У изолацији припремам три књиге

- Пензионер сам, не смем да излазим, али имам забаву за прекраћивање времена. Раније сам ишао у набавку, куповао за кућу, породицу, а сада када морам да будем у самоизолацији имам све потребно за две-три недеље. Донесу ми свеж хлеб. То ми је у ово време животна организација - каже Томић настављајући причу како прекраћује време:

- Припреме за моје књиге су дугогодишње. Док сам радио у РТВ, спремао емисије, много времена проводио сам у Библиотеци Матице српске. Све што ми је било занимљиво, фотокопирао сам, представио у емисијама и потом по темама, областима, сложио у фасцикле. Због тога имам шта да радим у овим данима изолације. Припремио сам три теме које су ме, на неки начин, опседале.

У НАЈАВИ: Књигу посвећену труби коју сам започео још 2013, под насловом „Вечној труби и трубачима" сада сам привео крају. Мало убрзано, захваљујући овом карантину.

Друга књига је "Апотеза српским гуслама". Под истим насловом објављена је 2016. године. Завршавам допуњено издање. У првом издању је наведено 63 страна аутора који су написали нешто о гуслама, у другом ће бити 15-ак више, али није само то ново... Текст сам завршио, а како немам могућност да излазим, илустрације ћу припремити када прођу ови изолациони дани.

Трећу књигу, коју нисам имао намеру сада да радим, али ми се ето "створило" време, чини више од 500 кратких српских народних приповедака, занимљивих, често поучних, шаљивих... Остало је да урадим, како сам планирао, још 50-ак страна.

РТС Издаваштво објавило је шест књига Дејана Томића: Срби и европски композитори, Српске певане песме Војводине старе, Светосавска поетска ризница, Српске пјеване пjесме у Босни и Херцеговини, Знаменити Срби у збивању, казивању и анегдотама, Певане песме српских песника.

Замолили смо аутора Дејана Томића да пре завршетка најављене књиге српских народних приповедака са нама подели једну. Изабрао је приповетку која је, како каже, адекватна актуелном тренутку:

И ТО ЋЕ ПРОЋИ

Све ће проћи, и највеће зло као и највеће добро.

Некакав путник дође у једно село у коме је господар имао велики прекрасан двор, па код двора једнога свога роба ухвати у јарам те орао на њему. Кад путник то чује, буде му врло жао, и отишавши господару на орање, стане му говорити да то није његово право, и заиште да би му продао онога роба да се онако не мучи; али прије него му господар одговори, окоси се на њ роб говорећи:

- Шта је теби стало за то? И ТО ЋЕ ПРОЋИ.

Путник се нађе у чуду, па окрену својим путем. Кад се путник послије дуго времена врати натраг, и дошавши опет у оно село, дозна од сељака да је цар, чувши како је господар свога роба мучио, господара погубио, а његов двор и остало имање дао робу. Путнику буде врло мило, и дигне с к робу и стане му срећу честитати захваљујући Богу што се тако догодило. Али роб, не марећи ништа за то, одговори му:

- И ТО ЋЕ ПРОЋИ.