Дарко Ковачевић за РТС: Пикси је селектор за понос Србије

Еуфорија, очекивања и вера у репрезентацију Србије дуго нису били на нивоу као што је пред Катар. После свега приказаног, апсолутно оправдано. Пикира се дуго чекани пролазак групне фазе, до ког се није догурало од 1998. године.

Члан тог састава из Француска био је и Дарко Ковачевић. Кршни центарфор који је подједнако знао и главом и ногом је у блиставој каријери постизао голове у најјачим лигама на свету тог доба, прошавши трновит пут степеник по степеник. Од родног Ковина, преко зрењанинског Пролетера до рефлектора "Маракане" и Звездиног црвено-белог дреса.

Затим Премијер лига у дресу Шефилда, прелазак у Реал Сосиједад, где је у два мандата оставио најдубљи траг и као "круна" долазак у моћни Јувентус. Каријеру је завршио у Олимпијакосу, са којим је освојио две "дупле круне" и добио признање најбољег странца Грчке већ у озбиљнијим играчким годинама.

Боје тадашње СРЈ је бранио на поменутом Мундијалу у Француској 1998. и на Еуру у Белгији и Холандији 2000, последњем у ком је наша земља учествовала.

Играо је са и против истинских легенди српског и европског фудбала. У играчкој пензији је и даље нераскидиво везан за фудбал, тако да ће сигурно испратити сваки минут "Орлова" у Катару, на путу да понове оно што је он већ искусио.

Са селектором Стојковићем сте делили репрезентативни дрес. Који је био Ваш први утисак по његовом именовању за селектора?

Као и сви љубитељи фудбала и репрезентације наше земље, сматрам да је за понос то што ће такав човек да представља Србију, један од најбољих фудбалера икад са ових простора. Када сам сазнао да је управо он именован за селектора, помислио сам да је то најбољи потез и да ће сигурно донети одличне резултате.

Шта је "селектор Пикси" унео од оног "играча Пиксија" у игру и свлачионицу "Орлова"?

Пренео је заиста много тога, а вероватно бих издвојио ту неописиву жељу за успехом, победнички менталитет, самопоуздање и веру у свој рад. Свлачионица је веома битан део тренерског посла, треба знати како водити фудбалере и велике личности, а поготово у репрезентацији. Треба умети ускладити играче који дођу из разних великих европских клубова да заједно играју у неком краћем временском периоду, него што би то било у клубу, где су сваки дан са својим саиграчима. И ту је Пикси поакзао огромно знање, искуство, харизму, а примећује се и то поштовање које њему играчи указују, ког је можда баш мањкало протеклих година.

На Мундијалу у Француској сте били део напада у ком је Предраг Мијатовић у свом зениту био главна звезда. Играли сте и са Савом Милошевићем. Србија опет има убојит напад са тандемом Душан Влаховић-Александар Митровић, како Вам се свиђа њихова сарадња на терену?

Много ми се допада тај тандем - Александар и Душан заједно. Треба да се искористи потенцијал и квалитет који поседујемо, да играју сви најбољи фудбалери и да се извуче максимум. То је оно што такође дефинише Пиксија, храбар је да иде у офанзиву са два центарфора. Сигурно је да то зависи од противника, па ће можда некад и то да се мења, некад да се не игра тако, али имају различите карактеристике које могу да допринесу игри.

Како реагујете приликом коментара да Митровићев стил игре подсећа на Ваш?

Могу да разумем уколико неког Митровићев стил подсећа на мој, али не би требало поредити га са мном, нити са било ким. Он је својствен играч. Показао је да је посебан и желим му још много голова за Србију.

Да ли сте испратили противнике Србије у групи, како Вам се чине?

Имају доста играча који су тренутно у доброј форми и који успешно наступају за своје клубове. На пример, Чупо Мотинг је сад привукао пажњу због одличних партија за Бајерн, који је до скоро био у сенци. Биће велики плус за Камерун. Бразил нема смисла да се коментарише, зна се квалитет који су имали и имају. Швајцарци имају нове младе фудбалере у односу на последњи сусрет, као што је Окафор из Салцбурга. Одличан играч, брз, добро грађен и са веома добром техником. Све у свему, група коју не смемо да потцењујемо, али смартам да момци могу да прођу даље. Урадиће то сигурно.

Први пут у историји фудбала Светско првенство ће се одиграти у сред сезоне. Колико је то тежак задатак за играче по питању темпирања форме за сам турнир и каснији наставак сезоне?

Веома чудна ситуација за играче. Немају одмор након напорног турнира. Практично улазе у такмичење после пуно утакмица одиграних за клубове, да би сада уз огроман притисак наступали за своју земљу, након чега одмах морају да наставе са клубовима. Неће им бити лако. Верујем да ће сви дати максимум, а надам се да ће упркос том напору, успети да избегну повреде. Што се тиче форме, то је плус за такмичење, јер су уиграни.

Били сте члан последњег тима који је прошао групну фазу Мундијала, да ли је дошло време да се тај малер прекине?

Сада је право време за то. Велики сам оптимиста, стварно мислим да може далеко да се догура и верујем да ћемо се наћи у наредној фази такмичења.

Од 2000. нисмо играли на Еуру. На папиру смо фаворити у квалификација, да ли и на том такмичењу можемо да догурамо далеко?

Можемо и да освојимо такмичење што се мене тиче. Имамо пример Грчке 2004, а да то чак тада нико није ни очекивао. Ако су они могу да изненаде фудбалски свет и постану европски шампиони, зашто ми то не бисмо постигли са екипом која евидентно има квалитет за такав подухват?