Балотели срушио Немце

У односу на четвртфинале, оба тима су претрпела одређене промене у стартних једанаест. Кјелини, можда и најважнији играч у одбрани Италијана, поново се нашао на терену, Баљзарети се преселио на десни бок што је места у тиму коштало Абатеа. Поново је карте промешао и Јоаким Лев, који је по први пут на турниру од првог минута шансу дао Тонију Кросу. Уз њега, поново су од првог минута заиграли и Марио Гомез и Лукас Подолски, заменивши тако Клосеа и Шурлеа.

Прву прилику на сусрету, после прекида, створила је Немачка, понајвише због недовољно добре интервенције одбране Италијана. Хумелс је био тај који је могао, да је боље захватио лопту и да се Пирло није налазио на стативи, да донесе рану предност свом тиму.

Ниједна од екипа није дозволила да подлегне важности меча и притиску који он носи, па смо већ од самог старта, на обе стране, имали прилике да видимо солидан број кохерентних акција.

Другу зрелу прилику Немачка је имала у 12. минуту када је Барзаљи неспретно реаговао и умало савладао Буфона. Након корнера који је ова грешка проузроковала, Тони Крос је шутирао доста добро, али је голман Италије успео да одреагује.

Први ударац ка голу Нојера упутио је Монтоливо у 17. минуту. Фудбалер Милана је то урадио одлично, са отприлике 20 метара, али је подједнако добро интервенисао Нојер.

Чувар мреже Бајерна морао је да се протегне и само минут касније, али је успешно укротио ударац, овога пута Касана.

Ово је био увод у неколико минута притиска италијанског националног тима, који је кулминирао поготком. Касано се измигољио између двојице немачких фудбалера, након чега је успео да погоди усамљеног Балотелија. „Супер Марију" је остало само да се поклони и донесе предност свом тиму у 20. минуту. И не само то, Балотели се овим уписао у историју фудбала своје земље, јер је постао стрелац првог поготка за Италију у полуфиналима Европских првенстава.

Немачка је, сасвим природно, покушавала што пре да стигне до поравнања резултата, али покушаји Гомеза и Озила нису дали жељени резултат.

Немцима су посао додатно отежавали „азури" тиме што су, противно свим очекивањима, уместо да се повуку и даље своје линије држали релативно високо. Због тога, „панцери" су били ограничени на ударце са дистанце и полудистанце. Такав покушај вредан помена био је онај Кедирин, када је фудбалер Реала урадио све технички савршено, од пријема лопте до волеј ударца који је уследио. На његову жалост, Буфон је поново добро интервенисао.

Онда је поново на сцену ступио Марио Балотели. У јеку напада Немаца, Монтоливо се докопао лопте коју је сјајно послао нечуваном Балотелију. Нападач Манчестер Ситија је са њом направио неколико корака, да би затим феноменалним ударцем поново послао лопту иза леђа забезекнутог Мануела Нојера.

Нападале су обе екипе у првих 45 минута, али само једна екипа је то радила како треба. У неколико пута немачка одбрана је затајила, међу њима и до сада сјајни Хумелс, а Италија је то два пута искористила. Немачка је деловала, у недостатку бољег израза, збуњено и видно изненађено развојем ситуације.

Лев је морао да продрма своје играче, а то је желео да учини изменама. У свлачионици су остали Подолски и Гомез, а шансу су добили Ројс и Клосе. Чини се да је његова намера донела привремену промену стања на терену, јер је у наставку Немачка деловала доста сигурније, са далеко више „глади" за толико вредним поготком.

Управо је Ројс, у свом првом контакту са лоптом, покушао да савлада Буфона, али његов ударац из казненог простора противника није био довољно добар.

Недуго затим, Немачка је поново припретила. Крос је одиграо повратан пас за Лама, али капитен немачког тима лопту шаље преко гола „азура".

Нападала је Немачка, боље рећи кидисала, али су праве прилике изостајале. Италијани су се делимично повукли, чекајући прилику из контри и полуконтри. Дочекали су је у 60. минуту када је поново Балотели, након два лепа дриблинга, створио себи прилику за ударац, али овога пута лопта одлази поред стативе.

На другој страни, шут из слободног ударца Марка Ројса зауставио је Буфон уз аситенцију пречке.

Италија је имала велику шансу и у 67. минуту, када је Маркизио из заиста добре позиције лопту послао поред леве стативе гола Нојера. Ова ситуација се, иначе, подудара са периодом игре у коме су Немци деловали уморно и готово безнадежно.

У 75. минуту Маркизио је поново могао да постигне погодак, овога пута из још изгледније позиције. Нашао се сам испред голмана Немачке, прво је могао да дода лопту саиграчу који је био на ивици петерца, али ипак се одлучио на ударац, након кога лопта ипак одлази поред даље стативе.

Нису се на овоме зауставили Италијани. „Азури" су већи део времена проводили на противничкој половини, а да је терен био у бољем стању лако су могли и до још једног поготка.

У 82. минуту Ди Натале је промашио врло вероватно најбољу прилику на мечу. Немачка се сасвим оријентисала на напад, што је оставило и више него довољно простора за нападаче Италије. Управо тако се искусни фудбалер Удинезеа нашао сам испред Нојера, али је оклевао и успео само да погоди погрешну страну мреже.

У последњем минуту регуларног дела сусрета прво су Хумелс, а затим и Озил безуспешно покушавали да, колико-толико, врате наду Немцима. Наравно, нису били успешни.

Међутим, у 92. минуту, досуђен је једанаестерац за Немачку након играња руком Баљзаретија у казненом простору. Озил је био прецизан, али осим утехе Немцима ово није донело ништа, јер је судија Ланој недуго затим и одсвирао крај сусрета.

Италија је, без имало сумње, сасвим заслужено друга екипа која иде у кијевско финале. „Азури" су укупно били бољи од фаворизованих Немаца, и још важније, били су знатно конкретнији. Немачка јесте имала периоде солидне игре, праћене уз неколико прилика, али ниједна од њих није се могла окарактерисати идеалном. Остаје само дилема да ли су на овом мечу више одушевили Италијани, или можда разочарали Немци, до вечерас екипа која је највише приказала на овом шампионату.