Недељом увече

20 година на програму телевизије Београд

Двадест година редовног емитовања једне серије озбиљне музике - као што је то случај са серијом "Недељом увече" - представља ретку појаву и за средине са много дубљом музичком традицијом од наше.

Од првог тренутка успостављена је жива комуникација са гледаоцима: из уметничке понуде коју емисија пружа и реаговања гледалаца на ту понуду образују се модели који се кроз ту двосмерну везу мењају, надграђују и тако се ствара једна жива материја која се непрестано гиба, па свака емисија представља нову авантуру - и за ауторе и за гледаоце. Али, до тога не би могло да дође да не постоји један чврст, јасан и непоколебљив основни концепт који се ослања на саму природу телевизијског медија.

Серија се појавила на програму Телевизије Београд 6. јануара 1990. године под називом "Суботом увече". Наиме, средином 1989. године у Музичкој редакцији је одлучено да се сачини програм који ће се од дотадашњих разликовати по томе што ће бити отворен за ту двосмерну комуникацију. Задатак је поверен Снежани Николајевић, тада већ искусном уреднику, која је имала знатно искуство у том погледу у Школском програму, где је скоро 10 година уређивала серију "Јавни час" и знала је да треба пре свега да се усредсреди на концепт и да око њега окупи најбољи ТВ ствараоци.

У конципирање серије одмах су се укључили и редитељ Александар Мандић, који је у то време неприкосновено владао и техником и естетиком живог програма, и водитељ Дејан Ђуровић, који је био спреман да своја искуства из домена радија потпуно подреди законитостима ТВ медија.

Радило се неколико месеци пре него што се прва емисија појавила на програму. Сачињен је драматурски костур који је остао изнад свих догађања која су следила у том узбурканом времену и која су, неминовно, утицала и на естетику и поетику телевизије. Серија је пуних 15 година била на програму сваке прве суботе у месецу.

Од јануара 2005. серија се емитује недељом, па је, сходно томе, променила име у "Недељом увече" - задржавши исти основни концепт музичког контакт програма. У том тренутку је значајно освежење донела Катарина Глишић, глумица и пијанисткиња, која се придружила Дејану Ђуровићу и која од тада заједно са њим води емисију.

Године 2006. и 2007. емисије су реализоване као дуплекси. Најпре је тако обележена значајна годишњица наше музичке културе - 150 година од рођења Стевана Стојановића Мокрањца: представљени су најбољи хорови у појединим срединама - Новом Саду, Пожаревцу, Крагујевцу, Београду, Ваљеву, Нишу, Бања Луци...

А 2007. године, настављујући напоре на деметрополизацији музике, серија је обишла оне градове у Србији у којима је деловањем појединих ансамбала формиран специфичан музички миље.

У току две деценије емисије су режирала тројица редитеља, све снажне уметничке личности и индивидуалности. Мандић је, на пример, непрестано тражио акцију, доводио пренос до високе емотивне тензије. Затим је редитељско кормило преузео Михаило Вукобратовић. Радио је са лакоћом и елеганцијом, мирно, сталожено и ауторитативно, увек са осмехом и љубазношћу и трудио се да сваки гост и свака појава буду детаљно визуелно обрађени, са пуно документарног материјала. Највећи број емисија, скоро 140, режирао је Мишко Милојевић који се труди да у сваком потезу пружи пуно естетике и покаже свој смисао за лепо - за леп кадар, за лепу композицију, за леп редослед кадорва, за лепу секвенцу. Као велики зналац телевизијске технике и технологије, у великој мери унапређује редитељски план и њиме утиче на презентацију и поимање садржине.

Кроз серије "Суботом увече" и "Недељом увече" прошао је велики број најзанимљивијих личности из нашег музичког и културног живота - по неким статистичким прорачунима око 1.000 истакнутих музичара; али, исто тако, скоро да је тешко пронаћи неко значајно извођачко име које је стасало у овим годинама, а које није, као млад, успешан извођач, представљено публици кроз ове серије.

Топ листа дела класичне музике, која је саставни део концепта, садржала је увек најквалитетније снимке страних извођача. Тако је овај програм постао оаза у којој гледаоци могу да чују одличну музику, сјајне интерпретације, да упознају занимљиве уметнике, да сазнају новости из музичке сфере и да својим предлозима утичу на коначну садржину емисије.

И управо све те одлике имала је у виду и Коларчева задужбина, једна од наших најстаријих и најугледнијих културних институција, када је своју годишњу плакету доделила овој серији.

У недељу, 6. децембра, на програму је 200. емисија серије "Недељом увече", којом се заокружује пуних 20 година њеног редовног присуства у програму Телевизије Београд.

Значајни уметници, предвођени примадоном Бечке опере Оливером Миљаковић и маестром Владимиром Крањчевићем пружиће прегршт високих уметничких домета. Емисија ће се одвијати у студију IV - истом из кога је емитована и прва, пре две деценије. Но, овог пута биће то у савременој технологији.

Као значајан куриозитет истичемо и чињеницу да ће емисија бити истовремено на другом програму Београдске телевизије и на њеном Дигиталном каналу.

Емисију потписује стална ауторска екипа - водитељи Катарина Глишић и Дејан Ђуровић, уредник Снежана Николајевић и редитељ Мишко Милојевић

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. новембар 2024.
13° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње