Маестро Бојан Суђић

Бојан Суђић је већ са 19 година постао асистент диригента у Симфонијском оркестру Радио-телевизије Београд. Школовао се на београдском Факултету музичке уметности, а први велики успех остварио је победом на Југословенском такмичењу младих уметника, 1989. године у Загребу. Краће се усавршавао код Иље Мусина у Санкт Петерсбургу и Отмара Свитнера у Бечу.

Од 1992. године је стални диригент Хора и СО РТС са којима је извео велики број хорских, симфонијских и вокално симфонијских остварења светске и домаће, историјске и савремене литературе, са посебном пажњом приступајући премијерним извођењима како нових домаћих дела, тако и остварења из светске музичке баштине која су, захваљујући њему, по први пут била представљена и у Србији. Највећи број тих концерата снимљен је за радио и ТВ, а они су и основа обимне Суђићеве дискографије.
Оперском дириговању посветио се 1993. године, водећи оркестар Опере Народног позоришта у Београду, а сезоне 1999/2000. био је његов шеф-диригент. Генерални музички директор Опере био је 2004/2005. У своју богату биографију убележио је многа извођења стандардног балетског и оперског репертоара, док се, међу гостовањима, издваја наступ на Атинском фестивалу 2008. године ("Кармен").
Суђићева дужа међународна ангажовања почела су 1998. године, када је први пут био гост-диригент Краљевске опере у Стокхолму, да би се та сарадња продубила и довела га на место резиденцијалног диригента 2001. године. Са овим ансамблом остварио је преко 150 оперских и балетских представа, а врхунац заједничког рада представљао је наступ на фестивалу у Висбадену 2003. ("Лабудово језеро"). Плодну сарадњу остварио је и са ансамблом Хелсиншке националне опере.
Током неколико последњих година дириговао је концертима на којима су солисти били Симон Трпчески, Шломо Минц, Пепе Ромеро, Хенрик Крагеруд, Хенрик Сигфридсон, Николај Петров, Александра Вербицка, Мишел Д'Алберто, Минео Хајаши, Дејан Млађеновић, Александар Сердар, Александар Маџар, Владимир Глигорић, Дејан Лазић и Аника Вавић.

Сарађивао је од 1989. године и са Оркестром Београдске филхармоније и са њим био на турнеји у Кини, наступао на БЕМУС-у, или пратио велике светске звезде (Н. Кенеди, М. Венгеров).

Награду града Београда други пут је добио 2004. године за диригентски подухват када је са 650 ученика средњих музичких школа из целе Србије извео "Кармину Бурану" Карла Орфа.

На чело Хора и Симфонијског оркестра РТС Бојан Суђић дошао је 2005. године и наставио своју мисију представљања нових дела домаћих аутора и мање познатих или ређе извођених остварења из светске историјске баштине. На том све ширем списку нашли су се, између осталих и "Посвећење пролећа" и "Свадба" Игора Стравинског, Друга симфонија Густава Малера, "Живот јунака" и "Тако је говорио Заратустра" Рихарда Штрауса, Миса у це-молу В. А. Моцарта, "Фауст симфонија" Франца Листа, "Реквијем" Хектора Берлиоза, Шеста симфонија Дмитрија Шостаковича, кантата "Александар Невски" Сергеја Прокофјева, "Missa di gloria" Ђакома Пучинија, "Острво мртвих" и "Звона" Сергеја Рахмањинова, "Охридска легенда" (интегрално извођење) Стевана Христића и "Пасија Св.кнеза Лазара" Рајка Максимовића.

Суђић је са диригентског пулта водио и ауторске вечери В.Трајковића, Р.Максимовића и А.Симића, као и извођење многих дела савремених домаћих и светских аутора (Међународна трибина композитора).

Бојан Суђић је дириговао на свим важнијим фестивалима у Србији, а осим домаћих оркестара, водио је и Хелсиншку, Новосибирску, Пловдивску, Загребачку, Македонску и Будимпештанску филхармонију, симфонијске оркестре Одензеа, Потро Алегреа, Софије и Црне Горе, "Метрополитен оркестар" из Лисабона, Московски камерни оркестар и Филхармонију ОФУНАМ из Мексико Ситија. Наступао је у готово свим европским земљама, Мексику, Бразилу и Кини.

Основа Суђићеве уметности је спој изразите музикалности и префињеног, ауторитативног и прецизног диригентског геста. Уз познавање обимне литературе и одговоран однос према партитури, солистима и ансамблу са којим ради, Суђић музику ваја као властити креативни чин. У том подухвату сасвим је специфичан управо постигнути сложени баланс између инспирације и занатске вештине, изражајности и дејствености, високе мотивисаности и рационалне контроле свих параметара извођења. „Он је природни таленат са изузетним стилом и са једном од најлепших техника коју сам икада видео" (M.Liljeroos, "Huvudstaadtsbladet", Хелсинки).