Тајна спринтера са Јамајке

Када се прича о спринтерима са Јамајке и њиховим невероватним успесима на светској сцени, они се најчешће гледају кроз призму најбржег човека на планети, Јусеина Болта, али и односа са познатим америчким спринтерима који му тренутно гледају у леђа.

Када мала острвска нација са мање од три милиона људи у тркачким дисциплинама потпуно засени најмоћнију земљу на свету која у спортске програме улаже невероватне суме новца, логично питање које се поставља је: У чему је тајна успеха?

Још пре Јусаина Болта, Јохана Блејка, Асафе Пауела када су спринтери и спринтерке са Јамајке преузели апсолутну доминацију кратким стазама, постојао је велики број такмичара са овог острва који су оставили дубок траг у светској атлетици. Линфорд Кристи, Донован Бејли и Бен Џонсон, само су неки од рођених Јамајчана који су медаље освајали под заставама других држава. И даље не постоји одговор зашто је Јамајка погодно тле на којем расту најбржи људи на планети.

Подстакнути успесима Јусеина Болта и његовом апсолутном доминацијом, али и импресивним резултатима других јамајчанских спринтера и спринтеки у последње време, амерички медији често спомињу допинг као објашњење такве ситуације. Наравно овакво објашњење успеха јамајчанских брзопругаша је неукусно, али њихови резултати и даље остају једна од највећих спортских мистерија.

Истраживања везана за атлетичаре са Јамајке протезала су се од спортских и социолошких, до антрополошких и медицинских. Након свега, није нађен такозвани „брзи ген" који је постао „свети грал" атлетике, али је откривен низ фактора који заједно донекле пружају објашњење зашто најбржи људи на планети долазе са Јамајке.

За Јамајчане атлетика, тачније трчање на кратким пругама, сматра се националним спортом. И поред популарности фудбала и неких других спортова, трчање је било и остало број један. Имајући то у виду атлетика (трчање) је спорт са којим се деца са Јамајке сусрећу врло рано у детињству, још у основним школама.

Колико је атлетика (тачније тркачке дисциплине) популарна на Јамајци најбоље говори податак да је један од најважнијих спортских догађаја у тој земљи атлетско такмичење средњошколаца (од 13 до 19 година) које прати читава нација. Мушкарци су подељени у три, док су девојке подељене у четири старосне категорије.

За многе освајаче медаља средњошколско такимчење било је одскочна даска за касније успехе. Колико је конкуренција оштра најбоље говори податак да Јусеин Болт није успео да освоји медаљу у трећој категорији (до 14 година). Његови успеси дошли су тек касније. Кроз такмичење су прошли многи велики шампиони попут Болта и Пауела (Асафа Пауел није освајао медаље јер је дисквалификован због погрешног старта).

Од атлетичарки средњошколско такмичење су прошле атлетске легенде Мерлин Оти, Веронике Кембел Браун и Шели Ен Фрејзер.

Осим оштре конкуренције од неколико хиљада талентованих младих атлетичара, ово средњошколско такмичење на још један начин је помогло јамајчанским атлетичарима у каснијој каријери.

Присећајући се учешћа Болт је једном приликом рекао: „Ниво такмичења је висок и тера нас да увек будемо најбољи у разреду. То такмичење ми је помогло да превазиђем свој страх од трчања пред хиљадама, милионима људи, јер смо пред домаћом публиком под великим притиском". Болт је 2003. године, освојио златне медаље на тркама на 200 и 400 метара. Већ тада Болт је постигао импресивно време од 20,23 секунде (на 200 метара) и 45,30 секунде (на 400 метара).

Иако је ово такмичење мало познато у свету атлетике о његовој важности најбоље говори податак да се тог дана у Кингстону, међу више од 30.000 гледалаца на стадиону нађу атлетски тренери са колеџа у САД који скаутују најбоље тркаче.

Сурова конкуренција у најранијем добу не може бити једини разлог успеха јамајчамских атлетичара у каснијем добу. Амерички колеџи су место где се стварају најбољи спринтери и атлетичари у тој земљи. Огромни буџети, најновије технике тренинга, најновија открића која се примењују у исхрани, (неки би рекли и најсавршенији методи допинга) који су на располагању, нису довољни да се Јамајка скине са атлетског трона.

До недавно је код многих тренера у САД владало мишљење да Јамајчани тренирају боси и да су због тога ојачали зглобове и мишиће. Многи тренери у тој карипској земљи само су се насмејали тврдњама. Атлетичари у Јамајци не само да не трче боси, већ сматрају да је квалитетна тркачка обућа веома битна за избегавање повреда и постизање резултата.

Ипак, оно по чему се јамајчански спринтери разликују од многих је чињеница да од најранијег детињства тренирају на трави. Многи сматрају да је то ултимативна тајна свих успеха, јер након тренинга на тој површини, много лакше се касније трчи на тартар подлози.

Наравно овде се налази само део истине, и тај начин тренинга није толико револуцинаран колико је настао као резултата непостојања квалитетне инфраструктуре. Недостатак атлетских стаза и дворана узроковао је да атлетичари са Јамајке тренирају на трави, што је индиректно можда и помогло постизању што бољих резултата.

Осим овога многи методи тренинга за спринтере (осим трчања), својствени су само Јамајци. Освајачи олимпијских медаља са Јамајке често демонстрирају деци у школама вежбе које су практиковали када су они почињали да се баве атлетиком.

