Одговори Пословног и Уређивачког колегијума РТС-а

Република Србија
Министарство културе и информисања

Министру Братиславу Петковићу
Помоћнику министра Драгану Коларевићу

Господине Петковићу,

У складу са обавезама о транспарентности рада Јавног сервиса шаљемо Вам, по други пут, одговоре на поновљено питање и констатације посланика Синише Ковачевића у Скупштини Србије. Сви подаци, називи компанија и детаљи уговора узети су из годишњих извештаја рада РТС-а који су прошли проверу ревизорске куће "Дилојт", Управног одбора, Пословног колегијума и генералног директора РТС-а.

Питање бр. 1: Како и под којим условима РТС тргује маркетиншким секундама?

Одговор: РТС, као и сви други медији, у складу са легалном, у свету усвојеном праксом, Статутом, Ценовником, продаје рекламно време на три начина: директно оглашивачу, агенцијама – искључиво за познате клијенте и према њиховим годишњим буџетима или путем тројних уговора оглашивач–агенција–РТС.

Питање бр. 2: Да ли је РТС једној или више агенција уступио целокупан фонд рекламних секунди?

Одговор: РТС, у својој вишегодишњој пословној пракси, никада није уступио целокупни или већински рекламни фонд било којој агенцији или купцу.

Питање бр. 3: РТС нема више рекламних секунди за продају јер целокупним фондом располажу компаније чији су власници „Ђилас и Шапер"?

Одговор: Мимо агенција, РТС директно сарађује са десетинама великих и малих оглашивача који у укупном рекламном простору имају око 39 процената. Сваке године, због привредно-финансијске кризе, остане неутрошен знатан део времена. Прошле године остало је 3.869.006 секунди на оба програма РТС-а. У овом тренутку, сваком заинтересованом купцу на РТС-у стоје на располагању бројне слободне секунде. Дакле, ниједна компанија нема монопол.

Питање бр. 4: Да ли је РТС уступио целокупан фонд рекламних секунди на више година било којој агенцији која тиме стиче монопол?

Одговор: Закон не дозвољава вишегодишње рекламне уговоре и РТС нема ниједан уговор дужи од годину дана. Такође, антимонополистички закон стриктно ограничава могућност једног купца да откупи већински пакет расположивих секунди. Током последњих осам година, највећи удео у расположивом рекламном простору у току једне године, од стране једног правног лица износи укупно 17,79 процената за Први и Други програм или, у продатом времену 39,85 процената.

Питање бр. 5: Да ли је могућа директна куповина секунди од РТС-а мимо агенција?

Одговор: Велики број компанија сваке године директно од РТС-а, без икаквог посредника, купује секунде. То је могуће и сад, при крају пословне године.

Питање бр. 6: Ко одређује цену рекламне секунде, да ли је ценовник јаван и исти за све и од чега зависи величина попуста?

Одговор: Цену рекламног времена увек одређује Управни одбор на предлог надлежног директора маркетинга. Ценовник је јавни документ доступан свим заинтересованим компанијама. Попуст зависи од потрошеног годишњег буџета сваког појединачног клијента на РТС-у, као и начина плаћања.

Питање бр. 7: Колики је укупни приход РТС-а од маркетинга и који је проценат учешћа маркетинга у укупном годишњем буџету РТС-а?

Одговор: Маркетинг и други комерцијални приходи (продаја услуга, лиценци и ПГП продаја) износиће око 23 милиона евра у 2012. години, а са приходом од политичког маркетинга укупно 27 милиона евра. У најбољим годинама наплата је била око 34 милиона евра. Маркетинг просечно учествује са 35 процената у укупном буџету, а ако се укључе и комерцијални приливи, онда се учешће у укупној наплати пење на 40 процената.

Питање бр. 8: Наведите пет највећих компанија које закупљују рекламни простор директно од РТС-а.

Одговор: "Телеком Србија", "Proctor & Gamble", Државна лутрија Србије, "Дунав осигурање Београд", Банка Поштанска штедионица, "Junet International d. o. o." Београд, Арена Београд, Београд.

