Стефан Немања

Дугом и енергичном владавином, Стефан Немања је успео да успостави јаку државу у којој је ојачао углед власти. Ујединио је Рашку и Зету, које су се дотад пола века бориле за превласт и отворио је пут за стварање још шире националне државе.

Стефан Немања је рођен око 1113. године у Рибници (данашња Подгорица), као четврти и најмлађи син властелина Завиде.

Када је одрастао, Немања је на управу добио области око Топлице, Ибра, Расине и Пусте Реке. Византијски цар Манојло l Комнин 1165. године додељује и жупу Дубочицу (око данашњег Лесковца) Стефану Немањи, чиме он постаје директан царев вазал, а самим тим се побољшава и његов положај у борби за титулу великог жупана.

Непосредно након добијања жупе, Стефан Немања креће са подизањем два манастира, чиме добија подршку племства и цркве. Међутим, на великом скупу рашке властеле, браћа су га заробила и затворила у пећину. Присталице су га убрзо ослободиле.

Године 1166, збацио је с власти најстаријег брата Тихомира и са осталом браћом, Страцимиром и Мирославом, прогони га из земље.

У јесен 1168. године, цар Манојло шаље војску протераној браћи како би скинули с власти Стефана Немању, али у бици код Пантина, недалеко од Звечана, Стефан Немања побеђује и званично бива прихваћен као велики жупан Рашке и византијски вазал.

Током периода владавине, од 1168. до 1196. године, Стефан Немања је заједно са Краљевином Угарском, Млетачком републиком и Светим римским царством ратовао против Византије и тиме проширио своју територију на Зету и Неретву.

У време крсташких ратова, 1189. године, Стефан Немања и Фридрих Барбароса, који је предводио крсташку војску, срели су се у Нишу. Крсташка војска је наставила поход и након освајања Хадријанопоља, 1190. године цар Исак II склапа мир са Барбаросом, што му омогућава да нападне Немању.

Битка се одиграла исте године око Јужне Мораве, а византијска војска је однела победу, после чега је пустошила Рашку и страдао је Немањин дворац недалеко од Куршумлије.

Стефана Немању сматрају једним од родоначелника Српске православне цркве и великим борцем против богумилских учења. Био је ктитор великог броја манастира и цркава, а међу најпознатијима су Студеница, Хиландар и Ђурђеви ступови. Према легенди, Стефан Немања је Ђурђеве ступове изградио у знак захвалности Светом Ђорђу, коме се молио током свог заточеништва у пећини Рас, обећавши да ће, ако га избави из тамнице, подићи манастир у његову част на врху брда које је једино могао да види из пећине.

На државном сабору 1196. године, предаје власт свом средњем сину Стефану Немањићу, који је 1217. године постао први српски краљ.

Стефан Немања се заједно са својом супругом Аном замонашује у манастиру Студеници, где добијају монашка имена Симеон и Анастасија. Заједно са сином Савом одлази на Свету гору 1198. године да обнове манастир Хиландар, где и умире 13. фебруара 1199. године.

Наредне године је канонизован као Свети Симеон Мироточиви, а његове мошти Сава је донео у Студеницу – да би над њима измирио завађену браћу Стефана и Вукана – где се и данас налазе.