превише се поштовало Роналдово име. Увек је био прва опција саиграчима, чак иако често није било најбоље решење додати му лопту. Иако је успоравао игру, својим реномеом је избегавао измене и доносио више тога лошег, него доброг.

Јер то више није онај Роналдо. 

Године нису само број

Упркос и даље беспрекорном физичком изгледу, углови крштенице су почели да се увијају.

Фудбал није бодибилдинг, а Роналдо једноставно више није у стању да се бори са дефанзивцима на врхунском нивоу.

Иако је још у Реалу почео са прилагођавањем на све већу километражу, померивши се са крила на место централног нападача, изгледа да не жели да прихвати да за старење још нису пронашли лек.

Није то више онај Роналдо који прескочи два дефанзивца на центаршут у висини кошаркашког обруча. Нити је то онај Роналдо који може да претрчи двојицу или из трка погоди изван шеснаестерца.

Сада је то Роналдо чији су его и самовоља, уз недостатак интегритета Роберта Мартинеза, уништили шансе једног изузетног тима за освајање Евра.

Видно се мучио у дуелима са противничким штоперима у нокаут фази, што се уз немогућност да повуче контру као некада значајно одразило на његову игру.

А све то док су га са клупе посматрали Диого Жота, који се и за оно мало минута проведених на терену показао као опаснији по гол противника, и Гонсало Рамос - стрелац хет-трика против Швајцарске у Катару.

Дете у телу 39-годишњег капитена

Чак и када се занемари утицај на игру, Роналдо је осим искуства и победничког менталитета, са собом из Арабије донео лошу енергију и незрелост.

Бесно је шутирао флаше са водом покрај терена када је био замењен против Грузије, што су и једини минути које је пропустио на првенству.

Сузе на паузи између два продужетка против Словеније, као и фотографија пред пенале са Француском, обишле су свет и направиле велику штету његовом ионако дискутабилном имиџу.

Приликом слободних удараца, којих је било подоста, изгледао је као дете које прети да ће однети лопту уколико не добије прилику да шутира. Понашао се као да има 19, а не 39 година и показао да је капитенска трака морала да буде обмотана око Пепеове руке.

Када је одлучио да пређе у Ал Наср, многи су помислили да је завршио са Европом, макар до краја каријере. Испоставило се да је у Португалу оставио викендицу, која му служи за забаву и привлачење пажње - оно што му недостаје у пустињи.

 Крај који се не назире

Одмах по испадању са турнира, Роналдо се у поруци на друштвеним мрежама захвалио читавоj Португалији на подршци и написао како се нада да ће играчи и навијачи наставити да граде нешто посебно.

Када је писао о тиму, писао је у првом лицу множине. Најаве о репрезентативној пензији коју су многи видели као извесну и даље нема. Вероватно је неће ни бити. Макар не ускоро.

Евро у Француској вероватно јесте био последње Европско првенство у Роналдовој каријери. Међутим, сада су на реду квалификације за Светско првенство и не би било изненађење уколико би се Роналдо нашао на списку путника за Северну Америку.

Након пораза од Француске, камере су га пратиле и док је тешио нешто старијег Пепеа, уз речи "све за Португалију".

У овом тренутку, уколико заиста жели најбоље Португалији, требало би да се повуче и евентуално прихвати улогу у стручном штабу.

Наравно, уколико му его то дозволи.