Порази као мотивација

Не мислим да неке утакмице, игране пре 20, 30 или 50 година, могу директно да утичу на оне које се играју данас, али све оно што у спорту називамо традицијом ипак ума бар неки проценат утицаја на актуелна збивања. Тачно је да разни рекорди и статитистиуке постоје (и) да би се рушили, али је сито тако тачно да они који су славили у прошлости у садашњости често призивају у помоћ прошлост. Данашња прича покушава да прва два четвртфинална меча овогодишњег Мундијала осветли баш из угла некадашњих збивања јер има доста „репова", посебно у дуелу Француза и Немаца.

Ту тему сам имао зацртану од часа када је било извесно да ће Немци и Французи бити ривали за пласман у полуфинале, а пролазак кроз Париз и „Лекип" од уторка уверили су ме да нисам једини који се сетио (неких) незаборавних дуела „триколора" и „панцера".

Озбиљно ривалство почело је после Другог светског рата. Требало је да прође 7 година да би жестоки ратни непријатељи одиграли пријатељски меч. На стадиону „Коломбен" у Паризу 5.октобра 1952. Француска је победила Немачку са 3-1. Први меч за Француску одиграо је Рајмон Копа. Две године касније, 16. октобра у Хановеру, Немачка је, као првак света после неочекиваног тријумфа у Берну, примила Французе који су славили са 3-1. Први пут на светским прванствима срели су се у Шведској 1958, у борби за треће место. Било је 6-3 за Французе а Жист Фонтен, први стрелац шампионата са 13 погодака, дао је 4 гола!

Драма у Севиљи

То је давна прошлост, она нешто ближа почиње још једном утакмицом за треће место, овог пута на Мундијалу у Шпанији 1982. Меч за бронзану медаљу , игран у Севиљи 8.јула, био је један од најбољих и најдраматичнијих на том светском првенству. После 3-3 у регуларном делу Немцви су прошли са пенала (5-4) али пођимо редом. Играло се по пакленој врућини, у 21,00 на стадиону „Санчез Писхуан" термометар је показивао 33 степена! Судио је Холанђанин Чарлос Ковер и неће бити упамћен по добру. Немци су повели голом Пјера Литбарског у 18.минуту, изједначио је Мишел Платини из пенала у 27. и то је био резултат на полувремену. Драма је почела у 52. минуту када је голман Немачке Харалд Антон „Тони" Шумахер начинио један од најбруталнијих фаулова у историји мундијала и остао некажњен. Патрик Батистон је у 50.минуту заменио Женжинија а два минута касније изашао је на носилима, у несвести, са сервикалном фрактуром и неколико поломљених зуба...Батистон је био ближи лопти а Шумахер је бруталним стартом „решио проблем". Кога занима, може на „ЈуТјубу" да нађе тај детаљ. Остаје необјашњиво како судија није показао на пенал и, још више, како је Шумахер остао на терену, без картона.

Уместо Батистона ушао је Лопез, до краја регуларног дела није боило голова па су играни продужеци. Дефанзивац Мариус Трезор донео је предност Французима у 93.минуту а Жирес је у 100. повећао на 3-1! Немци су били пред нокаутом, али Немци су Немци...Још пре краја првог продужетка Карл Хајнц Румениге смањио је на 2-3 да би Клаус Фишер у 108. изједначио. Пенали су текли оивако: 0-1 Жирес, 1-1 Калц, 1-2 Аморос, 2-2 Брајтнер, 2-3 Рошето, Етори брани шут Штиликеа, Шумахер зауставља ударац Сикса, 3-3 Литбарски, 3-4 Платини, 4-4 Румениге. Шумахер брани шут Босиса, Хорст Хрубеш одводи Немце у финале у коме ће бити поражени од Италије са 1-3.

Меч је изазвао жестоке реакције у Француској, ондашњи премијер Франоса Митеран послао је неку врсту протеста колеги Хелмуту Колу. Шумахер се извинио и понудио да Батистону плати „златне крунице" за изгубљене зубе а француски медији бавили су се шпекулацијом да су Немци „били агресивни" због употребе ефендрина...Било, прошло али се не заборавља.

