Кухиња мога краја, пета сезона

У петој сезони серијала "Кухиња мога краја" дружићемо се са седам нових такмичарки, које ће нам показати да се кулинарством подједнако добро баве све генерације: најстарија учесница има 67 а најмлађа 36 година. У епизодама које следе, са својом кухињом и обичајима упознаће нас Ангелина Димитријевић, Милијана Милисављевић, Жикица Царојевић, Љиљана Вулић, Терезија Ерић, Верица Јовановић И Мерима Богдановић.

Част да отвори нову сезону припала је управо најискуснијој, Ангелини Димитријевић из Банатског Аранђелова. Њен младалачки дух и шарм ће обележити ову сезону серијала. Рођена је у Банатском Аранђелову, малом месту у севернобанатском округу. Њен живот после средњошколских дана, обележила је стална потрага за лепим.

Одлази у Салзбург, где завршава примењену уметност, а животни позив одредиће јој и животни пут. Свог Брку, супруга Бранислава, упознала је, дајући му приватне часове из немачког језика.

У Аустрији су засновали породицу а стицај разних околности, вратио их је у место Ангелининог рођења. Уз подршку супруга, оснива библиотеку у родном крају као и ликовну колонију за децу - симболичног назива "Сећање на неког".

Ангелина ужива у читању, али и писању књига, осликавању мурала у свом дворишту, док у својој башти узгаја разноврсно цвеће и органску храну. Ангелинина кухиња обилује разним укусима И у њој су и мрвице "царске".

2. Епизода: Милијана  Милисављевић (1982) Браћевац

Најмлађа уцесница серијала, али је и те како стала "на црту" осталим такмичаркама, пре свега захваљујући свом знању и умешности. Ова млада жема одлучила је да се уместо фризерском занату који је завршила посвети пољопривреди и очувању традиције. Живи са супругом Новицом, сином и својим родитељима у породичној кући, у овом малом али богатом селу. Бави се пољопривредном производњом, понајвише узгајањем бостана и парадјза. Милијана активно игра фолклор у сеоском КУД -у,а рецепти које је сакупљала али и пробала, налазе се у сеоском Кувару, обавезној литератури за домаћице који желе добро да спреме овдашњу сеоску славу Спасовдан. Себе описује као способну, а ми бисмо додали да је и храбра јер не сањари узалуд већ упорно ради на остварењу својих снова. Захваљујући Милијани, сазнаћете шта је то орашњача и због чега је баш она репрезент старе кухиње неготинског краја.

3. Епизода: Жикица Царојевић (1955) Нови Сип

Од детињства у Новом Сипу поред Кладова, живи живот старих аласа, па за њу Дунав нема тајни. Тако ће она у емисији одати тајну, ко је био алас који је уловио моруну од 230 кг из легенде коју годинама преносе Новосипљани. Жикици је Дунав вечита инспирација и лек за све њене животне проблем. Иако има срећу да како каже буде "срећно разведена," њен живот ни пре ни после развода није био лак. Широког срца посветила се својој професији угоститеља. Њена кухиња је добрим делом рибља. Ту су шаран, штука, моруна, али нађе се и домаће ароније, смокви, хибискуса, сушеног биља. Несуђени модни креатор, кројачки занат који јој је некада био додатни извор прихода временом се претворио у љубав према моди. Ако вас неко у Новом Сипу на улици ослови са "душо моја" знаћете да је то сигурно Жикица, једна од јунакиња нашег новог серијала.

4. Епизода: Љиљана Вулић (1966) Старо Ланиште

Као дете се са родитељима прселила из Косовске Витине у овај Јагодински крај. Завршила је средњу прехрамбену, али већ одавно не ради у струци. Сада је занат у њеним рукама и једна је од ретких који се баве израдом асура. Супруг Топлица јој пружа подршку за учешће на бројним домаћим  и светским сајмовима, бас као сто је она њему пре висе од 25 година била подршка са трибина док је успешно играо фудбал у овдашњем клубу. Љиљана је пословима у домаћинству учила  и ћерку Тању која осваја бројне награде у припреми и декорисању торти ,у оквиру Удрузења Златно Срце из Ланишта. Кухиња је овде Традиционална, укусна и углавном од намирница из Љиљаниног домацинства. А да ли Љиљана има домаће ћуране због којих се и Јованча вратио у Јагодину и које јело је било главно на Љиљиној трпези, видећете када стигнемо у Ланиште.

5. Епизода: Терезија Ерић (1976) Дебељача

Дама која поносно носи црвене чизмице, традиционални симбол мађарске народне ношње. У њеном срцу и у кухињи, мешају се Србија и Мађарска. Супруга Игора родом из Трстеника упознала је и освојила у локалној пицерији, где је Игор радио. Њих двоје кажу да не постоји "мешовити брак већ само брак из љубави. Зједно подижу своја четири сина али имају довољно љубави коју пружају и деци којој су хранитељи. Терезија је свестрана и истиче да је задовољна постигнутим. Једина жал јој је остала за временима када се аматерски бавила глумом. Данас, има друге приоритете, пре свега бригу о деци, али у слободно време воли да скупља рецепте и да се дружи са чланицама удружења жена из Дебељче које се баве ручним радовима. Њен дух је весео као и њена ношња. Остале уцеснице серијала из дружења са Терезијом научиле су не само која су то традиционална јела мађарске кухиње и како се праве, већ и њихове мађарске називе. За своје укућане каже да су прави гурмани, па како је окружена мушкарцима, а будући по струци посластичар, сваки ручак уме добрано да зачини посластицом. Тако је било и када је представљала своју кухињу новим другарицама.

6. Епизода: Верица Јовановић (1959) село Пасјаче

Својим примером чува помало заборављено традиционално српско сеоско домаћинство и другарство. Бави се пољопривредом, узгојем стоке, обрадом земље, баштом, виноградом. У домаћинству живи са супругом Томиславом, сином  и свекрвом, која јој упркос својим годинама и даље представља помоћ и ослонац. У њеној кући могу се видети бројне народне ношње и ручни радови који чувају традицију овога краја. Верица је и члан удружења Ђердан са којим је учествовала на разним такмичењима и добијала бројне награде за специјалитете кухиње свога краја. И на крају, можда је тајна чувене Верицине стругане погаче у томе што јој свекрва помаже, или у томе што све што ради, ради од срца. Тек, њену непосредност и дух заједништва препознале су и остале учеснице, а за јела која је она представила свакако ћете тражити рецепт.

7. Епизода: Мерима Богдановић (1971) Велико Градиште

Мерима је пример младе и одмерене жене која је успешно ускладила породичне обавезе и каријеру, упркос томе што је рано засновала породицу и добила двоје деце са супругом Драганом, који је због природе посла често био одсутан од куће. Мерима, данас ради у Дому здравља Голубац, као медицински лаборант. Деца су одрасла, па има више слободног времена да се посвети својим хобијима, прављењу торти и колача, баштованству и везењу гоблена за које инспирацију налази у књигама које је прочитала. Само име овог краја определио је и Меримин ручак, који је уједно и последњи ручак у овој сезони Кухиње мога краја. У овој епизоду коначно ћемо сазнати која дама је оставила најбољи утисак на своје пријатељице и ко ће понети титулу најбоље домаћице.