Расутом музичком благу удахнуо још један живот

Ноте песме "Ђувегије, где сте, да сте"

ГОЛУБИЦЕ бела, што си невесела? Прелетеше преко Тисе чворци, нису чворци већ су бачки момци. Да зна драги како је менека. Еј, кад сам синоћ пошла из дућана... Где си душо, где си рано? Ај, жен' се дико, да се ја удајем. Ђувегије, где сте да сте, хтела би' да знам?!

Ово су наслови седам од укупно 417 песама из далеке и ближе прошлости Војводине, све заједно чине јединствену збирку коју је, уз предговор др Миодрага Матицког, први пут у историји наше музикологије, Дејан Томић приредио и насловио "Српске певане песме Војводине старе" (издање РТС, РТВ и Завода за културу Града Новог Сада).

Као музички педагог и вишедеценијски музички уредник на Радио-телевизији Нови Сад, Томић је од седамдесетих година прошлог века предано сакупљао ово наше расуто музичко благо у текстуалном и нотном облику и недавно га похранио међу корице. Дар данашњим и будућим генерацијама које ће, захваљујући његовом подухвату, имати могућност да песме и певају и свирају. Лаган и угодан је посао пред њима.

У књизи су народне, градске и родољубиве песме настале у протеклих 205 година. Најстарија је "Сватовац" из 1815. године који је Вук Караџић певао Пољаку Мирецком, а он је то то записао и обрадио за клавир. У Томићевом низу најмлађа је песма "Војводино равна пуна си салаша" Исидора Хаднађева из седамдесетих година прошлог столећа. Ту су и композиције Николе Ђурковића, Димитрија Мите Орешковића, Исидора Бајића, Марка Нешића...

Наш чувени композитор Јосиф Маринковић обрадио је кола и хорске верзије неких песама и сплетова у којима доминира водећи глас. Таква је песма "Прелетеше преко Тисе чворци, нису чворци већ су бачки момци" коју је Томић такође уврстио у књигу.

Аутори текстова су Змај, Бранко Радичевић, Ђура Јакшић, Мита Поповић, Милорад Петровић Сељанчица и, што је мало познато, др Тихомир Остојић, први секретар Матице српске који је писао сплетове песама за хорове. Сви ови аутори додавали су тим хорским композицијама српску боју.

Не случајно, наслов Томићеве збирке асоцира на познате стихове Вељка Петровића (1884-1967) из 1911. године "Војводино стара зар ти немаш стида", написане као прекор српском грађанском друштву у Аустроугарској уочи Првог светског рата. Томић је из Стапара надомак Сомбора, зелене вароши која је изнедрила Петровића, а његов "прекор" односи се на наш свеукупно нехајан однос према националном културном благу, па и музици.

- У Стапару су су се многе од ових песама певале на разним крсним славама, прелима, месним славама, венчањима, зимским седељкама, а ја сам их памтио. Надоградња је уследила у РТВ Нови Сад, где сам радећи многе емисије а истражујући богату фонотеку, нашао ту грађу у музичком облику. За њиховим нотним обликом трагао сам на многим странама, а понајвише у Библиотеци Матице српске - открива, за "Новости", Томић.

Наш саговорник упућује захвалност свима који су му помогли у овом подухвату, а понајвише Новосађанину Ивану Свирчевићу који је нотографисао свих 417 песама. Неке од њих су потпуно пале у заборав, друге су у животу држала културно-уметничка друштва, а део њих спасао је од заборава гајдаш Максим Мудринић.

Томићева књига подарила је старим српским песмама из Војводине још један живот.

ЧАЈКОВСКИ И БРАМС "ПЕВАЛИ" О СРБИЈИ

ПОСВЕЋЕНОСТ Дејана Томића истраживању расутог српског народног поетског и прозног блага уродила је до сада плодом од 26 књига. Међу њима су "Српске родољубиве песме", "Фрула и гусле у стиховима српских песника", "Гајде и Србадија", "Лађа француска Михајла Ј. Заставниковића", "Светосавска поетска ризница"... Много пажње изазива и књига "Срби и европски композитори" (2019), у којој је аутор сабрао 228 европских музичких стваралаца, попут Чајковског и Брамса, који су стварали композиције посвећене Србији и српском народу.

Извор: Вечерње новости, 24.02.2020.