Мој ВИРУС + све брка и окреће на добро

- Пишем за децу и најтачнији сам док не закорачим у свакодневницу, каква год да је. Зато пишем ујутру, када се пробудим. Онда сам најсвежији. Шта сам урадио до 10 или 11 сати пре подне - урадио сам, после ме ухвати дан, интернет, дешавања...

У НАЈАВИ: Завршио сам књигу за децу "Незгодације". Прво сам их учио да кувају, потом да кампују, па о кући, подучавао их риболову... Хајде сада да их опоменем на неке непријатне ствари које могу да се десе. У "Незгодацијама" има свачега, од плина, струје, батина... У овим данима пишем текст који се зове "ВИРУС +". То је вирус који све мења, брка и окреће на добро. Надам се да ће бити занимљив деци. Без обзира што је вирус, он ради другачије, обогаћен је добрим и ради свој посао.

Нисмо могли да не питамо писца, сходно ситуацији, колико траје "ВИРУС +", у којој је недељи(страни) и има ли кључне?

- Тек сам на седмој-осмој страни, а треба у овом фонту да траје бар 25 страна. Имам крај, почетак којим сам задовољан, остало је да се изблесавим и будем занимљив до краја. Кључна страна је крај, као и у свему - ведро нам одговара Бабић.

Драган Ж. Бабић добитник је овогодишње књижевне награде Момчило Тешић за књигу Испод крова над главом коју је објавило РТС Издаваштво.

Замолили смо писца Драгана Ж. Бабића да подели са нама део приче о необичном вирусу, који све на добро окреће и због ког су сви срећни:

Одломак:
Наједном је постало очигледно да је свет другачији, ишчашен и изокренут, уврнут и на свој начин луд. Ништа више није било као раније. Неки људи су ходали уназад, није им се ишло тамо куда су пошли и желели су да што дуже остану где су били. Зидари су се играли у песку и поливали водом. На клупама у парковима су седела деца, играла шах и читала новине, а неку су пуних кљунова хранили голубови. У зоолошком врту су се провлачила кроз решетке и улазила у кавезе крволочних и опасних животиња да се са њима играју и вуку их за репове. А звери мирне, радознале и питоме. Само их оњуше и у смех. Сунце је почињало да се помаља и прави сенке, млаке и нејасне у почетку, а затим све јасније, оштрије и збуњујуће. Ништа се није уклапало и било нормално. Семафор је имао сенку сунцобрана, сунцобран сладоледа, сладолед облака, облак змаја, змај камиона, камион лопте, лопта фотеље. Ко је ту могао да се снађе? Нико. Људи су се забављали и смејали. Иде сенка слона иза угла, трчи и тутњи, а прави је девојчица са шеширићем...