Најбољи играч

Фифа је јуче објавила десет кандидата за најбољег играча Мундијала у Бразилу коме ће припасти трофеј "Златна лопта Адидаса", тројицу кандидата за најбољег голмана који ће освојити "Златне рукавице" и тројицу кандидата за најбољег младог играча.

Техничку комисију Фифе која одлучује о најбољима чине Жерар Улије (Француска), Раул Аријас (Мексико), Габријел Калдерон (Аргентина), Рики Херберт (Нови Зеланд), Абдел Хусеин (Судан), Ка Минг Квок (Хонг Конг), Јон Лупеску (Румунија), Хинес Мелендез Сотос (Шпанија), Цунејасу Мијамото (Јапан), Сандеј Олисех (Нигерија), Миксу Пателаинен (Финска), Хаиме Родригез (Салвадор) и Теодор Вајтмор (Јамајка).

Признајем да, осим за Жерара Улијеа, нисам чуо за остале, али нема разлога да се сумња у њихову стручност. После финала објавиће ко је био МВП шампионата, односно најбољи голман и најбољи млади играч. Кандидати су следећи:

Играчи:

Анхел ди Марија, Лео Меси и Хавијер Маскерано (Аргентина), Матс Хумелс, Тони Крос, Филип Лам и Томас Милер (Немачка), Нејмар (Бразил), Арјен Робен (Холандија) и Хамес Родригез (Колумбија).

Голмани:

Кејлор Навас (Костарика), Мануел Нојер (Немачка) и Серхио Ромеро (Аргентина).

Најбољи млади играч:

Мемфис Депај (Холандија), Пол Погба (Француска), Рафаел Варан (Француска).

Фифа званично додељује трофеј најбољем играчу од 1982, а од тада признање су добили:

1982. - Паоло Роси (Италија);

1986. - Марадона (Аргентина);

1990. - Скилачи (Италија);

1994. - Ромарио (Бразил);

1998. - Роналдо (Бразил);

2002. - Оливер Кан (Немачка);

2006. - Зинедин Зидан (Француска);

2010. - Дијего Форлан (Уругвај).

Од осам МВП само су тројица била из селекције која је освајала титулу (Роси, Марадона, Ромарио), од остале петорице неки нису стизали ни до финала (Скилачи, Форлан), тројица јесу (Роналдо, Кан, Зидан). Другим речима, титула не гарантује да ће најбољи играч бити из победничке репрезентације.

Термин МВП је из кошарке, али фудбал дуго негује традицију избора најбољег играча с тим што до 1982. она није имала званични карактер. Најбољег су, углавном, бирали новинари, око неких година било је полемике, али у већини извора као најбољи фудбалери шампионата од 1930. до 1982. воде се следећи фудбалери:

1930. - Хосе Насази (Уругвај);

1934. - Ђузепе Меаца (Италија);

1938. - Леонидас да Силва (Бразил);

1950. - Зизињо (Бразил);

1954. - Ференц Пушкаш (Мађарска);

1958. - Диди (Бразил);

1962. - Гаринча (Бразил);

1966. - Боби Чарлтон (Енглеска);

1970. - Пеле (Бразил);

1974. - Јохан Кројф (Холандија);

1978. - Марио Кемпес (Аргентина).

Седморица су били шампиони света: Насази (недавно сам се у Монтевидеу, у Музеју фудбала на стадиону "Сентенарио", сликао поред његовог портрета), Меаца, Диди, Гаринча, Чарлтон, Пеле и Кемпес, четворица нису (Леонидас, Зизињо, Пушкаш и Кројф). Око Пушкаша 1954. и Кројфа 1974. није било дилеме, Леонидас је 1938. блистао упркос раном испадању Бразила, а 1950. титула је могла да припадне и Уругвајцу Скијафину. Укупно је 11-8 за шампионе света, али пракса показује да играчи пораженог финалисте, па и полуфиналисте, имају сасвим солидне шансе.

Ипак, рекао бих да су четири Немца и три Аргентинца, учесници финала, у предности. Нејмар је, због повреде, мало играо, Колумбија Хамеса Родригеза је испала у четвртфиналу, Робен има нешто боље шансе, али у полуфиналу се није видео. Сва је прилика да ће титулу најбољег понети неко од седморице номинованих (уколико Ди Марија уопште буде играо), онај ко у финалу покаже највише. Меси, за сада, није у првом плану, али шта ако да два гола и реши финале? Увек се највише памти оно последње и најважније. Маскерано, па и Ди Марија, у просеку су више заслужни за пласман Аргентине у финале, али у фудбалу је као у добром вестерну: "мртви" се броје на крају.

Фифа је, на известан начин, у контрадикцији сама са собом јер је Техничка комисија објавила 10 кандидата од којих су по статистици "Кастрол индекс" у првих 10 само петорица: Крос (први), Робен (трећи), Томас Милер (седми), Хамес Родригез (девети) и Нејмар (десети).

Најбоље да сами изберете играча који вам се највише допао...

Око голмана је, верујем, мање дилема. Осим ако не направи неки кардинални кикс у финалу, верујем да је трофеју најближи Нојер. Неки су можда бољи парадери од њега (Навас, Кејлор), али Нојер је оличење рационалности, а поврх свега сјајно игра ногама.

Што се најбољег младог играча тиче, немам фаворита. Заправо, најбољи је Хамес Родригез, али је са 22 године "престарео". Можда је Холанђанин Мемфис Депај у малој предности јер има утакмицу више и шансу да освоји бронзану медаљу.

ПС

Видим да је мој јучерашњи текст о "десеткама" изазвао доста реаговања. Хвала свима који се јављају, нарочито онима који исправљају грешке или непрецизности. Јасно је да Роналдињо и Кака нису могли 2006. да носе две "десетке", Кака је - као што је већ примећено - играо са бројем осам, "десетку" је добио у Јужној Африци. Неки од поменутих играча нису били мајстори средине терена већ класични нападачи, али навео сам их као илустрацију ко је све носио "десетку" на претходним мундијалима. А неке мајсторе сам свакако заборавио. У одсуству Нецера, Франческолија, Марадоне, Валдераме, Ривалда, Зидана, Стојковића, Роналдиња, Каке "мислиоца" и осталих радо бих са "десетком" на леђима гледао голгетере попут Харста, Кемпеса, Линекера, Ларсена или Овена, али ни њих нема...