Евдокија Анђел

Евдокија (око 1173–1211) је синовица византијског цара Исака II Анђела и ћерка његовог наследника Алексија III Анђела, прва страна принцеза на двору Немањића и мајка Стефана Радослава, Предислава и Стефана Владислава.

Наследник Немањин, средњи син Стефан, васпитан је у византијском духу. Као сналажљив дипломата и обазрив и срачунат војсковођа, ктитор велелепне Жиче, важио је за једног од најдаровитијих Немањића.

Држава коју је наследио Стефан, још за владе свог оца Стефана Немање (1166–1196), знатно је узнапредовала како у територијалном тако и у политичком и државотворном смислу. Иако још "варварска" за Византинце, постала је фактор на који се мора рачунати.

Брак принца Стефана са Евдокијом склопљен је, по свој прилици, 1191. године. Евдокија је, са својом пратњом, пошла из Цариграда пут Србије познатим римским путем Вија Егнација. Идући према северу, дошла је до Скопља и ту ју је дочекао млади Стефан.

Док је кормило Рашке држао њен свекар Немања, Евдокија није покушавала да се меша у послове државе. Стефану је родила сина Радослава, рођеног 1192, и кћерку Комнину.

Од тренутка када је постала велика жупанка, Евдокија је почела да користи своје право да учествује у владању над српском државом. Чак су, изгледа, Срби морали пристати, стоји забележено, да Евдокија буде учесница највише власти у Рашкој као што су биле августе у Византији.

Сигурно је Немања добро размислио када је пристао на тако значајну улогу своје снахе, у случају да Стефан дође на власт. Евдокија је имала јак утицај на васпитање деце, посебно сина Радослава, који је учен и научен да се више осећа као Грк него као Србин. То ће га касније скупо коштати.

Да би се осветила мужу за наводна неверства, Евдокија се и сама упустила у брачне преваре. Постоје извори који кажу да ју је Стефан ухватио у неверству, па је због тога наредио да јој се скину хаљине, и нагу, само у кошуљи, отерао ју је из Србије. Има и оних записа у којима се тврди да је Евдокија била болесна.

Суштина тог краха ипак је била политичке природе. Стефан се почео окретати према западу. Зашто? Принцеза с Босфора била је потребна у време склапања мира с Византијом. То је одговарало и једној и другој страни. Али углед и моћ Византије нагло су опадали, а Латини су се приближавали Цариграду. Евдокија је сада постала сметња за нове односе с Латинима.

Након десет година заједничког живота, Стефан је, 1201. године, отерао Евдокију. Цариградска црква разрешила је њихов брак 1201/1202.

Неверство Евдокијино, без обзира на све друге околности, оставило је трага на Стефановој души.

Евдокија се удавала још два пута, али јој се те удаје нису посрећиле.