Лаудрупов бојкот Европског првенства и крај Југославије

Потврда из Уефе о учешћу Данске на Европском првенству, као другопласираног тима из четврте квалификационе групе, дошла је уочи референдума у тој земљи о Уговору из Мастрихта. Данци су тесном већином изгласали "не". Овај резултат сматран је препреком за формирање Европске уније, али је до успостављања ипак дошло, већ следеће године. Данци су на новом референдуму 1993. великом већином изгласали "да".

Министар спољних послова Данске Уфе Елемен Јенсен је у једној шаљивој изјави на рачун исхода првог референдума и након уласка фудбалског тима на континентални шампионат, предвидео крајњи домет репрезентације. 

"Ако не можете да им се придружите, победите их", био је јасан Елемен Јенсен уочи Европског првенства 1992. године.

У тиму Данске један део играча није био задовољан радом селектора с којим су прошли квалификациони циклус од 1990. до 1991. године. Петер Шмајхел се извињавао селектору Ричарду Мелеру Нилсену због тога што је изјавио да је уназадио тактику његовог претходника - Сепа Пјонтека, мислећи на дефанзивну игру под Нилсеном.

Најбољи дански играч икада - Микаел Лаудруп напустио је репрезентацију, због неслагања са селектором тима, рекавши да неће играти док Нилсен не буде смењен са те позиције. Брајан Лаудруп следио је потез брата. Када је потврђено учешће Данске, Брајан се вратио у тим, а Микаел је пратио дешавања из Сједињених Држава где је био на одмору.

Микаел је већ наредне године поново био део националног тима. Наступао је 1996. године на Првенству Европе и 1998. године на шампионату света. Ипак, без успеха.

Кад Југославија утихне

Репрезентација Социјалистичке Федеративне Републике Југославије је на прагу последње деценије 20. века била међу најбољим тимовима на свету. На жалост једних и на срећу других и/или осталих - нестала је тих година.

Светски јуниорски првак Југославија је постала 1987. године, а 1990. је у четвртфиналу Мундијала поражена након пенала од Аргентине у Фиренци.

Квалификације за Европско првенство СФР Југославија је отпочела септембра 1990. и окончала је новембра 1991. као најбољи тим четврте групе, испред Данске, Северне Ирске, Аустрије и Фарских Острва.

Дарко Панчев био је најбољи стрелац квалификационог циклуса са 10 голова.

Тимску хармонију у репрезентацији нису пратила и друштвено-политичка дешавања међу народима и народностима Југославије. Победа од 7:0 над репрезентацијом Фарских Острва у мају 1991. била је последња утакмица коју је Југославија играла с једним од најјачих састава. Већ наредног месеца, Хрватска и Словенија су прогласиле независност. Иако су неки фудбалери попут Томислава Ивковића све до прве половине 1992. године били у националном тиму.

Упркос рату, репрезентацијa Југославије се припремала за велики европски турнир у Шведској. Ипак, у марту 1992. и Босна и Херцеговина проглашава независност.

Окрњена репрезентација, наставила је са припремама, али без вољеног тренера Ивице Осима који је поднео оставку 23. маја. На крају, само једанаест дана уочи почетка турнира, усвојена је Резолуција Уједињених Нација 757, којом су Југославији уведене санкције, а сходно томе фудбалском тиму је забрањено учешће на Европском првенству.