Четири године касније на Мундијалу у Мексику, са многим играчима који су били актери историјске утакмице у Севиљи, Немачка и Француска среле су се у Гвадалахари, такође у полуфиналу. Претходну су у четвртфиналу обе прошле са пенала. Француска је избацила Бразил (једини портаз Бразилаца са пенала, наредна три пута ће проћи) са 4-3, после 1-1 у регуларном делу док је Немачка после 0-0 са Мексиком Боре Милутиновића дала 4 гола са беле тачке а Мексиканци само један. Опет су победили Немци, Бреме је у 9.минуту начео мрежу Батса, Руди Велер у надокнади времена дао други гол.Французи су се утешили бронзаном медаљом после победе над Белгијом од 4-2 у продужетку, после 2-2 на крају, док је Немачка у финалу изгубила од Аргентине са 2-3.

Французе та два пораза пеку и данас. Надају се да је дошло време реванша док ће Немци веровати у супротно.

Колумбија против традиције

Ако би „играла" само традиција, Колумбијцима би боље било и да не излазе на терен против Бразила. Од 24 утакмице добили су само две, једну пријатељску. Од 10 утакмица у јужноамеричким квалификацијама за светско првенств (никад нису играли на финалним турнирима), Бразил је победио 5 пута а четири меча зав ршена су нерешено, сва четири 0-0. Бразил је 1970. победио са 6-2, 1978. са 6-0. На „Копа Америка" од 9 мечева Бразил је славио 7 пута, један меч је био берз победника а Колумбија је једини пут добила 1991. у Виња дел Мар (2-0). Од пет пријатељских сусрета Бразил је добио 3 а Колумбија једну. Укупна гол разлика је 45-9 за Бразилце.

Али, то је било некад и против неке друге Колумбије која није добила прве 4 утакмице на финалном турниру светског шампионата, која није имала играче у најјачим светским лигама и која није имала једног Хамеса Родригеза, до сада најбољег играча и стрелца Мундијала у Бразилу. Из Колумбије стиже вест да ће од петка у 10,00 до недеље у 22,00 бити забрањена продаја алкохола јер су „прославе" успеха колумбијских фудбалера у Бразилу до сада однеле 17 живота! Девет жртава било је после прве победе над Грчком , тада није било забране, наредна два меча нису имала трагичне последице јер је била уведена забрана промета алкохолом, али је после победе над Уругвајем ипак било 8 жртава, 6 од хладног оружја, две из пиштоља.Шта ли ће бити ако Колумбија направи подвиг и елиминише Бразил ?

Бразил на својој страни има традицију, али нема игру која оправдава улогу фаворита. Многи критичари кажу да се Сколаријева тактика своди на „додајте лопту Нејмару". Чињеница је да Бразил не игра „бразилски", у тиму је више ВКВ фудбалских радника неко есктра звезда по којима је Бразил увек био познат, и кад је освајао титуле првака света и кад их је губио. Рецимо, 1982. у Шпанији није стигао ни до полуфинала али је имао Зика, Сократеса, Фалка...А некад је Ерик Хобсон, енглески историчар, говорио:

"Ко је видео бразилску репрезентацију не може негирати да је фудбал уметност".

На истој линији је и скотски песник Аластер Рид:

"Ако вас Марсовац пита шта је фудбал, покажите му му утакмицу Бразил-Француска са Мундија у Мексику 1970. и схватиће да је реч о високом уметничком изразу".

(Цитати из управо објављене књиге „Мисли о фудбалу)

Сколари у штабу има и спортског психолога Ређину Брандао са којом сарађује више од 20 година. Она је пред шампионат света урадила психолошки профил 23 играча на које Сколари рачуна. Само она и Сколари знају шта тамо пише, али бразилска штампа тачно дијагностицира шта фали у игри: машта, боља циркулација лопте, Бразилци „раде" фудбал уместо да га, као некад, играју. Од 1986. од када је на снази садашњи систем такмичења Бразил никада није имао горе резултате у прве четири утакмице, али добар сценарио за вестерн каже да се „мртви броје на крају на филма".