среда, 21.08.2024, 14:51 -> 16:48
Аутор: Славиша Слијепчевић
Историја технике Радио Београда
Инжењери Михаило Симић и Добривоје Петровић су 19. септембра 1924. године, из студија у холу тек изграђене палате Хрватске штедионице у Кнез Михајловој улици број 42 преко одашиљача у Раковици емитовали први пробни концерт. Истог дана када се огласио Радио Беч, 1. октобра 1924. године почео је редован програм Радио Београда. Сваког уторка, четвртка и суботе од 18.45 до 19.45 преношени су концерти, читане вести, сервисне информације, рекламе, водостање, берзански извештаји.
Вести су припремали новинари ,,Политике” и ,,Дневних новости”, а Београдска берза обезбеђивала је актуелне берзанске извештаје. Музички део програма припремала је дирекција Београдске опере. Програм је емитован преко предајника у Раковици снагом од 2,5 kW на таласној дужини од 1650 метара.
Министарство ПТТ, које је преко претплата једним делом финансирало рад станице у Раковици, укинуло јој је субвенције 1926. године с образложењем да станица није испунила очекиване резултате.
Акционарско друштво ,,Радио А.Д.” добило је 4. фебруара 1928. године од државе концесију за изградњу радио-станице и емитовање програма на 15 година. Друштво је на себе преузело следеће обавезе:
- да изгради станицу система ,,Маркони” и јачине 2, 5 кw;
- да емитује програм сваког дана најмање 3 сата, од чега за државне извештаје мора издвојити 30 минута;
- да након 5 година премести просторије на властито земљиште;
- да се обезбеди државна контрола над целокупним радом Радија;
- да после 15 година бесплатно преда станицу држави.
Надокнада држави износила је 60 % од прикупљене радио-претплате. Обавеза државе била је да брине о мрежи радио-станица у земљи, да снизи цене радио-апарата и претплате, као и да изврши електрификацију земље у целини.
У недељу, 24. марта 1929. године, из закупљених просторија на другом спрату здања Академије наука, у 10.30, зачуле су се фанфаре, које су означиле почетак редовног емитовања програма Радио Београда на таласној дужини од 455 метара. Свечаном отварању београдске радио-станице присуствовало је око 300 званица из културног и јавног живота.
Јачина предајника била је 2,5 kW у складу са захтевом државе да се програм јасно и добро чује у пет часова поподне преко апарата-пријемника. Тај уређај је имао две лампе и ваздушну антену на одстојању од 500 километара. За ове потребе закупљене су просторије на трећем спрату и на мансарди зграде Академије наука, на чијем је крову високом 28 метара монтирана антена висине 25 метара.
У пролеће 1934. године предајник је пресељен из Академије наука у Макиш, одакле је почео да се емитује програм од 16. маја исте године. Радио Београд је захтевао да се на овој локацији постави јачи предајник, што је одобрено 2. октобра 1936. године. Преко компаније ,,Маркони” набављен је нови предајник снаге 20 kW, који је почео да се користи 2. августа 1937. године.
Први радио-пренос фудбалске утакмице емитован је 7. априла 1929. године – три године након првог спортског радио-преноса у свету. Иницијатива је потекла од спортског уредника ,,Политике” Боре Јовановића. Утакмицу БСК – Југославија преносио је репортер Раде Стоиловић, а уз њега и Димитрије Стевановић.
За првих десет година Радио Београд је директно преносио 145 спортских такмичења у једанаест дисциплина. Највише је било фудбалских преноса (67), затим преноса тениских мечева (27) и такмичења у веслању (19) итд. Спортска такмичења преносила су се из четири града у Југославији и петнаест у иностранству. Телефонске везе су тих година биле слабе јер нису постављени специјални каблови за радио-везе, због чега је организовање преноса ван Београда била отежана.
Први радио-пренос хорског певања било је извођење дела Јозефа Сука у извођењу Академског музичког друштва ,,Станковић”, којим је дириговао Михаило Вукдраговић, са солистом М. Шахматовом и клавирском пратњом Емила Хајека и Бориса Зорка. Оно је снимано у студију Радио Београда у Академији наука 19. маја 1929. године.
Прво оперско извођење снимљено је 2. јуна 1929. године у главном студију Радио Београда. Било је посвећено делу Рихарда Вагнера, док су у њему учествовали оркестар и мушки и женски хор Опере под диригентском палицом Ловра Матачића. Солисти су били: Марија Жалудова, Марио Шименц (тенор), Павле Холодков (баритон) и Драгослав Петровић (тенор).
Од априла 1929. године па све до почетка Другог светског рата, путем телефонских линија преносило се преко 400 музичких концерата, најчешће из Београдске опере и Народног позоришта, али и из познатих кафана, као што су: „Коларац” и „Савиначка Касина” у Београду, „Европа” у Нишу, „Балкан” у Сарајеву и др.
Радио Београд је у згради садашње Академије наука имао три студија – говорни, музички и резервни, а затим и главну техничку собу у којој је уз краткоталасни предајник био разделник и појачање MF степена. У сваком студију се налазио по један микрофон од угљене прашине марке ,,Маркони-Рајс”.
