Свети Симеон

Православна црква 26. фебруара обележава празник Светог Симеона Мироточивог, а многима је и данас непознато да је овај празник посвећен утемељивачу српске државе, великом жупану Стефану Немањи.

Поред тога што се сматра родоначелником лозе Немањића и творцем независне српске краљевине, Стефан Немања се кроз историју слави и поштује као чувар језика и велики ктитор који је заједно са најмлађим сином Растком, касније Светим Савом, и најзаслужнији за самосталност Српске православне цркве.

Колики је утицај Стефан Немања имао на цркву и народ говори и податак да се у готово свакој српској цркви управо лик Светог Симеона налази приказан било на фрескама, иконама или другим радовима. Током своје владавине ослањао се на цркву, готово као свог сувладара, знајући колико је важно да свој народ уједини не само у оквиру државних граница већ и духовних.

Иако би се мало који владар на његовом месту повукао са престола и предао сву овоземаљску власт, Стефан Немања је управо то учинио на великом сабору који је сазвао 1196. године, када је престо уступио свом средњем сину Стефану. За своје владавине важио је за изразито мудрог владара, одлучног, промишљеног и са одличним осећајем за дипломатију, те стога не чуди зашто је проценио да је прави тренутак да се повуче и остави Стефану да настави оно што је сам започео и Србији коначно донесе краљевску круну.

Његово повлачење и кршење свих обичаја препуштањем престола средњем уместо најстаријем сину био је чисто политички потез, али одважан, храбар и несебичан довољно да додатно потпомогне стварање култа око његовог имена и дела. Овај култ додатно ће учврстити управо његов најмлађи син Свети Сава у Житију Светог Симеона, због чега ће име Стефана Немање у целој династији Немањића бити схватано као врховни узор слике владара кога красе најбоље владарске способности и благост и помирљивост човека који припада само свом народу и Богу.

Велики утицај на његову одлуку да се заједно са супругом Аном замонаши одиграо је управо Свети Сава, који је позвао оба родитеља да мир позних година пронађу у молитви, посту и богослужењу.

Тако су се Стефан Немања и Ана истовремено замонашили у Цркви Светог Петра и Павла у Расу недуго после сабора и узели монашка имена Симеон и Анастасија. Прву годину свог монашког живота Симеон је провео у манастиру Студеници, да би се у јесен 1197. године придружио тада још увек монаху Сави на Светој Гори.

Тамо су заједно оживели запуштени манастир Хиландар 1198. године. Само годину дана касније Стефан Немања је преминуо управо у Хиландару, а према предању, у тренутку када је умро просторију у којој је био обасјала је светлост. За свеца је проглашен већ идуће године, а његове мошти точиле су свето миро, смирну односно смолу.

Његове мошти је 1208. у Србију пренео управо Сава како би над њима измирио завађену браћу Стефана и Вукана, а затим их пренео у Студеницу, где и данас почивају.

За свог века Стефан Немања је обновио многе цркве и подигао Богородичин манастир и Светог Николу у Топлици, Ђурђеве Ступове, Студеницу и Хиландар.