Питање бр. 9: Наведите пет највећих агенција које за своје клијенте закупљују простор на РТС-у.

Одговор: "Direct media d. o. o." Београд, "Media pool d. o. o." Београд, "Contrast studios d. o. o." Београд, "One Media d. o. o." Београд, "M.I. marketing", "Schlieren", Швајцарска, "Company d. o. o." Београд, "Union media d. o. o." Београд, "OMD media d. o. o." Београд, "Media House d. o. o." Београд, "Mass media d. o. o." Београд.

Питање бр. 10: Да ли је тачно да је РТС већ годинама убедљиво најгледанији српски телевизијски програм?

Одговор: Да. Већ седам година РТС је најгледанији српски телевизијски програм. Истовремено, РТС је по оценама међународних група највећи и најуспешнији регионални јавни сервис. Веома су ретки европски јавни сервиси који су, попут РТС-а, по гледаности испред комерцијалних станица.

Питање бр. 11: Колико је стално запослених на РТС-у, а колико хонорарно запослених радника?

Одговор: Три хиљаде 240 стално запослених и око 560 сталних спољних сарадника (паушалци и ангажована радна снага преко услужних предузећа).

Питање бр. 12: Да ли је због кризе било отпуштања радника као технолошког вишка или слања на принудни одмор?

Одговор: По Програму вишка запослених, сви радници који су отишли из РТС-а морали су да буду проглашени за технолошки вишак, али су се са тим сагласили потписавши Изјаву да добровољно одлазе (само тако су могли да добију отпремнине). Није било принудних одмора.

Питање бр. 13: Да ли је РТС због кризе укинуо Симфонијски оркестар, три хора, два народна ансамбла, Џез оркестар, 27 дописништава?

Одговор: Не. У склопу Музичке продукције РТС-а раде сви наведени оркестри, хорови и ансамбли са укупно 174 запослена и годишњим буџетом око два милиона евра. У периоду од 2008. до 2012. године ансамбли музичке продукције имали су укупно 505 концерата и јавних наступа. Улаз на све концерте у организацији Музичке продукције је бесплатан, а РТС (радио и ТВ) све поменуте наступе снима и емитује у својим програмима. Наша дописништва покривају територију читаве Србије, потом Републику Српску, Брисел, Вашингтон, Рим, Атину....

Питање бр. 14: Колико РТС месечно емитује емисија и на којим програмима?

Одговор: За осам месеци ове године само наш Културно-образовни програм емитовао је 4.845 емисија. Телевизија емитује на Првом, Другом, Дигиталном, Сателитском и Експерименталном програму. Радио емитује стандардна четири програма.

Питање бр. 15: Како стручна јавност и публика оцењују програме РТС-а?

Одговор: У анкетама гледалаца и по свим званичним мерењима, РТС, као програм од најширег поверења, побеђује у осам од десет мерних категорија. Тако се чува језик, традиција, изворна музика, национални консензус о најбитнијим питањима, културно заједништво са Србима који живе изван Србије, веза са домовином свих исељеника, равноправност религија, стимулише креативност...

Питање бр. 16: Како се укупни годишњи буџет РТС-а распоређује на личне дохотке, порезе и трошкове програма?

Одговор: Структура трошења сопствених средстава на бази 2011. године: нето примања запослених око 23,5 милиона евра (33%), порези и доприноси 19 милиона евра (26%), програмски и фиксни трошкови 29,5 милиона евра (41%).

Питање бр. 17: Зашто РТС нема монопол над спортским и филмским програмом као некад?

Одговор: Само у 2011. години РТС је емитовао укупно 2.773 сата спортског програма. Прерачунато у дане, то је 116 дана у години. Комерцијалне станице, у жељи да надмаше РТС у гледаности, одвајају знатна финансијска средства за куповину спорта, снимање сопствених серија и ријалити програма. Пет комерцијалних програма делује синхронизовано против РТС-а и наше надмоћне програмске шеме. РТС чак ни у време када је био једини емитер у Србији није имао монопол над филмским програмом јер је постојала Југословенска радио-телевизија и удружени републички ТВ центри који су сви куповали филмове. Цене филмова и спорта нагло су скочиле и тиме је углавном погођен Јавни сервис јер у бизнису сви комерцијални емитери иду против РТС-а.