Читав други програм ишао је уживо. Већ прве године извучене су независно од линија ПТТ посебне телефонске линије које су непосредно повезивале Народно позориште и Саборну цркву с радио-станицом.
У току 1930. године набављена су два нова грамофона, а убрзо и седам тада најмодернијих микрофона. Пошто тада није било довољно плоча народне музике, јер тада у Југославији није било фабрике плоча, Радио Београд је набавио два резача фолија (грамофонских плоча од лакованог желатина). Поред нових грамофона набавио је још два преносна резача-репродуктора за снимање на терену и репродукцију. Помоћу њих су, поред музике, снимани и важни говори водећих политичара тога времена.
Радио Београд је 11. маја 1931. године први пут из свог студија организовао концерт за европске радио-станице. Након тога је сваке године, све до почетка Другог светског рата, организовао целовечерњи музички програм за велики број националних европских радио-станица. За оне станице које нису могле директно да преносе концерт, снимао се програм на грамофонским плочама како би се емитовао касније.
Репортери Радио Београда су 16. и 23. децембра 1936. године преносили су ваздушне маневре изнад Београда. Налазили су се на четири различите локације у граду (у авиону, на крову Академије, у Земуну). Посебан микрофон налазио се у згради Пожарне команде како би се чуо звук сирене.
У току лета 1938. године Радио Београд је опремио један „аутокар” који је ишао по подручјима покрвеним радио-таласима ради промовисања радиофоније, давања техничких савета претплатницима и поправке њихових апарата. Специјална намена овог возила била је снимање музике и говора на терену. У ту сврху користио се у то време најмодернији резач грамофонских плоча. Преко ,,аутокара” преносиле су се и музичке емисије и вести с Радио Београда.
Радио Београд је снимао и уживо преносио и говоре суверена и политичара. Међу њима се издваја снимак говора краља Александра Карађорђевића у Пироту 1934. године, непосредно пред атентат у Марсељу.
Окупиравши Југославију, Немци су у Београду преузели Радио Београд. Kако је зграда Академије наука била оштећена током бомбардовања, они су пренели неоштећену студијску опрему у зграду у улици Кнеза Милоша број 16. Тако је настала станица „Wehrmacht Sendergruppe Südost Sender Belgrad”, која je постала главнo нацистичко гласило за Балкан и Северну Африку.
Након ослобођења Радио Београд је поново почео с редовним емитовањем програма из зграде САНУ све до 1948 године, када се преселио у зграду Занатског дома, одакле се и данас емитује његов програм.
Прва студија за емитовање програма позиционирана су на другом спрату зграде, уз први Мастер Радио Београда. Музички програм се све до 1954. године, када су набављени први магнетофони, изводио уживо из студија 8.
Биоскопска дворана Занатског дома је почетком 50-тих година пренамењена у музички студио – студио 6 Радио Београда.
Након реконструкције 1978. године, студио 6 добио је нови изглед и у њега је уграђен вишеканални систем за снимање музике, аудио миксета и 24-канални магнетофон компаније MCI. На трећем спрату су се налазили студио 17 и 22 за потребе информативног програма. У Македонској улици налазио се студио 10, првенствено намењен за снимање драмског програма Радио Београда.
Пратећи технолошка унапређења у европским јавним сервисима, Радио Београд је 1970. године опремио Електронски студио, јединствен у региону. За генерисање електронских тонова користио се Synthi 100 који је конструисала енглеска компанија EMC по захтеву Радио Београда.
Седамдесетих година 20. века монтиран је нови Мастер, други по реду. Почетком 90-тих монтиран је трећи по реду Мастер Радио Београда, чију је окосницу чинила аудио-матрица фирме NTP контролисана VAX рачунаром.
Током 2005. године почео је са радом рачунарски систем за припрему и емитовање програма, Jutel RadioMan, који је омогућио централизовано скупљање вести, припрему прилога, музике и емитовање свих програма Радио Београда.
У току 2018. године покренут је систем за дигитализацију тонског архива Радио Београда. За потребе музичких, али и говорних преноса и снимања на терену користила су се репортажна кола. Заједно са Телевизијом Србије Радио Београд је 2009. набавио модерна репортажна кола, док је у мају 2021. године Радио Београд набавио мали мултимедијални репортажни ауто.
Прва дигитална аудио-миксета монтирана је 2006. у студију 2, а потом је 2008. студиио 21 дигитализован. Године 2014. обновљен је и дигитализован студио 1, највећи говорни студио Радио Београда.
Током година радијски систем је због увођења нових програмских садржаја и сервиса унапређен. Након готово 40 година у студију 6 замењена је стара аналогна аудио-миксета новом дигиталном конзолом STUDER VISTA X. Свечано је отворен концертом Биг бенда Музичке продукције РТС-а с гостима 25. децембра 2017.
У периоду од 2018. до 2022 године у свим студијима Радио Београда аналогна студијска техника замењена је новом дигиталном.
Коментари