Зашто се каже „од Кулина бана“?

Када неко почне да распреда причу нашироко и надугачко, од самог почетка, обично кажемо да прича „од Кулина бана“. Међутим, мало ко зна да постоји и наставак за ову изреку, те она у целости гласи „Од Кулина бана и добријех дана“.

Ко је био бан Кулин и зашто се помиње у овој изреци знају познаваоци историје, а овај средњовековни владар по својим заслугама заслужује мало више помена. Наиме, Босном је владао од 1180. до 1204. године, а како је у том периоду Босна доживела просперитет и развој, ушао је и у народну изреку.

Бан Кулин био је у родбинској вези са лозом Немањића јер је његова сестра била удата за Мирослава, брата Стефана Немање. О његовом рођењу и пореклу се не зна пуно, а владавину над Босном преузео је прво као вазал Византије, а затим и Угарске.

Са изузетком једног војног похода против Византије у коме је учествовао и Стефан Немања, његова владавина углавном је била обележена као мирнодопско доба, због чега је Босна успела да развије своје трговинске везе и напредује.

Међутим, контроверзе око његове владавине везане су за ширење богумилства, које је наводно прихватио и сам бан Кулин са породицом, због чега се Вукан Немањић обратио католичкој цркви и папи Иноћентију III. Папа се за помоћ у овој ствари обратио угарском краљу Емерику, од кога је захтевао да интервенише, што је Емерик радо прихватио.

Тако је отпочела блиска сарадња између Емерика и Вукана Немањића, који је у свему овоме видео велики лични интерес. Незадовољан титулом владара Зете, желео је да прошири своју територију и на Босну, а Емерика је видео као савезника. Желео је да Угарска нападне Кулина како би му касније било лакше да за себе присвоји део.

Довитљиви бан се досетио да ће папској круни најлакше изаћи у сусрет ако се приклони католичкој цркви и уз писмо папи у коме се правдао како није знао да разликује јеретике, односно богумиле од правих хришћана. Папа је одмах послао своје изасланике да укоре бана тако што ће га приморати да се одрекне јеретичких уверење, што је Кулин и прихватио, али испоставило се да је ово само био његов тактички потез.

Једноставно, схватио је да је религија део политичке игре, те да ако намерава да сачува и себе и своју земљу треба да прихвати, макар номинално, оно што папа тражи од њега. Наводно је чак прешао у католичку веру, али ово није јединствен случај изненадних покрштавања међу средњовековним владарима којима је подршка одређене цркве била важна, те су стога своја лична уверења стављали по страни имајући на уму веће интересе.

Међутим, бан Кулин ушао је у историју не због политичких игара већ због повеље коју је оставио за собом. Ова повеља уређује трговинске и добросуседске односе са Дубровником, а такође је позната и плоча Кулина бана. Она представља први сачувани српски ктиторски натпис неке цркве на подручју Босне, а занимљиво је да је уз натпис осликан био и Кулинов портрет који није сачуван. Овај натпис данас се чува у музеју у Сарајеву.