Када је Меси ходао Земљом

Орила се песма аргентинских навијача претходних седмица у Катару, а после више од 36 година чекања и патње, Богиња је поново у рукама фудбалске нације и њеног највољенијег сина – Лионела Месија.

Сви су знали колико је добар и пре зимског Мундијала, али после финала против Француске и освојеног јединог трофеја који му је у каријери недостајао – постао је заиста фудбалски бесмртан.

Без обзира на све голове и асистенције које је бележио, без обзира на све трофеје које је освајао, без обзира на све рекорде које је обарао – увек је постојала сенка сумње: да ли је најбољи у историји, да ли може да достигне и надмаши легендарног Марадону, да ли може Аргентину да доведе до треће "Богиње" у историји фудбала…

А својим играма на Мундијалу у Катару потврдно је одговорио свим неверним Томама.

Када је прошле године Аргентини донео титулу шампиона Јужне Америке, прву после 28 година, постало је јасно да је омалени "гаучос" из Росарија спреман за улазак у вечност, док још Земљом хода.

Остала је била само једна степеница до будућег предворја фудбалске валхале, а Меси је предводио La albiceleste до титуле светског шампиона. Тако лако, тако лепршаво, како само он зна и уме.

Није Аргентина одушевила током већег дела турнира, али је најбоље сачувала за крај. Цела екипа је живела и играла за титулу, цела екипа фокусирала се да пружи максимум како би Месију омогућила да на својим плећима однесе јужноамеричку селекцију до "Богиње".

Остаће у сенци сјајне игре будуће велике звезде светског фудбала Хулијана Алвареза, фантастичне одбране Емилијана Мартинеза, као и маестрална партија Анхела Ди Марије у великом финалу – Меси је засенио све.

Неки ће можда памтити хет-трик Килијана Мбапеа у финалу на "Лусаилу", којим је освојио титулу најбољег стрелца на Мундијалу, али учинак Лионела Месија, његова смиреност и грациозност ипак су са друге планете.

Рекао је Меси да му је ово последњи Мундијал у каријери. За четири године биће надомак четрдесетих и нереално је очекивати да ће имати физичке и менталне снаге да буде на нивоу на којем се од њега очекује.

Волела би армија навијача да је Дијего Армандо Марадона жив да види како Меси са капитенском траком на руци подиже трофеј Жила Римеа намењен најбољој фудбалској селекцији на свету.

Али, Ел Пибе од горе види све. Смеши се са томпусом међу зубима и шаље пољубац свом наследнику, који га је титулом у Катару достигао и превазишао.

Слично као што је пре 36 година уз помоћ "Божје руке" покорио великог непријатеља (не само на терену), селекцију Енглеске, и одвео Аргентину до финала, а онда и магичном асистенцијом омогућио Буручаги да савлада Тонија Шумахера на препуном стадиону "Ацтека" у Мексико Ситију.

Месију у Катару није била потребна "Божја рука" да би засјао светлије од свих рефлектора на најважнијој фудбалској позорници на свету и стекне статус божанства.

Неко ће помислити да је претерано поредити једног Месија са Свевишњим, ипак је он само фудбалер. Али, он је нешто најближе божанском што је ходало Земљом од њеног настанка.

Уосталом, питајте Аргентинце шта мисле о томе...

У Аргентини сам рођен, земљи Дијега и Лионела...
У земљи Малвина, које никада нећу заборавити.
Не умем да ти објасним, јер нећеш разумети.
За финала која смо изгубили, колико година смо жалили.
Али, сада је све готово...
Јер на Маракани, против Бразила, тата је још једном победио.
Сада поново сањамо, желимо титулу трећи пут,
Желимо титулу светског шампиона.
И за Дијега, видимо га на Небу...
Са дон Дијегом и Ла Тотом, навијамо за Лионела!