Победнички менталитет

Прво да кажем: нисам више у Рију. Јучерашње последње две утакмице осмине финала одгледао сам у Паризу, на повратку за Барселону. А нисам више у Рију зато што нисам имао никакве гаранције да ћу гледати уживо још неку утакмицу текућег Мундијала, пошто господа из Фифе не праве никакву разлику између неког новинара коме је ово прво светско првенство или неког коме је, као рецимо мени, седмо... Ако ваша земља не игра, или ако је испала, аутоматски одлазите у други план, на разне листе чекања са неизвесним исходом.

Акредитација једино гарантује приступ медија-центрима на стадионима, за све остало треба вам карта (за утакмице) и додатни "картончићи" за микс-зону или прес-конференцију. За све то у предности су прво новинари из земаља које и даље играју, потом медији земље домаћина, па велике новине и агенције па на крају за остале шта остане. Ако остане... Пошто мечеве на ТВ могу много удобније да пратим од куће, реших да се вратим. Знам да се нико у Фифи неће потрести, али написаћу им љубазно писмо... Мало више поштовања према новинарима који више од четири деценије пишу о фудбалу (мој случај није усамљен) не би било наодмет.

Дакле, у наставку Мундијала неће више бити путописних дигресија о Рију, више ћу се бавити догађајима на терену и око њега, уз понеко подсећање на неке важне догађаје из историје мундијала.

Париз без амбијента

После 12 сати у авиону слетех у Париз, прилично уморан јер је лет био ноћни а спавање "на кидољце", али између изазова да поподневну утакмицу Аргентина–Швајцарска гледам у хотелу у "ставу лежећем" и одласка до центра увек атрактивног Париза изабрах ову другу варијанту.

Изађох из метроа на станици Нотр Дам и кренух у потрагу за кафићем или рестораном са ТВ пријемником. Није ми требало више од пет минута да се уверим да у Паризу не живи ни "ф" од фудбала, ни "а" од атмосфере и амбијента које сам оставио у Рију. Додуше, Французи су играли дан раније и ушли у четвртфинале, али сви они силни туристи који су закрчили улице око Нотр Дама, напунили све (бројне) ресторане и барове или уживали у сунчаном дану док су неким од бројних бродова крстарили Сеном, вероватно и не знају да се у Бразилу игра Светско фудбалско првенство... Они су овде својим послом, вођени својом знатижељом да виде Град светлости и нешто доживе у њему.

Ту и тамо у некој од бројних продавница сувенира види се окачен понеки дрес на коме пише "France", али, генерално, Париз не одаје утисак града заинтересованог за збивања на Мундијалу. Када сам се пре четири године, некако у ово време, враћао из Јоханезбурга, свратио сам на неколико сати до Амстердама који је био сав у наранџастом... Парижани имају шансу да се поправе, четвртфинале доноси спектакуларни сусрет са Немачком, са којом су, упркос садашњим добрим односима на свим нивоима, рачуни из прошлости увек у року за наплату.

Иако ми је, признајем, глава неколико пута "климнула", јуначки издржах још два сата на столици у једном од ретких барова који је имао ТВ и који је био пун Аргентинаца. Прво су мирно пили пиво и говорили: "Полако, има времена, прорадиће Меси." После су постајали све нервознији, продужетке су дочекали видно забринути, а онда ерупција одушевљења, гол Ди Марије три минута пре краја. Претходила му је сјајна акција Месија, правовремени пас, мајсторски шут и Аргентина је у четвртфиналу. Није била убедљива, али има играче који у сваком тренутку могу да реше утакмицу. Зато и играју у Реалу (Ди Марија) и Барселони (Меси).

Претходног дана Француска је сломила отпор Нигерије у финишу меча, Немци су победили Алжир у продужетку, Холандија је у неколико завршних минута окренула ток меча против Мексика... Зашто јаки, фаворити на папиру, побеђују и кад не играју најбоље? Откуд им тај такозвани победнички менталитет? Јесте да велике нације осећају извесну дозу "вишка самопоуздања", али и побеђивање се учи. Нико се није родио са "победничким менталитетом" већ га је стекао временом, учесталим понављањем победа, у клубу или репрезентацији. Када се добије много утакмица како су их добили Немци, Холанђани, Аргентинци, Французи, испоставиће се и Белгијанци, много је већа шанса да се у наредном неизвесном мечу опет догоди успех.

Миљан Миљанић је својевремено говорио да је често "страх од победе већи него страх од пораза" и то је врло добра опаска. Они који нису навикли да побеђују, нарочито не фаворите, склони су да посрну на последњем степенику, у последњим минутима, јер им нешто недостаје: искуство, физичка припрема, психолошка стабилност, ас који ће решити меч... Или од свега помало. Зато је једини "рецепт" за стицање победничког менталитета што више победа, што често подразумева да прво треба победити себе и сопствену "главу".

Белгијанци су научили

Све што сам мислио да напишем док сам ишао ка хотелу, потврдили су Белгијанци у мечу са Американцима. Дошли су у Бразил као потенцијално изненађење јер су после два неуспеха у квалификацијама за 2006. и 2010. направили одличан тим и у потпуности оправдавају улогу фаворита из сенке. Американци су били сјајни, њихов голман Тими Хауард (не треба заборавити да је америчке чуваре мреже годинама спремао наш легендарни ас међу стативама Милутин Шошкић) чинио је чуда, промашили су стопостотну шансу пред сам крај и онда у продужетку били сурово кажњени. Показали су да знају, да напредују, могли су чак и до изједначења и пенала, али недостајало им је исто што и Алжиру, Швајцарској, Нигерији, Мексику... Мораће још да трагају за победничким менталитетом, док су Белгијанци, дефинитивно, научили да побеђују.

Генерално, четвртфинале није донело бриљантан фудбал, али јесте много узбуђења. У пет мечева гледали смо продужетке, два су одлучена са пенала, један преокретом у последњих неколико минута. Испада да је најсигурније прошла Колумбија, иза ње Французи, Немце и Белгијанце спасли су продужеци, Холанђане и Аргентинце фамозни "победнички менталитет", Бразил и Костарику пенали.

Четири Европљана против четири "американца". Чека нас занимљива завршница. Или што једном давно рече Бил Шенкли, бивши тренер Ливерпула:

„Фудбал није питање живота и смрти већ много више од тога."

(Цитат из књиге "Мисли о фудбалу" која се ове недеље појавила у књижарама. Садржи око 650 фудбалских сентенци и више од 100 карикатура на тему фудбала. Издавач је "Више од спорта", а дистрибутер "Лагуна".)