Питање бр. 18: Да ли је тачно да РТС снима мање драма и домаћег серијског програма него раније?

Одговор: Нетачно. У време југословенског телевизијског система, сва републичка телевизијска студија снимала су годишње укупно 15 драма. Телевизија Београд снимала је до седам драма годишње. Од 2004. до 2012. године снимљено је 38 серија, од тога девет у продукцији РТС-а и 15 драма и ТВ филмова, све у продукцији РТС-а. У последњих осам година, РТС има већу продукцију него за четири раније деценије укупно. Ми запошљавамо, поред наших радника, стотине слободних уметника, сценариста, редитеља, глумаца, организатора, сниматеља, драматурга...

Питање бр. 19: Да ли десет најпопуларнијих и најгледанијих емисија РТС-а припада комерцијалном жанру?

Одговор: Наше најгледаније емисије нису комерцијалног карактера. То су већ годинама Дневник, Јутарњи програм, Слагалица, Београдски програм, Око, Сасвим природно, Квадратура круга, домаћа серија, Жикина шареница, Упитник, Да Можда Не, Сведок, Ово је Србија...

Питање бр. 20: Колики је проценат наплате претплате и који град највише прикупља претплату?

Одговор: За првих десет месеци ове године, просечан степен наплате на територији Србије износи 38,5%. За исти период прошле године степен наплате је износио 40,96%.

Подручје Београда издваја се по константно високом степену наплате, који се ове године кретао у распону од 55 до 76%, тако да је просечан степен наплате 63,6% док је у прошлој износио 65,7%.

Просечан степен наплате за Војводину износи 54,5% док је у прошлој години био 57,3%. У оквиру Војводине, као места са највишим просечним степеном наплате, издвајају се Нови Сад са око 74%, Вршац 72%, Панчево 69%, Нова Пазова 63%, Суботица 61%, Зрењанин 57%...

У централној Србији места са степеном наплате око просечног нивоа су Свилајнац са 46,8%, Лазаревац 38,5%, Степојевац 37,6%, Шабац 36,1% и Горњи Милановац 30,1%. У оквиру најнеразвијенијег подручја Јужне Србије по степену наплате се издвајају град Ниш са 22%, Зајечар 22,5% и Неготин са 28%.

Питање бр. 21: Зашто у Хрватској ХРТ добија 98 процената могуће претплате, а РТС само 30 процената?

Одговор: У Хрватској претплата (пристојба) је јавни приход фискалног карактера. Постоји уређен институционални оквир, како за редовну тако и принудну наплату. Поред општих података, обвезници плаћања претплате су у обавези да ХРТ-у доставе податак о ОИБ (особном идентификационом броју), као и податке о запослењу или мировини.

ХРТ има право контроле плаћања претплате преко овлашћених особа именованих од стране председника управе ХРТ-а. Ове особе су овлашћене да врше и контролу поседовања пријемника који није био пријављен, као и поседовање и/или коришћење пријемника који је одјављен.

У случају доспеле а ненаплаћене претплате и претходно послате две опомене, ХРТ наплату остварује у директном поступку преко јавних бележника. Наш је закон неспроводив, па ХРТ има буџет од око 240 милиона евра, а РТС око 70 милиона евра.

Питање бр. 22: Када је потписан Колективни уговор и шта је све регулисано Колективним уговором?

Одговор: Последњи Колективни уговор потписан је 17. новембра 2009. године на период од три године и Споразумом послодавца и репрезентативних синдиката продужена је његова важност за још 3 месеца, у ком периоду ће преговарачки одбор формиран од стране послодавца и репрезентативних синдиката усагласити текст новог колективног уговора. Колективним уговором, који се стриктно примењује, одређене су висине зарада, стимулативног дела и сва питања у вези са функционисањем РТС-а и односима запослених и послодавца.

Питање бр. 23: Да ли касне плате, колико и када?

