среда, 21.08.2024, 14:52 -> 11:33
Аутор: Ранко Стојиловић
О згради Радио Београда
Зграда у којој се налази Радио Београд је споменик културе од 1984. године, као ауторско дело изразитих архитектонско–урбанистичких и културно–историјских вредности.
На њеном месту, током 19. века, била је кафана „Код два бела голуба”, по којој је названа једна од најпрепознатљивијих емисија Радио Београда.
Подизање зграде Занатског дома (чији је Фонд основан 1911), по угледу на друге друштвене домове, имало је за циљ да се на једном месту окупе све до тада основане занатске установе. Таква могућност указала се 1914. године, када су различити занатски фондови прикупили средства и започели зидање дома према пројекту архитекте Данила Владисављевића из 1912. године. Рат и неповољни услови одложили су изградњу Занатског дома све до 1931. године, када је пројектовање поверено архитекти Богдану Несторовићу, истакнутом поборнику модернистичке безорнаменталне архитектуре, као победнику конкурса за изградњу овог здања. Зграда је завршена 1. маја 1933. године.
У овој згради некада је био биоскоп „Авала” у који се улазило из Хиландарске улице. Зграда је била вишенаменска. Функционисала је као пословни простор, имала је ресторан, хотел и самачке собе. Хотел „Гранд” је за оно време био првокласан у сваком погледу. Собе су биле са топлом и хладном водом, телефоном и купатилима, а постојало је и централно грејање.
Одлука о пресељењу Радио Београда у овај простор донета је 1947. године. После годово годину дана адаптације простора, од 1948. се Радио Београд налази на овој локацији. Адаптација за потребе радио-станице подразумевала је да се ресторан у приземљу пренамени у музички и драмски студио, а некадашње хотелске собе у редакције. Како се Радио Београд ширио и технологија усавршавала, тако су се додавали студији за емитовање и монтажу. У простору некадашњег биоскопа „Авала” данас је велики музички Студио 6 у којем се одржавају јавна снимања.
Када је реч о архитектонском решењу, објекат је конципиран као угаона грађевина са два бочна крила дуж улица Хиландарске и Светогорске. Однос залученог централног и равних бочних делова потенциран је средишњом двостепеном кулом. Масивност угаоног дела зграде олакшана је колонадом у приземљу и завршном спрату. Над главним улазом налази се скулптура „Ковач”, рад каменоресца Н. Лукачека.
Посебан акценат на фасадама представљају низови ритмично распоређених прозора дуж виших етажа, оригиналних дрвених рамова, профилације и карактеристичне поделе. Пратећи материјализацију и начин стилизације, аутор је истим третманом вешто спојио приземну зону објекта и спратне делове, остварујући јединствен ликовни ефекат у општем сагледавању зграде.
У делу објекта дуж прометне Светогорске улице доминирају велике површине транспарентних тзв. дуплих излога, у чијем делу зиданог парапета су смештене вентилације, као и спорадично постављени улази у локале. Изузев масивних, декоративно обликованих дуплих врата помоћних улаза у објекат дуж бочних фасада и раскошног, главног портала на чеоној фасади, која су наменски направљена од метала, аутор је свуда употребио природни материјал – дрво, што представља оригиналну замисао архитекте Богдана Несторовића, која мора бити и очувана. За разлику од овог приземног дела објекта, зона приземља дуж Хиландарске улице је у складу са унутрашњом наменом простора добила другачији изглед, са наглашеним сегментним површинима сачињеним од мат призми.
Извор: Завод за заштиту споменика културе Града Београда
Коментари