Циклус филмова о Шерлоку Холмсу са Бејзилом Ретбоуном

Свака генерација има свог омиљеног Шерлока Холмса. Моја је стасала уз Џеремија Брета који га је играо у популарној британској серији емитованој петком увече кад сам био у првом разреду основне школе. И даље памтим колективну хистерију коју је произвела сцена када Моријарти гурне Холмса низ Рејхенбашки водопад.

Тада нисам знао да је ова ситуација једна од обавезних фигура у свакој континуираној серијализацији Холмса. Свакако сам је лакше поднео када сам је опет видео у Мофатовом Шерлоку, две деценије касније.

Адолф Хитлер имао је свог омиљеног Шерлока Холмса - био је то Бруно Гитнер који је играо овог јунака у немачкој адаптацији Артура Конана Дојла. Да ли је Хитлера привукло то што је попут Холмса имао лекара који му је преписао кокаин, не знам, али у берлинском бункеру после Фирерове смрти пронађeне су две филмске копије - Човек који је био Шерлок Холмс, пародија на овог јунака са највећом филмском звездом Рајха Хансом Алберсом и Баскервилски пас, директна адаптација произведена у немачкој продукцији.

Међутим, Адолф Хитлер је био и Холмсов противник, и то у серијалу који је прославио Бејзила Ретбоуна, вероватно најзначајнијег глумца који је играо ову улогу у историји филма.

Већ током прве петољетке постојања филма као научног проналаска појавило се интересовање за екранизацију Шерлока Холмса. Први пут је приказан на филму још 1900. године, а у периоду од 1921. до 1923. године Ели Норвуд га је играо у 47 немих филмова, од тога 45 кратких, и по тој улози је остао упамћен. У немој ери, од запажених звезда играли су га још и чувени комичар Мак Сенет као и карактерни глумац Џон Баримор.

Бејзил Ретбоун је британски глумац рођен у Јужној Африци. Почео је у позоришту играјући махом класични шекспировски репертоар. Одатле је прешао на филм, и заиграо махом улоге углађених негативаца, што је до дана данашњег судбина енглеских глумаца.

Пре него што ће заиграти Холмса, Ретбоун је тако играо противника Робину Худу Ерола Флина и Зороу Тајрона Пауера. Елеганцију у држању и говору која је красила његове углађене негативце препознао је студио Фокс као прави атрибут за екранизацију Шерлока Холмса, и упарио је Ретбоуна са Најџелом Брусом коме су дали улогу доктора Вотсона.

Са мањим прекидима, Ретбоун и Брус су наступали заједно на филму и радију као Холмс и Вотсон све до Брусове смрти.

Прва два филма изашла су 1939. године. Били су то Баскервилски пас по роману Артура Конана Дојла и Авантуре Шерлока Холмса по комаду Вилијема Џилета који је у више наврата привлачио пажњу филамџија. Фоксове продукције Шерлока Холмса реализоване су у стандардном формату целовечерњег филма од сат и по, смештене су у канонски период Холмсовог деловања - 19. век, и упркос успеху прва два филма, серијал је прекинут.

Када су пропали Фоксови реговори са чуварима заоставштине Артура Конана Дојла, права је преузео студио Јуниверсал заједно са Ретбоуном и Брусом као главним глумцима.
Њихови филмови били су другачије конципирани. Купили су 21 канонску Дојлову причу, али су задржали право да их знатно измене. Исто тако прешли су са стандардног једноипочасовног формата на једночасвни формат који је у то време био карактеристичан за филмове Б продукције. Несвесно, на више нивоа су антиципирали будући развој филмских франшиза и телевизијских серија.

У првом филму Јуниверсаловог серијала који је изашао 1942. године, Холмс је измештен из канонског периода у савремено доба, у Други светски рат. На самом почетку филма Шерлок Холмс и глас страха, кроз неколико натписа и ауторских интервенција наглашава се да је реч о ванвременском јунаку који се може појавити и у другој епохи, у истим годинама у којима је био и у 19. веку. Шта је то него антиципација конвенције из Џејмса Бонда који је већ 57 година мање-више истих година, у најразличитијим историјским околностима?

Шерлок Холмс и глас страха је базиран на Дојловој причи али се заправо бави Холмсовом истрагом петоколошаша у Лондону и алузија је на Вилијама Џојса који је преко нацистичког радија водио програм на енглеском језику ширећи дефетизам и наглашавајући афектирани акценат британских високих класа.

943. године Шерлок Холмс се још два пута хвата у коштац са нацистима. У филму Шерлок Холмс и тајно оружје, решава случај отетог швајцарског научника ког професор Моријарти жели да проследи Немцима, а у Шерлоку Холмсу у Вашингтону истражује смрт британског агента који је послат да донесе тајну поруку америчким савезницима.

Од 1943. године и трећег филма који је изашао у тој сезони, Шерлок Холмс се више није бавио шпијунским питањима. Рат је у тим филмовима постојао као својеврсни ехо, постојали су ликови официра и војних инвалида, али су мотивације и случајеви следећих мистерија постали мирнодопски и углавном се везивали за користољубље и друге дијаболичне планове.

Нашој публици нарочито може бити занимљив дванаести филм у серијалу, Пут у Алжир, где Холмс и Вотсон помажу руководиоцима измишљене државе Ровиније. Неки ликови из ове монархије имају имена која звуче у намању руку југословенски, рецимо Мирко и Губец.
После четрнаест филмова Бејзил Ретбоун одлучује да напусти серијал. Јуниверсал је размишљао о томе да га одмени Том Конвеј ког су ангажовали да са Брусом игра Холмса на радију али су на крају ипак одлучили да серијал окончају.

Адаптирање криминалистичких прича у формат од сат времена на неки начин антиципирало је каснији развој полицијских криминалистичких серија. Оне су такође имале епизоде у трајању од 45 минута до сат врмена и представљале су окосницу телевизијског драмског програма када је он почео да се развија.

Бејзил Ретбоун се осећао истрошено после четрнаест наступа као Шерлок Холмс али на крају ова улога га је обележила за цео живот и овај лик је често варирао, понекад у пародичном маниру, све до краја живота 1967. године.

Све екранизације Холмса конципиране класично, односно музејски и са идејом да се евоцира успомена на канон Артура Конана Дојла, дугују много Бејзилу Ретбоуну, иако га је он парадоксално више пута играо у савременој епохи него у канонској.

Па ипак, било да је то Џереми Брет у серији коју сам волео као дете, Питер О'Тул, Ијан Ричардсон или совјетски глумац Василиј Ливанов, корени њихових интерпретација везани су за Ретбоуна.

Све до најновијих модернизованих углова сагледавања Холмса какав доносе Роберт Дауни Џуниор, Бенедикт Камбербеч или Џони Ли Милер, основ је углавном био базиран на прва два Фоксова филма у овом серијалу.

Холивуд никада касније није тако систематски екранизовао Холмса. Било је одличних филмова о овом јунаку као што су Седмопроцентна отопина Херберта Роса, Убиство по налогу Боба Кларка са Кристофером Пламером у главној улози и можда понајбољи филм о овом јунаку - Приватни живот Шерлока Холмса у режији Билија Вајлдера, занмиљиво, смештен у освит Првог светског рата.

Тек је крајем двехиљадедесетих, са екранизацијом Гаја Ричија и Робертом Даунијем Џуниором у главној улози поново покренут овај лик у форми холивудског серијала. За сада су снимљена два филма и најављен је трећи.

Телевизијска адаптација Стивена Мофата под насловом Шерлок, са Бенедиктом Камбербечом у главној улози, на извесни начин реформисала је телевизијски израз уводећи детаље из дигиталне комуникације на екран.

Ако имамо у виду да је Гинисова књига рекорда препознала Шерлока Холмса као најчешће екранизованог јунака ког је у преко 250 разних поставки играло скоро 80 глумаца, можемо рећи да је Ретбоунова заоставштина изузетно важна јер је он обојио велики део тих рола као претеча.