На прагу Светског првенства у Токију – загонетка недодирљивих рекорда у атлетици

У времену када је наука о спорту прецизнија него икада пре, дијете и суплементи доведени до савршенства, а процес рехабилитације на изузетно вискокм нивоу, неки светски рекорди у атлетици и даље остају деценијама уклесани у камену.

Рекорд Мајка Пауела од 8,95 метара, постављен управо у Токију 1991. године, и даље је недостижан врх за генерације скакача удаљ које су долазиле и пролазиле.

За многе, то није био само "небески" лет, већ добијен двобој, психолошки рат и борба за престиж у једном од највећих дуела у историји атлетике.

Карл Луис, тадашњи четвороструки олимпијски шампион и "краљ скока удаљ", мотивисано је започео такмичење. У трећој и четвртој серији забележио скокове дуге 8,83 и 8,91 метар, али је ветар у леђа био изнад дозвољене границе од 2,0 метра у секунди, па се ти скокови нису могли рачунати као нови светски рекорд.

Само се чекало да се ветар смири како би Луис окончао владавину Боба Бимона, која је трајала 23 године. Бимон је 1968. године, на Олимпијским играма у Мексико Ситију, скочио невероватних 8,90 метара.

Бимон је послат у историју, а нову од тог дана ипак пише Мајлк Пауел, који је у петој серији "украо шоу" скоком од 8,95 метара и до данашњег дана седи на престолу.

Последњи који је покушао да му скине круну с главе био је Двајт Филипс 2009. године, али је траг у песку оставио на 8,74 метра, готово 20 центиметара краће. Тим резултатом дели пето место на листи свих времена са сународницима Ериком Валдером и Леријем Мајриксом.

Даљаши на овогодишњој стартној листи у Токију још су даље од рекорда легендардног Американца.

Актуелни, двоструки узастопни олимпијски шампион, светски првак у дворани и на отвореном, као и европски победник у оба формата – Грк Милтијадис Тентоглу – тренутно има водећи резултат у свету од 8,46 метара. Његов лични рекорд износи 8,65 метара, што је тачно 30 центиметара краће од светског рекорда.

Са Луво Мајонгом дели тек 14. место на листи свих времена.

У једној вечери – два светска рекорда

Пауелов рекорд није усамљен на листи недодирљивих – ту су и рекорди у скоку удаљ и скоку увис. Атлетска загонетка лежи у чињеници да ова три рекорда у мушкој конкуренцији у скоковима имају стаж близу једног века.

Само осам атлетичара икада је прескочило границу од 18 метара у троскоку – једној од најтежих и најкомплекснијих дисциплина.

Џонатан Едвардс је 7. августа 1995. године, на Светском првенству у Гетеборгу, пркосио физици, гравитацији и логици.

Још у првој серији поставио је нови светски рекорд од 18,16 метара, а када је публика помислила да је присуствовала слагању мозаика од хиљаду коцкица, Едвардс је у другој серији померио границу људских могућности на невероватних 18,29 метара.

Његова техника, посебно друга фаза лета, била је толико прецизна и снажна да делује као да нема губитка брзине.

Нема допинг сенки, нема магије – само савршена биомеханика, концентрација и истинско атлетско ремек-дело.

Едвардс је успео да уравнотежи брзину, снагу и експлозивност у савршен баланс.

Прву компоненту потврдио је личним рекордима на 60 и 100 метара – 6,73 и 10,48 секунди, док је набачај са колена од 150 килограма оличење друга два елемента.

Пре тачно десет година, Кристијан Тејлор је виђен као нови краљ троскока. Иако је био за нијансу спорији у најкраћој спринтерској дисциплини, 2015. је три пута прескакао границу од 18 метара. Његов лични рекорд, 18,21 метар, остварио је на 15. Светском првенству у Пекингу.

Остаје само нагађање који би крајњи резултат био да је имао макар минимални ветар у леђа, будући да је у "Птичијем гнезду" те вечери био само 0,2 метра у секунди.

Трећи на листи свих времена је Џордан Дијаз, који скаче за Шпанију и искористио је савремену „манипулацију“ у скоковима – залетишта издигнута од површине на монтираним платформама.

Међутим, ни то није било довољно да надмаши Едвардса, који је на годишњицу обележавања свог рекорда изјавио да није добро за атлетику што његов рекорд стоји толико дуго.

Едвардс верује да је део разлога зашто и даље држи светски рекорд у троскоку тај што атлетика "није пратила професионализацију спорта", што значи да талентовани млади спортисти бирају друге спортове јер у њима могу да зараде више новца.

Водећи резултат ове године у свету је безбедних 17,80 метара.

Изазов за гравитацију

Још један рекорд који одузима дах догодио се 27. јула 1993. године у Барселони, када је Кубанац Хавијер Сотомајор прескочио летвицу постављену на невероватних 2,45 метара. То није био само атлетски подвиг, већ тренутак у којем је гравитација капитулирала пред човеком.

Његов елегантан, готово балетски "флоп" постао је симбол не само технике већ и дисциплине једног система и талента једне нације. Куба је славила свог хероја, а свет је посматрао ново атлетско чудо.

Сотомајор је током целе своје такмичарске каријере сваке сезоне прескакао висину од најмање 2,30 метара.

Изазивача је било много током претходне три деценије, а најближи рекорду био је Мутаз Еса Баршим 2014. године, који је у Бриселу прескочио 2,43 метра. За центиметар мање од тога скакали су Украјинац Богдан Бондаренко, такође из 2014. године, Патрик Шеберг, чији је рекорд из 1987. године оборио Сотомајор, и Немац Карло Тренхард, који је 1988. прескочио 2,42 метра.

Већ дуго летвица у скоку увис није постављана на висину од 2,40 метара, а камоли на ниво новог светског рекорда.

Круг, челик и вечност Јурија Седиха

Најстарији од "фантастичне четворке" власника светских рекорда старијих од 30 година је Јуриј Седиха.

Док је Хладни рат и даље тињао, 30. августа 1986. године на стадиону у Штутгарту, овај атлетичар Совјетског Савеза бацио је клатно на даљину од 86,74 метра.

Седих није био само рекордер, већ и симбол ере доминације Источног блока, пре свега у бацачким дисциплинама.

Више од три деценије касније, ниједан „чекић“ није летео даље.

Белоруска школа бацача кладива једина је успела да се пробије на врх листе, а најдаље је добацио Владимир Девјатовски 2005. године, са резултатом од 84,90 метара.

Иако се то ретко јавно говори, чињеница је да је добар део рекорда постављен у доба када су допинг контроле биле или благе, или политички заташкане, посебно у земљама Источног блока. Међутим, ни Запад није каскао. Атлетика тог доба била је сурова, а неки од најбољих резултата можда су били последица медицинских манипулација, а не искључиво талента и рада.

Ове године, Дуплантис је већ три пута обарао сопствене светске рекорде у скоку мотком, тренутно је на висини од 6,29 метара. Истакао је да му је циљ достићи 6,30 метара, а следећи наступ је Светско првенство у Токију. Готово је извесно да ће јубиларно двадесето издање најбољих атлетичара света донети барем једно померање људских граница.