Чак и са посебним методама тренинга по трави и са оштром конкуренцијом од најранијег доба, не може се у потпуности објаснити откуд нација са мање од три милиона становника, може тако да доминира у појединим дисциплинама.

Да би се добило објашњење у помоћ су позвани и нутриционисти који су доказали да се становници Јамајке хране изузетно здраво још од детињства. Истина, оброци са доста воћа јесу карактеристични за Јамајку, као и морски плодови у исхрани. Становништво свакодневно једе храну која је здрава за организам.

Једно време се сматрало да је тајна јамајчанских спринтера налази у чудесном плоду јаму, који је скоро свакодневни део трпезе у тој земљи. Јам је богат протеинима и другим хранљивим састојцима. Професор Ерол Морисон уверен је да је јам, уз зелене банане, главни узрок успеха Јамајке на кратким стазама.

Према речима професора Морисона јам производи супстанцу која се зове „хипостероид" која служи као природно стимулационо средство, природни стероид, док зелена банана производи супстанцу која много брже обнавља залихе енергије. Он сматра да су Јамајчани од детињства изложени прирдном стероиду, тако да се снажни мишићи стварају и развијају раније него код вршњака у другим деловима света. До почетка двадесетих година, многи Јамајчани већ имају изграђено снажно и мишићаво тело.

Као што је речено, зелена банана производи супстанцу која обнавља залихе енергије која је веома битна током саме трке. Простим биохемијским процесима, већ развијени мишићи много брже обнављају енергију.

„Многи спринтери трче сличном брзином, али не могу да издрже исти темпо све време. До 60 метара многи спринтери губе енергију и успоравају, док јамајчански такмичари задржавају моментум до самог краја трке", сматра Морисон.

Како је сам Морисон признао, то је само хипотеза. Он додаје да је комбинација многих фактора, укључујући тренинг, заслужан за импресивне резултате Јамајчана.

Један од фактора који се сматра битним не само за Јамајчане, већ за многе становнике карипских земаља је генетика и савршена анатомија. Јамајка је насељена становништвом које води порекло из Западне Африке. Према једној студији Универзитета у Њукаслу, Јамајчани могу да захвале скоро савешеној симетрији тела, посебно симетричним коленима на развијању великих брзина. Професор Џон Менинг који је годинама проучавао конституцију и развој јамајчанске деце каже да су карипски народи, који воде порекло из Западне Африке посебно одликују веомс симетричим телима.

Током истраживања које је почело 90-их година прошлог века, установљено је да становници Јамајке имају много боље пропорције и симетрију од Европљана. Истраживање је почело 1996. године када су научници узели размере 288 малишана који су тада похађали основну школу. Мерено је све од величине ушију до дужине ногу.

Наредно мерење извршено је 2010. године када је измерено 163 од првобитних 288 испитаника. Циљ је био да се установе одступања од симетрије, тачније промене на телу током развоја. Некадашњи клинци у то време били су у раним двадесетим годинама. Једна од провера била је и брзина трчања.

Након теста трчања установљено је да су они испитаници који су имали бољу симетрију ногу, посебно колена, у младости, постигли боље резултате и брже истрчали стазу. Сами научници не сматрају да је ово доказ који директно доводи у везу симетрију и добре тркачке резултате, али како је речено, свакако отвара дебату. Потпунији резултати очекују се ове године када је планирано да се исти испитаници који су тестирани као деца, по трећи пут провере.

Један од научника који је пратио експеримент, еволуционарни биолог Роберт Триверс вратио се на западноафричко порекло Јамајчана. У једном научном раду који је објављен на интернету између осталог је написао: „Изгледа вероватно да су људи западноафричког порекла прошли оштру природну селекцију, посебно када је у питању брзина на кратке стазе. То је изгледа утицало на бројне особине, између осталог стабилност колена као и особине читавих ногу".

Установљено је да спринтери са Јамајке, који су пореклом из Западне Африке, такође имају много више брзих мишићних влакана која им омогућавају развијање великих брзина за кратко време, што је идеално у спринтерским дисциплинама. Ово генетско наслеђе свакако је један од фактора који дају предност спортистима са Јамајке.

И поред свих научних и квазинаучних покушаја да се открију мистерије спринтера са Јамајке, никада не треба заборавити тешко социјално окружење из којег се стварају највећи шампиони.

Јусеин Болт, као и многи други спринтери са Јамајке рођени су и одрасли у руралним деловима земље. Многе приче о одрастању су сличне, спортисти су живели у породицама скромног социјалног стања, пешице су прелазили велике даљине до школе или до извора са водом и од малих ногу радили су тешке физичке послове. Све то је допринело да психички и физички ојачају и да буду далеко испред својих вршњака.

На снажну базу уследила је врхунска надградња у познатим атлетским школама на Јамајци. Како је Болт једном рекао, велики број легендарних спринтера са Јамајке узор је многим младим спортистима који сањају да достигну, па и престигну њихов успех. То је једна од ствари које гурају младе спортисте напред.

Уз све то, један тренер са Јамајке је открио тајну која покреће многе да досегну атлетске звезде када је рекао: „Сиромаштво је најбоља мотивација". Јусеин Болт, Јохан Блејк, Асафа Пауел и многи други, осим што су најбржи људи на планети, они су светски познате личности који су зарадили огроман новац бавећи се атлетиком. Потекли су из истог амбијента у којем одраста највећи део популације ове сиромашне карипске државе и дали су пример да се снови могу остварити.

Јамајчани као господари брзине можда и нису открили све своје тајне, али је једна мала нација са острва у сред Кариба доказала да за успех није увек потребан новац.