Промоција књиге "Заувек вертеп"

Зоран Радовановић, професор разредне наставе, народни учитељ у мачванском селу Дреновцу надомак Шапца један је од најрепрезентативнијих иноватора педагошког рада у овом делу Србије и зато је његов сценарио о вертепима као пример добре праксе пре пет година уврштен у Практикум Високе школе струковних студија за васпитаче у Шапцу. Дреновачки учитељ издваја се својим особеним моделом коришћења научних достигнућа, откровења до којих долази трагањем на терену и у литератури и применом садржаја културе у непосредном раду са децом.

Књига пред нама је збирка докумената, етнолошких записа и практичних извођења вертепске драме, српске барокне драме, коју су започели руски учитељи са сремско-карловачким ђацима почетком 18. века. Обичај православних народа да минијатурно луткарско позориште учини да зими, пред Божић и Нову годину, уместо кринова процветају речи у срцу (М. Матицки) подигао је писац из летаргије.

Радовановићев угао посматрања свакако је оригиналан и конструктиван. Чињеница сама по себи никада није важна без добре процене и јасне повезаности с другим чињеницама. Поглавља причају повезане приче, али не морају да се читају редом. Ова књига има свој темпо као добро музичко дело. Она подсећа на значај властите културе, на игру као свеобухватни облик презентације.

Протонамесник Жељко Крестић из Шимановаца објашњава шта су вертепи и шта представљају:

Господу Исусу рођеном у Витлејему најпре се поклонише пастири и мудраци са истока. Дакле најпростији и најмудрији овога света. Пастири су наложили ватру у пећини како би се Јосиф, Марија и дете угрејали па отуда и јесте хришћански обичај паљења бадњака као знак дочекивања Богомладенца. Пастирима је сам Анђео јавио да се родио Спаситељ у пећини.

Но ко су били ови мудраци са Истока? Они су били цареви из три царства (Персије, Арабије и Мисира), који су у исто време били и научници (астрономи). Они су приметили чудесну звезду која је наговештавала рођење Исуса Христа као новога цара. Пратећи ту звезду дођоше до Витлејема и звезда се заустави изнад пећине у којој је Исус рођен. Један од њих звао се Мерхиор био је стар, сед са дугом белом косом и брадом. Други се звао Гашпар, лица црвена млад и без браде. Трећи се звао Валтезар лицем црн и врло богат.

Сва тројица су донели дарове новорођеном цару. Могло би се још додати да су ова тројица мудраца били представници три главне расе људске, које су произашле од Нојевих синова: Сима, Хама и Јафета. Персијанац је представљао Јафетите, Арабљанин Семите а Мисирац Хамите. Тако се може рећи да се кроз њих тројицу цео род људски поклонио Богомладенцу, Господу нашем.

У групи Вертепа поред три пастира (Теодор, Станко и Деда Губа) и три мудраца са Истока (Мерхиор, Гашпар и Валтезар) учествује и цар Ирод који је хтео да погуби Богомладенца бојећи се за свој царски престо. Наредио је мудрацима да се врате кад пронађу новог цара и да му кажу где је да и он може даре однети. Анђео је јавио мудрацима да се врате другим путем да спречи Иродову злу намеру.

То су Вертепи, весници рођења Христовог.

Вертепи припадају историји наше културе. Они су најстарије ђачко библијско луткарско и класично позориште у позоришту са православним црквеним појањем и обредном песмом. Јединствен стил даровања веселих вертепаша јабукама, орасима, бомбонама, колачима, новцем... намеран је да за децу и одрасле донесе здравље, срећу и благостање у сваку православну кућу.

Према веровању Срба, сукоб сила мрака и светлости завршавао се на Божић, када силе светлости коначно побеђују. Док потпаљују бадњак на огњишту, укућани песмом и магијом речи помажу да се роди сунце - млади Бог (Божић). Вертепи певају заштитнику породице и укућана желећи им родну годину и здрав живот. Уз вику и клепет звона терају демоне.

Више о издању можете погледати овде.