уторак, 25.08.2020, 14:47 -> 14:56
štampajОгледи о српској музици: Речи лете, записано остаје
Промоција књиге "Огледи о српској музици" Драгана Млађеновића одржана је "на даљину", преко Фејсбук странице Дома културе "Грачаница". О књизи су говорили аутор, те историчар и уметнички руководилац ансамбла "Венац" Милош Циле Митић. Разговор водио главни и одговорни уредник РТВ КиМ Горан Аврамовић
"Огледи о српској музици" су објављени у јулу ове године у оквиру издавачке делатности РТС-а. Књига садржи 14 есеја којима обухвата српску музику од средњовеквног црквеног појања до Мокрањчевих "Руковети".
Драган Млађеновић је мишљења да је одговорније писати о музици него изводити музику на сцени.
"Латини кажу 'Verba volant, scripta manent' (Речи лете, записано остаје). Све што је записано или објављено као књига или било какав спис, будући нараштаји ће читати, критиковати, прихватити или заборавити", јасан је Млађеновић.
Од првих интересовања за рану музику жеља аутора је била да резултате, не само својих истраживања, представи савременој публици. Мада настали из вишегодишњег рада, уз коришћење чињеница и научног апарата, Oгледи су писани јасним стилом, који омогућује брзо читање штива занимљивог једнако стручној јавности и широј публици.
"Кад помислим на Драгана, кога сви ми знамо по његовом надимку Шекспир, кад помислим на чика Љубу Димитријевића, ансамбл Ренесанс, помислим на људе који су успели да оживе нашу музичку традицију, који су у последњем моменту успели да отргну све то од заборава. Драганова књига је озбиљна студија - и са стручне стране, и хронолошки. Она је и за лаике један добар приручник, од појаве средњевековне музике која име везе са нашим народом, преко отоманског и руског утицаја до анализа које отклањају недоумице у ово модерно време о томе чија је нека песма", рекао је Милош Митић.
Књига је подељена на два дела: божанска музика и световна музика, а почиње поглављем о псалтиру код православних Срба зато јер је то "најстарија књига Светог писма која је ушла у кодекс православног појања".
"Псалтир се код Срба од самог почетка најчешће певао. Професор Душан Глумац је пронашао неколико стотина цитата у старој српској књижевности. Ишао сам по његовој студији и пронашао многе псалме који говоре о живој традицији тих најстаријих светих текстова", рекао је Млађеновић.
На почетку поглавља о "Скомрашком игришту" аутор пише о двојици Срба које су заробили војници римског цара, а који нису имали код себе никакво оружје, већ су им пртљаг биле китаре, будући да "не знају да дувају у ратне трубе", побијајући тако тезу да су Срби, превасходно, ратнички народ.
"Судећи по извештају историчара из времена ромејског цара Маврикија, то је крај 5. века, Срби су заиста били народ који није много давао за наоружање и за војевање, већ за музику и за неговање лепих вештина", навео је Млађеновић.
Одговарајући на питање како то да је Лазар Лера први снимио српско црквено народно појање на винилне грамофонске плоче, па их у виду својеврсне збирке објавио на 64 винила у Загребу, а не у Београду, Драган Млађеновић је изнео још један интересантан податак.
"И Мокрањчева 'Литургија' је снимљена у Загребу и објављена на винилној плочи 1979. године. То је био хор 'Иван Горан Ковачић', а диригент је био господин Крањчевић. У Загребу је хор могао да пева Мокрањчеву 'Литургију', а код нас, ми смо могли да певамо, али нисмо могли да објавимо", рекао је он.
"Дуго година мелографи и страживачи који су имали контакта са правим извором у оним временима када је то још било живо у народу, они нису имали прилике да на факултету Музичке уметности постоји одсек где ће они студентима пренети та своја знања и искуства са народном традицијом и музиком. Ми о томе сазајемо само из неких њихових објављених или необјављених записа. Зато ми сад, у 21. веку, у фрагментима скупљамо податке о својој традицији иако своју државу имамо скоро два века", рекао је Циле Митић.
Драган Млађеновић књигу завршава подсећањем на зиму 1896. године када је гост тадашњег српског конзула у Приштини Бранислава Нушића био, током 12 дана, Стеван Мокрањац.
"Он је тада забележио 160 песама, од којих је сачувано око 105. Од тога су настале 8, 11. и 12. руковет. Ову последњу је његов ученик Коста Манојловић назвао "мераклијском". То је нешто што је заједничко старој и јужној Србији", рекао је Млађеновић.
Извор: РТВ КиМ, 17. 08. 2020.
Коментари