Одговор: За првих девет месеци 2012. године, кашњење у исплати зарада (коначни обрачун) бележи се само у три месеца: 3. априла 2012. исплаћена је обавеза за фебруар (4 дана кашњења), 3. октобра 2012. исплаћена је обавеза за август (5 дана кашњења) и 8. новембра 2012. исплаћена је обавеза за септембар (8 дана кашњења).

Питање бр. 24: Колико се младих пријавило на конкурс РТС-а „Сто младих стручњака за 21. век" и када се очекује пријем изабраних у радни однос?

Одговор: До затварања конкурса „Сто младих стручњака за 21. век" на адресу РТС-а стигло је око 17.000 пријава. Финални круг тестирања младих је тренутно у процесу, а пријем 100 најбољих на тромесечни пробни рад очекује се до краја ове године.

Питање бр. 25: Да ли се у оквиру РТС-а тренутно води нека истрага пореске или криминалистичке полиције или је током девет година било полицијских истрага, хапшења или кривичних пријава?

Одговор: Не. Напомињемо да смо 16. новембра 2012. године примили Записник Центра за велике пореске обвезнике о извршеној канцеларијској контроли пореза на добит и пореског биланса. Контрола је извршена у периоду од 21. августа до 5. октобра 2012. године Записник констатује исправан рад и само једну малу грешку од 0,08% (РТС исказао обавезу за порез на добит од 41.841.186 динара, а Пореска управа 41.874.680 динара). Сви уговори доступни су свим облицима контроле.

Питање бр. 26: Зашто нема довољно емисија из културе, дечјих емисија, науке, образовања...?

Одговор: У овом делу Европе само РТС има Дигитални програм који 24 сата емитује само емисије високе културе. На тај начин, РТС је надокнадио Трећи програм који је држава насилно отела од РТС-а и продала га тајкунима. После деценијског одбијања компаније "Дизни" да се врати у Србију, РТС је успео, пре шест година, да потпише уговор са "Дизнијем". Емитујемо стотине дечјих, образовних, научних емисија на Другом програму. Такође, на нашем Експерименталном програму емитујемо најновију генерацију телевизијске слике у HD технологији.

Питање бр. 27: Шта је основни проблем данашњег РТС-а?

Одговор: Ниједна српска влада од 2000. године није испунила обавезу да свом Јавном сервису обезбеди довољан и стабилан извор финансирања. Данашњи облик претплате је неефикасан зато што је постојећи закон неприменљив. Тамо где су државе јаке, као у Британији и Хрватској, проценат наплате иде до 98 одсто. Надлежно Министарство културе залаже се, колико видимо из иступања министра Петковића, да се испуни европска обавеза и РТС-у обезбеди новац неопходан за плате и програм.

Питање бр. 28: Најчешћи приговори су на рачун бројних реприза.

Одговор: Све велике телевизије имају репризни програм јер се старе емисије, драме и шоу-програми не бацају после једног или два емитовања. Код нас је то двоструко питање. Са једне стране, имате невероватну носталгију за стабилнијим временима и старим јунацима. Та носталгија се преноси на млађе генерације па, рецимо, Отписани сад бележе веће рејтинге него ранијих деценија. Углавном, репризе су питање новца. Што више пара, то мање реприза.

Питање бр. 29: Зашто је РТС на свакодневном удару једног таблоида познатог по не баш добром новинарству?

Одговор: Пролазимо кроз бурна времена. РТС је циљ више политичких и интересних група. Једнима треба као батина за дисциплиновање политичких противника, другима је потребно располагање са 70 милиона евра годишњег буџета, трећи хоће реванш због изгубљених позиција на РТС-у или као надокнаду за чланство у садашњој владајућој коалицији. Укините на недељу дана РТС, па ћете видети ефекте програма комерцијалних телевизија на Србију. Овакав РТС је прошао кроз три промене српских режима. Данас је једна од две најстабилније српске институције и само уз грубо кршење закона могуће су промене у Управном одбору и у менаџменту РТС-а.

ПОСЛОВНИ И УРЕЂИВАЧКИ КОЛЕГИЈУМ РТС-а