Европа 2, Јужна Америка 2

Имамо полуфиналисте. Неки су до завршнице стигли неочекивано тешко, али када се погледају имена четири последња тима - не види се ништа изненађујуће. Нико се од кладионичара неће много овајдити.

На Мундијалу ће до краја остати четири репрезентације које су у целини ипак највише показале. Било је осцилација, падова у игри фаворита, али, објективно, у четвртфиналу се није догодило ниједно изненађење. Бразил против Немачке, Аргентина против Холандије. Јужна Америка против Европе. И време реванша за два изгубљена финала. Аргентина је 1978. у Буенос Ајресу победила Холандију, после продужетка, са 3-1, а Бразил је 2002. у Токију савладао Немачку са 2-0.

У историји светских првенстава ово је трећи пут да Европа и Јужна Америка имају по два тима у полуфиналу. Први пут то се догодило 1962. у Чилеу када је Бразил елиминисао Чиле (други пар чинили су Чехословачка и Југославија), а други пут 1978, дакле опет на тлу Јужне Америке, када није било класичног полуфинала јер су у финале ишли победници две групе друге фазе (Аргентина и Холандија), док су другопласирани Бразил и Италија (2-1) играли за треће место.

Од укупно 80 полуфинала (рачунајући као полуфиналисте учеснике утакмице за треће место у годинама када није било класичног полуфинала), Европа је имала 56 пута полуфиналисту, Јужна Америка 22, Северна Америка 1 (САД, 1930) и Азија 1 (Јужна Кореја 2002). Међутим, однос титула даје само минималну предност Европљанима који имају 10 титула (Италија 4, Немачка 3, Енглеска, Француска, Шпанија по једну) док Јужноамериканци имају 9 (Бразил 5, Уругвај и Аргентина по 2). И подсећање да Европљани нису били прваци света ни на једном шампионату играном на тлу Америке. На реду су нове епизоде европско-јужноамеричког ривалства.

"Мајсторица" у Бразилији

Пре 32 године, на Мундијалу у Шпанији, доживео сам много лепих тренутака и једно велико разочарање - испадање Југославије у првом кругу. Пошто се, обично, више памте лепе ствари враћам се на 13. јун 1982. и меч Аргентина–Белгија којим је у Барселони отворено Светско првенство. Био је то мој први Мундијал, први пут сам крочио на "Ноу камп" и први пут сам уживо гледао Дијега Арманда Марадону. Многи верују да му је било место у тиму који је 1978. постао првак света у Буенос Ајресу, али селектор Сесар Луис Меноти мислио је да је са 18 година премлад за сениорски шампионат света. Аргентина је дошла у Шпанију да брани титулу, али је на Марадонином дебију на једном мундијалу доживела пораз. Белгијанци су голом Ван ден Берга у 62. минуту повели и на крају победили са 1-0. Имали су добар тим: Пфаф на голу, Геретс, Шрајвер, Веркаутерен, Черњатински, Келеманс... Нису били лоши ни Аргентинци, Фиљол на голу, Пасарела, Ардилес, Тарантини, Бертони, Марадона, Валдано, Рамон Дијаз, Кемпес... За разлику од Југославије, и једни и други прошли су први круг, али су испали у другом са по два пораза, Белгија је изгубила од Пољске и СССР, Аргентина од Италије и Бразила.

Четири године касније, 25. јуна 1986. у Сијудад Мексику, Аргентина се реванширала са 2-0. Имао сам задовољство да будем директан сведок и те утакмице у којој је оба гола дао неухватљиви Марадона, први у 51. минуту, други у 63. Претходно је у четвртфиналу готово сам избацио Енглезе (2-0) иако му је код првог гола помогла "Божја рука". Зато је онај слалом за други гол вредео за три...

Белгијанци су прижељкивали победу у некој врсти "мундијалске мајсторице" игране јуче у Бразилији, али опет је превагнула "логика јачег" о којој сам јуче писао. Термин "јачи" није синоним за "бољи", Аргентинци нису били бољи од Белгијанаца, али су били јачи за искуство, психолошку стабилност, рутинско чување рано стеченог вођства, за спретног стрелца Игуаина... Сасвим довољно да се разуме зашто је опет победио "јачи". Исто би се могло рећи и за пласман Холанђана. Намучили су се са Костариком, прошли тек после пенала, али ко је у полуфиналу? Јачи! Ментално, физички, психички, историјски... Луј ван Гал, селектор Холандије, вратио је дуг земљацима за дебакл у квалификацијама за Мундијал 2002. када није успео да квалификује Холандију! У децембру 2001. поднео је оставку, али је 2012. поново добио поверење.

Стиже умор

Генерално, четвртфинале је донело слабији фудбал него претходне фазе. Са изузетком Бразила који је против Колумбије подигао ниво игре, остали полуфиналисти као да су у паду. Пристиже умор, шампионат траје већ 24 дана, стижу и повреде, све је мање голова. Видећемо колико ће Нејмар недостајати Бразилу, а Аргентинцима Ди Марија за кога је, после повреде мишића због које је меч са Белгијом напустио после пола сата, изгледа првенство завршено.

Аргентинци су у полуфиналу Мундијала после 24 године, последњи пут били су међу четири 1990. у Италији пошто су у четвртфиналу, после пенала, елиминисали Југославију. И то сам гледао уживо и ако једног дана будем писао "мемоаре" са великих спортских догађаја на којима сам био та утакмица биће у поглављу "Најтужнији моменти"...

Марадона каже да данашња Аргентина "нема идеју", Меноти тврди да је овај Бразил „најгори који је икада играо на мундијалима", Немци и Холанђани памте и боља издања својих фудбалера, али сви су у полуфиналу и они који су отишли кући уз комплименте за добру игру радо би се заменили са њима.

"Уметнички дојам", што би рекла Милка Бабовић, постоји само у уметничком клизању.