Оркестар историје и будућности

Први јавни концерт, у Коларчевој задужбини, Симфонијски оркестар је одсвирао 6. септембра 1937. године, а на програму су била дела А. Лајовица, Ф. Лотке и М. Пауновића („Југословенска симфонија"). Од тада, оркестром су руководили и/или дириговали: Фјодор Селински, Војислав Вучковић, Стеван Христић, Крешимир Барановић, Оскар Данон, Ђура Јакшић, Живојин Здравковић, Даворин Жупанић, Ангел Шурев, Младен Јагушт, Радивоје Спасић, Ванчо Чавдарски, Станко Јовановић и Бојан Суђић.

Остварио је више стотина снимака за Фонотеку Радио Београда, а многи од њих објављивани су, током неколико деценија, а у издању ПГП РТС, на неколико десетина носача звука.
За дотадашње велике успехе у својој културној и уметничкој мисији, заједно са својим шефом-диригентом Бојаном Суђићем, СО РТС је 2008. године добио признање "Изванредни златни беочуг".

Оркестар је, током деценија, неколико пута (декретом) престајао са радом (1951. и 1968. године), али се увек брзо наново формирао под притиском јасне и непорециве потребе за његовом специфичном и драгоценом културном и уметничком мисијом. Такође, неколико пута је мењао име (Велики радио оркестар, Оркестар Радио Београда, Симфонијски оркестар Радио-телевизије Београд, Симфонијски оркестар Радио-телевизије Србије).

Основна мисија оркестра везана је за потребе програма радија и телевизије и снимања за Фонотеку радија. Осим архивирања концертних снимака чији су програми углавном наменски конципирани, оркестар је остварио и велики број студијских снимака међу којима највише има композиција домаћих аутора (југословенских и српских) и савремене музике, а са домаћим солистима. Током седам и по деценија програмски циљеви нису се променили: квалитетно (најчешће премијерно) извођење (и снимање) остварења домаће музике (историјске и савремене) и премијерно представљање оних остварења светске уметничке баштине која до тада нису била присутна на нашим концертним подијумима. То се поготово односи на обимнија вокално-инструментална дела при чијем извођењу је СО РТС наступао заједно са Мешовитим хором РТС (капитална дела Баха, Хендла, Хајдна, Моцарта, Бетовена, Менделсона, Вердија, Брамса, Малера, Брукнера, Гречањинова, Бритна, Стравинског, Пендерецког...), нарочито се залажући за домаћи репертоар (Петар Коњовић, Стеван Христић, Станислав Бинички, Јосип Славенски, Љубица Марић, Александар Обрадовић, Енрико Јосиф, Душан Радић, Рајко Максимовић, Владан Радовановић, Вук Куленовић, Југослав Бошњак ...). Нема ниједног домаћег композитора чије се макар једно оркестарско дело није нашло на програму СО РТС, чак је била дугогодишња пракса да оркестар одсвира већину дипломских и магистарских радова студената композиције са Факултета музичке уметности и редовно учествује на фестивалима специјализованим за савремену домаћу музику. Не мање важна мисија СО РТС била је и сарадња са младим солистима и диригентима, што је резултирало и дугогодишњом серијом концерата "Млади који освајају свет" са великим међународним угледом. Своје прве уметничке кораке у оквиру овог циклуса имали су, између осталих, и Зубин Мехта, Шарл Дитуа, Дмитриј Башкиров, Филип Антрмон, Кристијан Ферас, Игор Ојстрах, Уто Уги, Павица Гвоздић и Ернест Ачкун. Такође дугогодишњи циклус "Музичке вечери Радио Београда" био је оствариван по посебном концепту: једно премијерно представљање остварења домаћег аутора, једно дело светске музике 20. века и једно ретко извођено дело из музичке историје. Сви концерти ових циклуса били су и директно преношени и снимани за Фонотеку Радио Београда. Такође је велику популарност међу публиком и слушаоцима деценијма одржао циклус "Променандни концерти" у Коларчевој задужбини.

Са Симфонијским оркестром Радио-телевизије Србије наступали су неки од најпознатијих светских диригената (Игор Маркевич, Зубин Мехта, Ефрем Курц, Фридрих Цаун, Шарл Дитуа, Лорин Мазел, Жан Пол Жакија, Мстислав Ростропович, Владимир Федосејев, Александар Аполин, Милен Начев, Арнолд Кац, Давид Порселајн, Лејф Сегерстам, Владимир Крањчевић), док су највише снимака и концерата са врхунским уметничким резултатима остварили Младен Јагушт, Ванчо Чавдарски и Бојан Суђић.

Готово сви значајни домаћи музички уметници наступали су бар једном као солисти уз СО РТС (од Меланије Бугариновић, Александре Ивановић, Бисерке Цвејић, Иве Погорелића, Јована Колунџије и Ксеније Јанковић до Александра Маџара, Јасминке Станчул, Александра Сердара и Стефана Миленковића), док се међу светском извођачком елитом која је свирала са овим оркестром налазе и Антонио Јанигро, Енрико Мајнарди, Никита Магалов, Хенрик Шеринг, Андре Навара, Игор Ојстрах, Владимир Ашкенази, Николај Орлов, Карл Зебон, Уто Уги, Марија Типо, Мишел Бероф, Кендал Тејлор, Николај Петров, Валериј Климов, Кирил Родин, Алдо Чиколини, Елисо Вирсаладзе, Галина Вишњевска, Џулијан Лојд Вебер, Најџел Кенеди, Симон Трпчески, Монтсерат Кабаје, Шломо Минц, Пепе Ромеро, Кири Те Канава и Хозе Карерас.

СО РТС је наступао на свим значајним фестивалима у Југославији и Србији (ниједном није пропустио БЕМУС!), а остварио је и успешне турнеје у Италији, Француској, Немачкој, Швајцарској, Шпанији, Грчкој, Румунији и Мароку.

Рођен 1960. године у Окучанима, умро 1987. године у Београду. Музику је студирао на Конзерваторијуму у Прагу (композицију код Јирака и Новака, дириговање код Талина). Био је професор музичке школе "Станковић" и професор музичке академије, као и први ректор уметничке академије у Београду. Током 12 година (од 1950. до 1962) налазио се, у својству генералног секретара, на челу Савеза композитора некадашње Југославије.

Шеф музичког програма Радио Београда постао је 1936. године, а годину дана касније основао је Велики-симфонијски радио оркестар чији је шеф диригент био до 1940. године. На ову дужност је дошао поново у првим послератним годинама и на њој остао до краја 1947, када је прешао на Музичку академију. Поред дугогодишњег бављења оркестарским и хорским дириговањем бавио се и компоновањем и музичком критиком. Био је председник Савеза музичких друштава Србије, члан САНУ и дописни члан ЈАЗУ. Добитник је Вукове награде (1965), Седмојулске награде за животно дело (1971) и награде АВНОЈ-а (1981).

Најважнија дела Вукдраговића: два гудачка квартета, циклус "Вокална лирика", кантате "Везиља Слободе", "Светли гробови", "Србија" и друга.