ШПА - ЕНГ 2:1 (КРАЈ)
Читај ми!

Историја ривалства са Енглезима - Чарлтон је могао све, осим да победи у Београду

Фудбалско ривалство између Југославије (данас Србије) и Енглеске није само пуко спортско надметање. Неизоставни је део културе, историје и поноса два народа. Још од 1939. године сваки меч причао је причу о два различита фудбалска стила и тежњама. Нарочито утакмица из 1958. године која подсећа на славне дане југословенског фудбала, а притом је и тестамент страсти каснијим генерацијама.

Историја ривалства са Енглезима - Чарлтон је могао све, осим да победи у Београду Историја ривалства са Енглезима - Чарлтон је могао све, осим да победи у Београду

Дуели Југославије и Енглеске носили су посебну тежину и показивали фудбалску пожуду која је надилазила пуко спортско ривалство. Оне нису само памтљиве по резултату, већ и по преокретима, спектакуларним головима и значајним тренуцима који су урезани у колективно сећање љубитеља фудбала. Из угла Југославије (данас Србије) победе нису оне обичне, већ показна вежба да се и узводно може до извора.

Репрезентација која је бранила боје Југославије, Србије и Црне Горе или Србије одиграла је 15 утакмица против Енглеске, остварила је четири победе, четири ремија и шест пораза.

Први званични сусрет између Југославије и Енглеске на стадиону БСК-а у Београду, пред око 30.000 људи, одигран је 1939. године. Репрезентација Југославије, предвођена селектором Бошком Симоновићем савладала је традиционално снажну Енглеску - 2:1. Међутим, тек након Другог светског рата утакмице су почеле да добијају виши интензитет и значај.

Занимљиво је да Енглеска у прва три меча није уписала позитиван резултат против Југославије.

Један од најсветлијих тренутака у историји југословенског фудбала догодио се 11. маја 1958. године. Репрезентација Југославије остварила је један од највећих тријумфа у историји, а први и тада још увек релативно нови семафор "лампаш" на стадиону ЈНА приказао је на крају резултат 5:0.

Домаћи медији извештавали су о величанственој победи, истичући да је виђена демонстрација фудбалског мајсторства и тактичке надмоћи југословенског тима, под патронатом селектора Александра Тирнанића. Голове су постигли Милош Милутиновић, Тодор Веселиновић и три пута Александар Петаковић, док је Драгослав Шекуларац дриблинзима и префињеном техником био нерешива укштеница енглеским дефанзивцима.

Новинар Политике Љубиша Вукадиновић је након меча, алудирајући на игру и резултат југословенских репрезентативаца, известио да је на стадиону ЈНА виђена "рапсодија у плавом".

Само је "непобедива" Мађарска (Грочиш, Бурзански, Лантош, Божик, Лоран, Закаријаш, Будај, Кочиш, Хидегкути, Пушкаш, Цибор, то су ти Мађари педес'четврте године... ако ћемо да причамо о фудбалу!? Али то није тема сада...) тих година успела да више резултатски понизи Енглезе савладавши их резултатом 6:3 у "утакмици века" у Лондону, а потом 7:1 у Будимпешти, годину касније.

Чарлтон у вртлогу београдске трилогије

Енглеска педесетих година, позната по чврстој и дисциплинованој игри, једноставно није могла да се носи са брзим нападима и луцидношћу југословенског тима. Иако је у противничкој екипи играо један од најбољих свих времена - Боби Чарлтон. Први пут после такозване Минхенске трагедије, поново у Београду, само три месеца касније.

Сунчан дан, поред величанственог резултата, остао је упамћем и по Чарлтоновом повратку у престоницу Југославије, што је уједно био и његов трећи меч у репрезентацији после трагедије. Пре тога играо је против Шкотске и Португалије.

Бобију ни други боравак у Југославији није остао у лепој успомени, барем, када је реч о исходу меча. Виспрени Драгослав Шекуларац је у неком од разговора присећања истакао да је Чарлтон у фудбалу могао све, осим да победи у Београду.

