"Азури" у полуфиналу

Рој Хоџсон је на терен стадиона у Кијеву извео истих 11 фудбалера који су извојевали минималну победу над Украјином. На другој страни, Ћезаре Прандели је не само променио тројицу фудбалера у односу на протекли сусрет, убацивши Балотелија, Бонућија и Монтолива, него је и одустао од тројице фудбалера у задњој линији, па је меч почео у конвенционалнијој 4-4-2 формацији.

Управо та и таква Италија је одлично отворила сусрет, контролишући лопту и правећи притисак на задњу линију Енглеза од првог минута. А већ у трећем, након запањујућег волеја Де Росија са велике удаљености, „азури" су успели да савладају Харта. Нажалост по њих, лопта је погодила само стативу.

Само два минута потом, јако леп напад енглеског националног тима, у коме су учествовали Руни и Милнер, довео је Џонсона у идеалну позицију да савлада Буфона, али је италијански голман феноменално интервенисао и тиме спасао своју мрежу.

Од тог момента, Енглеска је постала доминантнија, барем привремено. Посебно се рањивом показивала одбрана Италијани када је „албион" нападао по десном боку. Неколико опасних ситуација, без конкретне завршнице, претходило је прилици коју је пропустио Руни у 14. минуту.

Центрирао је вечерас јако добри Глен Џонсон, Руни се бацио како би стигао до лопте коју је затим главом послао преко гола.

Оно што је сигурно пријало гледаоцима на Олимпијском стадиону у Кијеву је то што је заиста висок ритам утакмице који су наметнули фудбалери оба тима одржаван највећим делом првог полувремена, и у првих 25 минута другог.

У 25. минуту Пирло је сјајно уочио несхватљиво усамљеног Балотелија који, као да је и сам остао затечен, није успео најбоље да се снађе па је његов ударац изблокирао Тери. Без разлога су Лескот и Тери дизали руку тражећи офсајд позицију.

Који тренутак касније, поново је Балотели био у одличној позицији да савлада Харта. Феноменално је нападача Манчестер ситија уочио и пронашао Монтоливо, али овај, поново из одличне позиције, није успео да упути квалитетнији ударац.

И енглеска је пропустила своју прилику у овом периоду, када је одличан дупли пас одиграо двојац Манчестер јунајтеда Велбек - Руни, након кога овај други шутира поред гола.

Енглеска је играла са јасном намером да Андреа Пирло буде што даље од лопте, у чему су често одличном маркацијом и успевали, али је зато додатни простор добио Монтоливо. Новопочени фудбалер Милана је то, у складу са својим квалитетом, знао да користи.

Још један запажени фудбалер у плавом дресу на вечерашњем сусрету био је Касано, који је користио сваку прилику која му се пружала да загреје дланове Џоа Харта, иначе најзапосленијег голмана на овом Европском првенству.

У 41. минуту, Балотели је пропустио и своју трећу идеалну прилику, сигурно најбољу за свој тим у првом делу сусрета. Пирло је правовремено и милиметарски прецизно пронашао Касана на другој стативи у казненом простору Енглеске, овај је вратио лопту главом у петерац где ју је дочекао Балотели. Међутим, чак ни ово није било довољно „Супер Марију" да савлада свог саиграча на голу "албиона".

Још дуго би трајао притисак Италијана да га није прекинуо судија Педро Проенса пославши играче на заслужени одмор.

Наставак је почео и најбољом приликом на сусрету, до тог тренутка наравно. Након корнера и одбитка, сјајни Монтоливо је вратио лопту у казнени простор Енглеске. Де Роси се нашао сам, на мање од пет метара од гола Харта, али је некако успео да га промаши.

Али шта рећи о ситуацији из 52. минута? Прво је Де Роси покушао да се искупи ударцем за око 25 метара, који је Харт успео да одбрани али не и да исконтролише, па је лопта завршила на нози Марија Балотелија. Балотели ју је примирио, али је са нешто више од пет метара успео само да погоди Харта.

Али ни то није било све, јер се лопта одбила до Монтолива који лопту уместо у празну мрежу шаље преко пречке. Фудбалер Милана налазио се на око три метра од гола Енглеске.

Енглеска није деловала као екипа која може да угрози Буфона, и то уистину нису ни чинили. На њихову срећу, и Италијани као да су се уморили у овом периоду, када смо гледали и најлетаргичнији фудбал од почетка меча.

Тек у 77. минуту су, колико-толико, запретили Енглези. Центрирао је Џерард из слободног ударца, лопту није успео да закачи Руни па је она завршила у рукама Ђанлуиђија Буфона.

Резервиста у екипи Италије Дијаманти сјајно је шутирао у 81. минуту, али ни он није успео да савлада Џоа Харта.

Како се меч примицао крају, односно истицању 90-тог минута, обе екипе су се задовољиле знатно опрезнијим приступом. Али и поред тога, Италија је коначно могла до гола у 88. минуту, али предиван пријем резервиста Ноћерино није успео да крунише и поготком. Његов ударац из непосредне близине изблокирао је Глен Џонсон.

Међутим, Енглеска је та која је пропустила последњу прилику у регуларном току меча. Лепа акција Енглеске - сјајно се по левој страни убацио Ешли Кол, центрирао је до Керола који користи свој највећи адут, висину наравно, и лопту враћа до Рунија. Његов ударац маказицама, ипак, одлази преко гола.

На крају, отишло се у продужетке.

Они су донели знатно незанимљивији и спорији фудбал од оног којем смо били сведоци у највећем делу регуларног дела сусрета. Енглеска се определила за релативно плитку поставку у фази одбране, а када би и стигли до лопте као по инстинкту би је слали ка робусном Ендију Керолу.

Иако не у истом интензитету, опет је Италија била та која је била конкретнија и, у крајњем случају, боља. Неколико пута шутирао је Балотели, а и Дијаманти је погодио стативу, у намери да упути центаршут.

Једини који је и даље играо на истом нивоу, упркос годинама и дугој сезони, био је феноменални Андреа Пирло, најбољи фудбалер на мечу без икакве дилеме.

Још слабије је било у последњем продужетку, у коме је Италија потпуно доминирала и у коме Енглеска готово да није ни покушавала да пређе половину терена. Неколико пута покушавао је Дијаманти, али фудбалер Болоње једноставно није имао среће.

На крају, као што се могло и претпоставити, о победнику су одлучивали једанаестерци.

Први који је био непрецизан био је Монтоливо у другој серији, али је затим Јанг у наредној погодио пречку за Енглеску. Након тога, Буфон је ухватио "живу" лопту Ешлију Колу, да би затим Дијамантију остало да одведе своју репрезентацију у сасвим заслужено полуфинале Европског првенства.