Документарна серија "Култура Срба у Хрватској", ускоро на РТС-у

Замишљена је пре неколико година као низ прича о култури Срба у Хрватској, причаних и реализованих тако да буду личне, оригиналне и документарне и да, пре свега, почивају на култури народа који је оставио, и данас оставља трагове на великој култури Европе, живећи на територији суседне земље.

Тако су се појавили аутори који испуњавају услове - Никита Миливојевић, позоришни редитељ пореклом Далматинац, затим Загрепчанин, писац Ђорђе Матић, телевизијски аутор Борис Миљковић, родом из Загреба а пореклом из Славоније, писац Владимир Табашевић, родом из Мостара а духом из Дубровника и сценаристкиња Наташа Дракулић, Личанка, драматург и уредник ове телевизије.

Њихове су приче, редом, реализоване током једне календарске године. И заиста, донеле су слике, осећања и сведочења најразличитијих људи, њихових мишљења и радова, обичаја и деловања. Кроз прву продукцију епизода ове серије, прошли су носталгични српски исељеници из Аустралије, песме Арсена Дедића, епископ далматински Никодим, у свом невероватном Шибенику и манастиру Крка, јавио се Драган Великић из Пуле, а редитељи ових телевизијских личних есеја причали су и своје породичне приче из којих, испоставиће се, произилази и део њихове поетике.

Чуо се глас Радета Шербеџије, обилазили смо са приповедачем и песником Ђорђем Матићем занимљиве и значајне адресе Срба у Загребу и открили колико је позоришни живот Загреба повезан са онима којих више нема а који су, са осталима, обликовали културу тог средњеевропског града. Причао нам је о томе и писац и бивши уредник ХРТ-а, Драго Кекановић, писац романа о загребачкој принцези, Кантакузени из Смедерева, давнашњој становници Загреба и посредној лауреткињи првог издања награде Београдски победник, а Јован Ћулибрк, велики познавалац рок музике, од Лајбаха до Идола, владика Славонски, данашњи становник Пакраца, пријатељ Лори Андерсон, доктор Јерусалимског универзитета, представио нам библиотеку владичанског двора у Пакрацу, достојну великих библиотека Европе свог времена, видели смо тамо и колекцију слика српског барока, али и планове за музички студио, концерте нових рок група и културне планове које само такав виспрени и жив дух може замислити. У Славонији смо посетили родну кућу Милутина Миланковића, након тога и библиотеку Мађарске академије наука у Будимпешти у којој је постављена спомен плоча овом великом српском научнику, са жељом да нагласимо да је српска култура неодвојиви и формативни део европске културе.

Млади писац Владимир Табашевић провео нас је, кроз Драгојевићеву поезију, по Дубровнику историје, зидина, прича и сећања, окупао се у мору Затона и оставивши за собом зрно личне поетике.

По Дубровнику нас је водила и глумица Јелена Рајић, а Мирослав Бошковић, јереј Епрахије захумско-херцеговачке и приморске и Иван Виђен, историчар уметности откривали су нам тајне и чудеса српског Дубровника.

Кроз историју Срба у Лици, Банији, Кордуну, провела нас је Наташа Дракулић са својим саговорницима чији су живот и рад уткани у културни живот Срба на овим просторима. Између осталих о томе су сведочили књижевници Милош Кордић, Миле Боснић, Мирко Демић, историчар Чедомир Вишњић и историчари уметности Марко Миљановић и Сњежана Орловић.

О богатству културног наслеђа Срба Источне Славоније, Барање и Западног Срема, o традицији, значају цркава и манастира у Даљу, Вуковару, Осијеку, Белом Манастиру, Кућанцима, Кнежеву, у разговору са црквеним старешинама Наташа Дракулић кроз три епизоде слика културни пејзаж српске заједнице. Слику заокружују саговорници писац Ђорђе Нешић, историчар Боривој Чалић, професор Милош Катанић, новинар и писац Славко Бубало.