И заиста, Чарлтон је три пута, у раздобљу од осам година, играо у Београду, али ниједном није успео да тријумфује. У дресу Манчестер јунајтеда одиграо је нерешено против Црвене звезде (3:3), коју је предводио Шекуларац, а доживео је и два пораза од Партизана и поменути од Југославије.

Чарлтон је са Јунајтедом био је енглески и европски шампион, а у дресу Енглеске постао је првак света. Поред тога добио је "Златну лопту" те, за Енглезе златне 1966. године.

"Синови, јесте ли били некад у Лондону?"

Коцкар Циле у филму Радивоја Андрића "Кад порастем бићу Кенгур", у једној од сцена, док испред телевизора са колегама бодри насловног јунака у мечу Ипсвича против Манчестер јунајтеда, поносно изговара: "Ко није био на енглеском стадиону, тај не зна шта је фудбал."

Можда је Енглез направио стадион, паркинг простор, мокри чвор и остале новотарије без којих савремени свет не може да функционише, али су југословенски синови испред пуних "Вемблијевих" трибина 1960. године остали непоражени и притом сачували фудбалски понос.

Лондонски "Вембли" је истог дана, али две године после београдског сусрета '58, био поприште једне од најузбудљивијих фудбалских утакмица тог доба. Репрезентације Енглеске и Југославије суочиле су се у пријатељском мечу који ће остати запамћен по преокретима.

Првих 20 минута игре прошло је у знаку британске доминације. Ипак, Југославија је преко Милана Галића у 27. минуту дошла до вођства. До краја првог полувремена Енглеска је изједначила голом Брајана Дагласа у 42. минуту.

У другом полувремену, борба се наставила уз преокрете и величанствене моменте. Енглеска је дошла до предности - 2:1 поготком Џимија Гривса на почетку полувремена, а Југославија је изједначила на 2:2, још једним голом Галића. Вођство и велику радост Тирнанићевом тиму донео је Бора Костић у 80. минуту, међутим Џони Хејнс је поставио коначан резултат при крају дуела - 3:3.

Ова утакмица Југославији је била припремна за четвртфинале Купа европских нација, односно Европског првенства, против Португалије у Београду у којој је домаћи тим однео убедљив тријумф од 5:1. Захваљујући овој, али и другим победама током квалификација, Југославија је била део првог шампионата Европе 1960. године. На том турниру, Галић је уписан као први стрелац свих европских првенстава, а Југославија је завршила као вицешампион - поражена је у финалу од Совјетског Савеза.

ДНК сачињен од победа

У низу великих победа, које, између осталог, чине и ДНК једне фудбалске нације, Југославија је успела да тријумфује против Енглеске и на Европском првенству 1968. године.

Југославија је победила са 1:0 и ускратила светским шампионима предвођеним Сером Алфијем Ремзијем прилику да додају европски дијамант у своју фудбалску круну.

Тренер Југославије Рајко Митић је пре полуфинала тврдио да предводи бољи тим од оног у коме је играо педесетих година. Противници су му веровали, а наслов у Сандеј тајмсу уочи дуела: "Енглеска стрепи од пораза" се обистинио и то голом Драгана Џајића у 85. минуту полуфиналног сусрета у Фиренци.

Након меча на континенталном шампионату, велики ривали одиграли су још само пет дуела. Енглези су три пута били бољи и два пута је резултат био нерешен.

Последњи у низу међусобних сусрета одигран је 2003. године у Лестеру, а Енглеска је савладала селекцију Србије и Црне Горе головима Стивена Џерарда и Џоа Кола. Утешни погодак за тим СЦГ постигао је Ненад Јестровић.

Аспект који даје посебну тежину међусобним дуелима је историјски контекст у којем су одигравани. У време када је Југославија била социјалистичка држава, утакмице против Енглеске, једне од водећих западних (капиталистичких) земаља, имале су и политичку димензију.

Поред спортске славе, победе су се често доживљавале као тријумф једног друштвеног система над другим.

Енглези су углавном улазили у утакмице са репутацијом фаворита, Југословени су знали да изненаде креативношћу и техничком супериорношћу. Овај контраст стилова, између дисциплине и структуре енглеског фудбала и иновативности и интуиције југословенског, стварао је незаборавне, надасве фудбалске тренутке.

петак, 22. новембар 2024.
5° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње