"Лимунада" без голова Словачке и Енглеске

Мечеви Енглеске и Словачке никада нису ватромети ритма и узбуђења (седам од последњих осам голова Енглеске против овог националног тима дошли су после 60. минута сусрета), а посебно то не могу да буду када ниједан од протагониста сусрета то не жели.
За Словачку и Енглеску, махом подједнако, много је вредније било не изгубити, односно дописати поред свог имена макар тај један бод, него похитати ка сва три. Тако су и играли тимови Јана Козака и Роја Хоџсона, који је, као што је и било најављено, направио неколико кадровских промена у саставу.

Значајније минуте су добили Стариџ и Џејми Варди, који су ушли на полувремену меча са Велсом и својим головима донели предност тиму који носи три лава на грудима. На средини, уместо Алија и Рунија, играли су Вилшир (коме очајнички треба време на терену) и Хендерсон, док су бекови били Бертран и Клајн (уместо стандарднијих Вокера и Роуза).

Словачка је играла у свом карактеристичном равном 4-5-1 систему, у којем највише позиционе слободе - по сили свог талента - има Марек Хамшик.

Енглеска је имала много више прилика од свог ривала, то смо већ напоменули, а на крају је чак догурала до 29 шутева, што је више него што је имао иједан тим на Евру до сада. Међутим, истина је да је квалитет тих прилика био релативно штур. Врло мало удараца је дошло из познате „опасне зоне" (централног дела казненог простора), из које се постиже огромна већина голова. Треба нагласити да је и голман Матуш Козачик, чувар мреже навијачима Војводине добро познате Викторије Плзењ, имао неколико врло респектабилних интервенција...

У наставку је троугао на средини Енглеске добио своју форму из ранијих мечева, када су ушли Дали и Руни, који је одиграо 20. меч на великом турниру за Енглеску. Само Ешли Кол и Стивен Џерард (по 22) имају више. На терену се нашао и Хари Кејн. Енглеска је тада изашла још више, притисла још јаче, али је извесно да ово и даље није тим који игра близу горње границе својих могућности.

Ако желе да након дуго времена (ЕП 1996. године, које су сами организовали) ураде нешто значајније на великом такмичењу, Рој Хоџсон ће морати да изнађе начин да подигне индивидуални и колективни ниво игре својих јако талентованих и младих играча. Времена и прилике за тако нешто ће свакако бити...