Фудбал и географија

Киша у Рију.Цео дан. Јесења, време јој је. Није баш да се Рио целе године купа у сунцу, а становници и посетиоци на некој од бројних плажа. Наиђе и понеки кишни дан, као кад Бил Шенкли, легендарни тренер Ливерпула каже: „Имали смо ми и лоше тренутке, једном смо били други..."

Излазак одложих за поподне, кад стане киша, али пошто није стала, реших да частим себе „слободним даном". Можда је и било време после 15 дана путовања по Бразилу, Уругвају, Аргентини и опет Бразилу. Искористих га за гледање три јучерашње утакмице, а успут сам могао да пратим и кошаркашка збивања код нас и у Европи, прилично запостављена ових дана због фудбала. Пошто је клима врло директно утицала на данашњу тему, нема „живе" приче, нема неког директног доживљаја, нема сликања.

Када је генијални Луис Суарез, који је јуче играо прву утакмицу после операције менискуса пре једва 20-так дана, по други пут матирао Енглезе и готово их послао кући (имају још теоретску шансу) - знао сам да имам тему: Јужноамериканци, то јест у ширем смислу „фудбал и географија".

Свако ко иоле прати фудбал зна да су јужноамеричке земље освојиле 9 титула првака света (Бразил 5, Аргентина и Уругвај по 2), а европске 10 (Италија 4, Немачка 3, Енглеска, Француска и Шпанија по једну). Многи ће такође знати, али за оне који не знају ваља поновити: Европљани никада нису освојили титулу првака света у Јужној Америци, а само једна од 10 освојена је ван Европе - ова последња, шпанска пре 4 године у Јужној Африци. Бразил је 3 од својих 5 титула освојио на америчком континету, 1962. у Чилеу, 1970. у Мексику, 1994. у САД. Једном је славио у Азији (Јапан 2002), једном у Европи (Шведска 1958). Уругвај је најбољи био код куће 1930. и овде у Рију 1950, Аргентина у Буенос Ајресу 1978. и Мексику 1986. Италија је титуле освајала 1934. код куће, 1938. у Француској, 1982. у Шпанији и 2006. у Немачкој. Немци су најбољи били у Швајцарској 1954, Немачкој 1974. и Италији 1990, Енглеска код куће 1966. Францзуска такође као домаћин 1998. Само је Шпанија успела да буде најбоља ван матичног континента.

Не кладим се, али када бих се кладио ставио бих неку пару да ће нови првак света бити из Јужне Америке. Уз традицију, на страни Јужноамериканаца је и њихов силовит почетак. Пет јужноамеричких држава добило је 7 од 10 првих утакмица, једна је завршена нерешено, а само су два пута поражени. Ако додамо резултате комшија из Централне и Северне Америке добијамо још три победе (Мексико, САД, Костарика) и један реми (Мексико, са Бразилом).

Прогнозе

У исто време Европљани имају много скромнији биланс, додуше са више међусобних сусрета па се резултат у тим мечевима практично потире јер имамо и победу и пораз. Биланс је 3 победе, 2 ремија и 5 пораза. Кад се већ упустих у „фудбалску географију", евидентан је лош старт Африканаца (по 1 победа и реми, уз 5 пораза), Аустралија упркос два пораза није разочарала док Азијати гурају солидно, додуше без победе, али са три ремија и једним поразом.

Дакле, типујем на неку јужноамеричку селекцију, а на истој линији је и сајт www.bloomberg.com, који је направио математичку анализу свих сусрета, пре свега на бази претходних дуела истих ривала и још неких мање егзактних података. Њихов је закључак да ће у осмини финала Бразил победити Чиле са 2:0, Колумбија ће проћи Уругвај после пенала, Француска ће елиминсати Босну и Херцеговину, Немачка Русију, Холандија Мексико, а Италија Обалу Слоноваче...Иду и даље и тврде да ће у финалу Бразил победити Аргентину са 1:0. То финале је сасвим реална опција и за такву прогноза не траба никаква „виша математика", али за остала предвиђања баш им и не верујем. Уосталом, најавили су су да ће Бразил тући Мексико, а било је 0:0, да ће Хрватска играти нерешено са Камеруном, а било је 4:0...Нема везе, забавно је.

Енглези

Од три јучерашње утакмице најбоља је била, према очекивању, Уругвај-Енглеска и то, пре свега, захваљујући Уругвајцима, још конкретније Луису Суарезу, који већ неколико година ,као играч Ливерпула, учи Енглезе како се у спорту који су они измислили дају голови. Волим енглески клупски фудбал, волим да гледам мечеве Премијер лиге јер се игра поштено, борбено, фер, са пуно темпа, у сјајним амбијентима, али не волим енглеску репрезентацију јер Енглези чим пређу Ла Манш нису више у свом свету. По мом мишљењу, Енглезима већ дуго недостају играчи-креативци на средини терена, зналци какви су некада били Боби Чарлтон, Ходл, Водл, Џон Барнс, Стенли Боулс или Метју Пол Ле Тисиер, Енглез француског имена,који је каријеру провео у Саутемптону...Суштина фудбала јесте у трчању, снази, темпу, али постоји нешто што се зове машта, дух, техника, дриблинг, луцидна асистенција, „штикла", лопта противнику кроз ноге...Они су „оперисани" од таквог фудбала, најкреативнији играчи у њиховој лиги су странци, и зато тако пролазе на великим такмичењима.

Суарез

Са друге стране, Луис Суарез је показао шта значи имати класног играча у тиму. У Ливерпулу је дао 31 гол протекле сезоне, онда је морао на операцију менискуса. Био сам у Уругвају кад је на насловној страни у свим новинама објављено да је „Суарез јуче тренирао са лоптом". Све наде биле су положене у њега и он је одговорио са два фантастична гола. У недељу се радовала Аргентина, пре два дана Чиле, јуче Уругвај и Колумбија (како ли би тек играла да јој је у тиму и Фалкао!), видећемо да ли данас може да се врати Хондурас, или Ондурас како нас је Миљан Миљанић учио пред Мундијал у Шпанији 1982.

Суарез је почео у Националу из Монтевидеа, на стадиону на коме је Југославија 1930. победила Бразил и Боливију, затим га је пут одвео у Холандију, Гронинген, па Ајакс, да би од 2010. заиграо у Ливерулу. У каријери је дао 220 голова на 364 утакмице у три земље у којима је играо. У Ајаксу је у сезони 2008/09. дао 49 голова на 48 утакмица.У Ливерпулу је прошле године дао 30 голова, ове 31. Чудо од играча, борбен до максимума (понекад и преко тога, сетимо се како је ујео Банета Ивановића), али невероватно спретан пред противничким голом. У репрезентацији је на 78 утакмица дао 41 гол и њен је најбољи стрелац свих времена, мада Ектору Скаронеу Уругвајци пишу 42 гола, али је 11 дао на утакмицама које Фифа не води као званичне. У Јужној Африци је дао 3 гола, овде већ 2. У репрезентацвији је дебитовао 7.фебруара 2007. против Колумбије (3:1) а први гол дао је у трећем наступу против Боливије, наравно на легендарном „Сентенарију",(5:0) у квалификацијама за Јужну Африку 2010.