Успон Немањића

Како је велики жупан Немања ујединио Рашку и Зету и утро пут стварању прве српске краљевине.

Дуго очекивана прва епизода серије "Немањићи - рађање краљевине" вечерас се приказује на РТС-у. Почетак радње ове серије враћа нас у другу половину 12. века, у време стицања моћи Немањића, најважније српске средњовековне династије чији је родоначелник био Стефан Немања.

Немања је упамћен као утемељивач српске државе, потом и цркве, заједно са сином Савом. Дугом и енергичном владавином он је успео да успостави јаку државу у којој је ојачао углед власти.

Ујединио је Рашку и Зету које су се дотад пола века бориле за превласт и отворио је пут за стварање још шире националне државе.

Стефан Немања – рани живот 

Стефан Немања рођен је око 1113. године у Рибници (данашња Подгорица), као четврти и најмлађи син властелина Завиде.

Завида је проган из Рашке током сукоба око власти међу члановима породице Вукомановић. Неки историчари тумаче да је Завида био велики жупан кога су сродници уклонили с власти. Склонио се у Дукљу у којој је рођен и тамо је добио најмлађег сина Немању.

Због тога је Немања прво био крштен по римокатоличком обреду који је преовладавао у Дукљо. Касније, када се његов отац вратио у Рашку, крштен је по грчком обреду у Цркви Светих апостола Петра и Павла.

Када је одрастао добио је на управу области око Топлице, Ибра, Расине и Пусте Реке.

Византијски цар Манојло I Комнин 1162. године додељује и жупанију Дубочицу (око данашњег Лесковца) Стефану Немањи, чиме он постаје директан царев вазал, а самим тим се побољшава и његов положај у борби за титулу великог жупана.

Долазак на власт

Непосредно након добијања жупаније, Стефан Немања креће са подизањем два манастира, чиме добија подршку племства и цркве.

У Нишу, 1165. године, на поклоњење византијском цару Манојлу Комнину долазе Стефан Немања и његова три брата, Тихомир, Страцимир и Мирослав.

Манојло Комнин даје највеће повластице Немањи, што ће изазвати незадовољство код његове браће. Један од разлога за царев однос према Стефану Немањи је био тај што је он владао областима које су се наслањале на Моравску долину и због тога је био у положају да одсече одступницу Византинцима у борбама с Мађарима.

Немањина супруга Ана се плашила да ће то да изазове љубомору код његове браће. Немања је разуверава јер има велико поверење у њих и на њихов позив одлази у Рас.

Међутим, на великом скупу рашке властеле, браћа су га заробила и заједно са делом његових присталица затворила у пећину.

Његово заробљеништво је трајало релативно кратко јер су га присталице убрзо ослободиле и Немања је тада од народа затражио, и добио, пристанак за почетак борбе за спас и слободу свих поробљених српских земаља.

Године 1166. збацио је с власти најстаријег брата Тихомира и са осталом браћом, Стацимиром и Мирославом, прогони га из земље.

У јесен 1168. године цар Манојло шаље војску протераној браћи како би скинули са власти Стефана Немању, али у бици код Пантина, недалеко од Звечана, Стефан Немања побеђује и званично бива прихваћен као велики жупан Рашке и Византијски вазал.

Владавина и освајања

Током периода владавине, од 1168. до 1196. године, Стефан Немања је заједно са краљевином Угарском, Млетачком републиком и Светим римским царством ратовао против Византије и тиме проширио своју територију на Зету и Неретву.

Након смрти угрског краља Иштвана III и након епидемије која је захватила млетачку војску, Рашка је остала сама у борби против Византије. Цар Манојло је искористио тренутак и сам се на челу војске упутио ка Рашкој. Стефан Немања се прво повукао у планине а затим се предао.

Немањино заточеништво у Цариграду завршило се његовим поклоњењем цару Манојлу и обновом вазалних обавеза и задржавањем титуле великог жупана.

Након повратка у Рашку Стефан Немања војно помаже Византију, све до Манојлове смрти 1180. године када се окреће папству.

Ослабљена Византија Немањи даје могућност проширења тако да он током 1180-их осваја, између осталог, Београд, Ниш, Косово и Метохију и долази све до данашње Софије.

Током крсташких ратова, 1189. године, Стефан Немања и Фридрих Барбароса, који је предводио крсташку војску, срели су се у Нишу. Крсташка војска је наставила поход и након освајања Хадријанопоља, 1190. године цар Исак II склапа мир са Барбаросом, што му омогућава да нападне Немању.

Битка се одиграла исте године око Јужне Мораве а византијска војска је однела победу након чега је пустошила Рашку а страдао је и Немањин дворац недалеко од Куршумлије.

Немања се повукао и са Византијом је закључио мир након чега је вратио неке раније освојене области али је Византија признала независност Рашке.  

Задужбине и смрт

Стефан Немања се сматра једним од родоначелника Српске православне цркве и једним од највећих бораца против богумилских учења.

Био је ктитор великог броја манастира и цркава а међу најпознатијима су Студеница, Хиландар, Ђурђеви Ступови. Данас су очувани и Манастир Богородице и Манастир Светог Николе код Куршумлије.

Због заслуга у задужбинарству и због оснивања династије Немањића, српска црква га је прогласила за свеца.

Према легенди, Стефан Немања је Ђурђеве Ступове изградио у знак захвалности светом Ђорђу коме се молио током свог заточеништва у пећини Рас, обећавши да ће, ако га избави из тамнице, подићи манастир у његову част на врху брда које је једино могао да види из пећине. 

На великом државном сабору 25. марта 1196. године предаје власт свом средњем сину Стефану Немањићу, који је 1217. постао први српски краљ.

Стефан Немања се заједно са својом супругом Аном замонашује у манастиру Студеници, где добијају монашка имена Симеон и Анастасија. 

Заједно са сином Савом одлази на Свету гору 1198. године да обнове манастир Хиландар где и умире 13. фебруара 1199. године.

Наредне године је канонизован као Свети Симеон Мироточиви, а његове мошти Сава је донео у Студеницу, да би над њима измирио завађену браћу Стефана и Вукана, где се и данас налазе.

Биографију Стефана Немање писала су два његова сина: Свети Сава око 1210. године и Стефан Првовенчани 1216. Трећу биографију написао је светогорски монах Доментијан 1264. године.

Број коментара 23

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 17. јул 2024.
30° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару