Србија у Великом рату

Кроз хронологију догађаја, са низом нових детаља, у серији се описују успеси, подвизи, страдања и трагедија српске војске, државе и народа у Првом светском рату.

Геополитички односи пред Велики рат, интереси великих сила и положај Србије, српски уступци и аустроугарски ратни ултиматум - тема су прве епизоде серије. Такође, у овој епизоди говори се и о српској војсци, бомбардовању Београда 1914. године и славној Церској бици.

У следећим епизодама серије, осим осврта на најзначајније битке које је српска војска тих година војевала (Битка на Дрини, Колубарска битка, Кајмакчалан, пробој на Добором пољу...), биће речи и о судбини српских војних заробљеника и цивила у логорима широм Европе. Посебна пажња посвећена је животу у окупираној Србији, чије је становништво, скоро четири милиона људи, живело у бугaрској и аустроугарској окупационој зони изложено глади, интернацијама и убиствима.

О страхотама и трагедији која је тих година задесила целокупан српски народ говоре најеминентнији српски, али и инострани историчари. Поред најбољих познавалаца прилика Првог светског рата са овог подручја, у филму учествују и најпознатији проучаваоци Великог рата у Европи: професори са Кембриџа, Сорбоне, Ломоносова и Универзитета у Бечу.

Филм је сниман у 13 земаља (Србија, Албанија, Грчка, Македонија, Аустрија, Чешка, Словачка, Мађарска, Румунија, Бугарска, Русија, Тунис и Француска). Екипа Радио-телевизије Србије која је реализовала овај филм прва је новинарска екипа која је после 100 година прошла путем којим је ишла српска војска у периоду од 1915. до 1918. године.

Снимане су албанске планине и мочваре. На основу фотографија из времена Првог светског рата биране су локације. Места битних догађаја забележена су и век касније. Снимано је на Кајмакчалану, Крфу, на Добром пољу, планинском врху са кога је извршен пробој Солунског фронта, у Солуну.

Снимљени су скоро сви споменици и гробља на којима су остала да леже тела српских војника и цивила (Зејтинлик, Војничко гробље у Битољу, спомен-костурница на Кајмакчалану, у Крупњу, Лазаревцу, војничко гробље у Тијеу крај Париза, гробље у Бизерти, у Мензел Бургиби).

Драгоценост филма представљају и кадрови гробаља српских ратних војних заробљеника и цивила у Маутхаузену, Ашаху, Нежидеру, Јиндриховицама, Нађмеђеру, Араду и Софији.

Игране сцене у филму представљају реконструкцију важних историјских догађаја и оне су засноване на сведочењима савременика која су остала забележена у историјским књигама или ратним дневницима. На тај начин и игране сцене, поред аутентичних фотографија и архивских кадрова, представљају својевстан историјски документ.

У играним секвенцама појављују се најпознатији српски глумци. Војводу Радомира Путника игра Воја Брајевић, војводу Живојина Мишића Бранислав Лечић, у улози Николе Пашића појављује се Мики Крстовић. У филму глуме и Никола Ракочевић, Срђан Тимаров, Љубивоје Тадић, Бранко Јеринић, Владимир Јоцић...

Српске војнике у ратним сценама верно су одиграли припадници Специјалне бригаде Војске Србије, припадници Треће бригаде Копнене војске Србије као и будући официри, кадети Војне академије. Симулације ратних борби изведене су на Пасуљанским ливадама и Делиблатској пешчари. Прелазак српске војске преко албанских планина сниман је на Копаонику.

Документарно-играна серија урађена је у продукцији Радио-телевизије Србије и Министарства одбране, односно Војнофилмског центра "Застава филм". Серија је финансирана средствима Владе Србије у оквиру програма обележавања стогодишњице од почетка Првог светског рата а под покровитељством Министарства културе Републике Србије.

Документрано-играна серија "Србија у Великом рату" биће на програму од 13. октобра, уторком, на Првом програму РТС-а у 22 сата.

Аутор серије "Србија у Великом рату" је Слађана Зарић, а редитељ Ивана Стивенс.

Главни и одговорни уредник Информативног програма у чијој продукцији је серија направљена је Ненад Љ. Стефановић, новинар Весна Илић, директор фотографије Петар Вујанић, камера Бојан Даниловић и Иван Васиљевић. Сценограф је Снежана Поповић, костимографи су Невена Миловановић и Биљана Михаиловић. Сниматељ звука је Бранко Стојановић, дизајнер звука Бојан Манговић, а графички дизајнер Борко Ћирић.

Музику за филм компоновао је Владимир Тошић, монтажери су Марија Богичевић и Мирјана Митровић, продуцент Добривоје Илић, а извршни продуценти пројекта "Србија у Великом рату" су Снежана Родић Синђелић и Мате Вујновић. Стручни консултанти су Милош Ковић, Александар Животић, Иван Мијатовић, Слободан Ђукић и Дмитар Тасић.